Саопштење за јавност поводом закључка Секретаријата Бернске конвенције

„ЖАЛБА ОСТАЈЕ У ПРИПРАВНОСТИ“, је последња реченица закључка Секретаријата Бернске конвенције у Стразбуру након заседања од 12-13. септембра ове године по Жалби удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и кожалиоца против Владе Републике Србије због угрожавања станишта заштићених врста пројектом „Јадар“.

У преводу, Жалба остаје приправна тј. као активан случај који се води пред Секретаријатом Бернске конвенције у Стразбуру за сваки случај, односно да се Влада Србије не би случајно одрекла својих признања Секретаријату у којима, по који пут тврди да је пројекат „Јадар“ УКИНУТ и да је иста привржена својој одлуци.

Пре пар сати добили смо мејл од Секретаријата у Стразбуру у коме нас извештавају о својој одлуци да наша жалба остаје у приправности након што су размотрили извештаје кожалилаца и Републике Србије.

Шта је све лепо Секретаријат одговорио Влади Републике Србије која се потписивањем и ратификовањем Бернске конвенције ОБАВЕЗАЛА да је поштује и зато сада и достављају извештаје Стразбуру. Идемо редом.

Секретаријат је примио информације које је прикупило неколико министарстава Владе Републике Србије ДА ОДЛУКЕ О ОДБИЈАЊУ РУДАРСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ И ПРАТЕЋИХ АКТИВНОСТИ У ЈАДРУ (прилазни путеви, железница…) ОСТАЈУ НА СНАЗИ.

Такође се констатује да је компанија поднела жалбе на ове одлуке при чему су две важне жалбе ОДБИЈЕНЕ (о томе смо вас обавестили у овој објави https://www.facebook.com/groups/584849888902129/permalink/1285904928796618/ ). Остали управни судски поступци су у току, али ништа од тога није разлог за велику бригу и панику. Што се ових поступака тиче, Рио Тинто је могао да се жали и управи водовода, како наш народ каже кад неко не зна шта ће од себе. Исто важи и за Рери који покушава да се ничим изазван (али посаветован) убаци на силу у ове поступке нудећи се да заступа народ Србије који се без њих одбранио. Само вас гледамо и памтимо.

Секретаријат Бернске конвенције је такође примио к знању извештај који је доставио Завод за заштиту природе Србије у којој су навели да само место некада планиране експлоатације није део еколошке мреже и није у заштићеном подручју. Секретаријат Бернске конвенције ПОДСЕЋА ДА ЗАШТИТА ПРИРОДЕ И ПОДРУЧЈА КОЈЕ БЕРНСКА КОНВЕНЦИЈА ПОКРИВА, ПРЕВАЗИЛАЗЕ ОДРЕЂЕНА ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА И ДА СУ УГОВОРНЕ СТРАНЕ (потписници Бернске конвенције) ДУЖНЕ ДА ЗАШТИТЕ СТАНИШТА И ВРСТЕ ПРЕКО ЦЕЛЕ СВОЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ.

Секретаријат Бернске конвенције прима на знање информацију Министарства рударства и енергетике да не постоји Стратегија коришћења минералних сировина; међутим, изгледа да је ово у супротности са информацијом подносиоца жалбе (информација коју је доставило удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“) да је Влада Републике Србије у ствари спремна да усвоји Интегрисани национални енергетски и климатски план за период до 2030. године са пројекцијама до 2050. године, који укључује значајне пројекције литијума. Секретаријат је затражио од Владе Републике Србије да достави информације о овом плану и шта он значи у вези са укинутим пројектом „Јадар“.

Одакле би тај литијум долазио кад се зна да руднику у Јадру и Рађевини неће бити?

У вези са осталим забринутостима које је подносиоци жалбе износе у вези са текућим присуством и деловањем компаније у тој области, као и изостанком одговора на упите упућене владиним институцијама, Секретаријат је позвао државне органе да у потпуности сарађују са цивилним друштвом и свим заинтересованим странке током својих упита.

Секретаријат је такође нагласио да бележе велики број сличних рударских случајева из Србије и да стога озбиљно размишљају о правној студији на ту тему или некој другој врсти активности попут конференција/радионица.

Секретаријат тражи нове извештаје од жалилаца и Владе Републике Србије од које се тражи да одговори на горе постављена питања, новости о административним питањима, текућим активностима рударске компаније и све друге релевантне информације. Извештаје треба да доставимо за јесење заседање 2024. осим ако се не деси да Влада да некакву дозволу за рудник. У том случају се Секретаријату Бернске конвенције можемо одмах обратити.

Судећи по вестима из Стразбура, Влада Србије и те како мора да зна шта јој компанија ради у земљи, мора да поштује потписану конвенцију и да одговара удружењима на питања. Такође се да закључити да су жалбе Секретаријату постале масовна појава, што нас радује.

Подсећам да је компанија Рио Тинто која није страна у поступку у Стразбуру дозволила себи да тврди како је поступак у Стразбуру обустављен, те да су у жалбеним наводима изнете некакве неистине. Најновији допис Секретаријата не само да потврђује наше речи, него и то да Рио Тинто ОПЕТ (гле чуда) не говори истину. Рио Тинто, макните се из наших српских ствари, ово је између нас и Владе наше земље. И само да знате, рудника неће бити шта кошта да кошта.

То што неки званичници Владе Србије у медијима износе несувисле изјаве које многи могу протумачити као и оживљавање пројекта „Јадар“ нису ништа друго него чисто несналажење у времену и простору и узнемиравање јавности.

Још једном се захваљујемо Секретаријату Бернске конвенције на сарадњи и прегалаштву за очување Природе без које ником од нас, па и онима који крше законе и мисле само о профиту, нема живота.

Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ остаје приправно у свим облицима борбе све док последњи војник Рио Тинта не напусти земљу или приведен правди.

Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА