ЗАШТО УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ОДБИЈА ДА ИСПИТА ПЛАГИЈАТЕ НА ФАКУЛТЕТУ ФАСПЕР?

Тешке злоупотребе, фалсификати и плагирани научни радови годинама без санкција

• Извршен незаконит избор у звање редовног професора Надице Јовaновић-Симић на основу приложене фалсификоване потврде и погрешно категорисаних научних радова
• Лажно приказивање научних резултата професорки са ФАСПЕР-а
• Не поштује се одлука Одбора за професионалну етику БУ о формирању Стручне комисије за утврђивање неакадемског понашања
• Неодговорно понашање професорке Јелене Кочовић

Пише: Васко Костић

Прошло је готово две године од када је поднета пријава због плагирања радова и лажног приказивања научних резултата професорки са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију ФАСПЕР (бивши Дефектолошки факултет) Надице Јовановић – Симић иМирјане – Петровић Лазић и више од годину дана од када је Одбор  за  професионалну етику УБ  поништио одлуку деканице  (ФАСПЕР) Марине Радић – Шестић којом је одбила захтев за утврђивање неакадемског понашања поменутих професорки. Одбор је истовремено наложио формирање Стручне комисије која ће извршити процену оргиналности спорних радова и научних резултата поменутих професорки која до данашњег дана није формирана.

Избор у звање трајао четири године

Осим очигледно плагираних радова професорка Јовановић има и незаконит избор у звање редовног професора на основу приложене фалсификоване потврде и погрешно категорисаних научних радова. Она ће остати упамћена и по томе што је њен избор у звање редовног професора на УБ трајао безмало четири године.

Интересантно је да је УБ  игнорисао Одлуку властитог органа потврдивши ону народну да „врана врани очи не вади“. Ректор Ђокић не хаје много за проблеме на ФАСПЕР-у, док Јелена Кочовић,  професорка Економског факултета, у својсту председнице Већа групације друштвено – хуманистичких наука најразличитијим махинацијама чува „своје људе“.

Наиме, према важећим прописима УБ, Стручну комисију сачињавају четири члана од којих су два са ФАСПЕР-а и по један члан кога именује Национални савет за високо образовање и Веће групације друштвено – хуманистичких наука.

Иако је Одбор за професионалну  етику донео Решење  да се формира Стручна комисија у јуну 2022. године, деканки ФАСПЕР-а  Марини Радић – Шестић је требало пет месеци да на дневни ред седнице Наставно- научног већа стави ту тачку дневног реда. Према важећим прописима она је била дужна да то учини на првој наредној седници, дакле већ у јуну прошле године.

Вишеструка опструкција контролног процеса

Међутим, сви они који су помислили да ће отпочињањем  процедуре за утврђивање неакадемског понашања поменутих професорки почети да се решавају нагомилани проблеми на ФАСПЕР-у, ипак су се преварили. Од октобра 2022. године у „прљаву игру“ ФАСПЕР-а се уводи резервни играч у лику редовног професора УБ Јелене Кочовић, која са групом својих колега са Већа групације друштвено – хуманистичких наука одбија годину дана да предложи члана Стручне комисије. Истине ради Национални савет за високо образовање је то учинио већ у новембру прошле године.

Упућени у збивања на Универзитету кажу да је професорка Кочовић поменуту ситуацију правдала на следећи начин „ да није било кворума“; „ да неће нико да се прихвати тог посла“; „биће на следећој седници“; „треба то да се  реши на ФАСПЕР-у“ и тако редом у недоглед.

Посебно је интересантна седница из јула ове године када је професорка Кочовић за седницу Већа групације друштвено хуманистичких наука  на дневни ред ставила именовање члана Стручне комисије. На дан када је седница требала да се одржи у преподневним часовима поменута професорка је потврдила дневни ред и одржавање седнице уживо, да би пола сата пре одржавања поменуте седнице скинула спорну тачку са дневног реда и организовала електронску седницу вероватно због тога што „опет није било кворума“.

Стиче се утисак да професорка Кочовић етику држи по страни. Због таквих је владавина медиокритета на Универзитетима у Србији стекла право грађанства и постала мера у одабиру наставног кадра и елиминисању оних непожељних и оних који мисле својом главом. На овај начин доспели смо у ситуацију да се аутономија универзитета тумачи као право једне академске олигархије да себе постави изнад сваке правне норме и свих моралних критеријума. Није плагијат Синише Малог једини. Много је опасаније када своје радове плагирају редовни професори који се баве науком и образовањем и који до својих звања долазе фалисифакатима.

О овим и другим финасијским злоупотребама руководства на Фаспер факултету писали су и пишу српски медији, али , на жалост, надлежни државни органи млакo или никако реагују. Таква несавесна и неодговорна пракса слаби углед овог Факултета и стимулише да се стручно и научно знање не цени, већ нерад и малверзације, везе и протекције.

За будућност нашег српског факултетског статуса лош пример и погубна пракса.