Геополитички земљотрес: Почела је „бриксизација“ планете

brikss

Геополитички земљотрес са епицентром у Јоханесбургу задесио је планету када је саопштено да БРИКС прима нових шест чланица. Прикључење Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирана, Етиопије, Египта и Аргентине организацији коју већ чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужнаоафричка Република представља револуцију после које глобални међународни односи више никада неће бити исти.

У Јоханесбургу је управо исписана историја, уверен је некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић који истиче да је мултиполаризација глобалног поретка од сад је незадржива, а униполарност одлази у историју.

„Број чланица организације је више него удвостручен, што је изузетно значајно за афирмацију глобалног карактера интеграције засноване на принципима суверене равноправности и поштовању суверенитета и интегритета свих земаља. БРИКС је, дакле, инклузивна интеграција, и видљива је заступљеност свих континената и значајнијих региона света. Организација је ојачана и квалитативно и јер су у чланство примљене земље које спадају међу највеће произвођаче енергената у свету, а оснажено је и пристуство афричког и латиноамеричког континента“, истиче Јовановић за РТ Балкан.

Иако је за њега несумњиво да је ово до сад најважнија фаза у јачању БРИКС-а, нашем саговорнику је јасно да ће се такав тренд организационог и институционалног оснаживања наставити и догодине, на самиту у Русији.

Или, што би рекао новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић – у овом тренутку дешава се „бриксизација међународне заједнице“, која нашег саговорника у великој мери подсећа на ентузијазам који је човечанство захватио у време Бандуншке конференције (великог самита Африке и Азије) из 1955. године, и Београдске конференције Покрета несврстаних 1961. године.

Епохалне промене мултиполарног поретка

„Јасно је колики је то потенцијал када БРИКС са пет чланица иде на 11, а уз то има и 23 државе из различитих крајева света које су званично поднеле захтев за приступање и четрдесетак земаља које су се појавиле на самиту. Бразилски економисти су већ израчунали да ће укупан друштвени производ БРИКС-а, уместо учешћа од 26, 27 одсто у глобалном БДП-у, сада бити 37 одсто. Земље које су предложене за чланство су многољудне, и ту су Етиопија са више од 110 милиона становника, Египат са више од 120 и Иран са више од 85 милиона грађана, а и без њих у пет чланица БРИКС-а живело је већ 40 одсто светског становништа“, илуструје Коркоделовић какав је потрес овог јутра почео у Јоханесбургу.

Он наглашава и да све ове чланице које се прикључују БРИКС-у имају претежно младо становништво, што све заједно отвара нови потенцијал како за економију, тако и за технолошки развој.

Због свега овога, Коркоделовића и не чуди што многи стручњаци виде велике сличности између самита у Јужноафричкој републици и оснивања Уједињених нација 1945. године у Сан Франциску.

И за научног сарадника Института за међународну политику и привреду Александра Митића, одлука о проширењу БРИКС-а, симбол је епохалних промена у дефинисању мултиполарног поретка.

„У тренутку када је Запад кроз ‘самите за демократију’ и концепте попут ‘светског поретка заснованог на (западним) правилима’ покушао да свет подели на подобне и неподобне, десило се проширење организације коју предводе они које се у Вашингтону, Лондону и Бриселу виде као главни изазивачи западне доминације – Русија и Кина. Ради се о огромној дипломатској победи за Москву и Пекинг који су били главни поборници проширења. Успели су да, упркос опструкцијама Запада, па и огољеним покушајима да се унесе раздор унутар БРИКС-а, пронађу решење иза којег су стале и преостале три чланице“, уверен је Митић.

Сама чињеница да су Индија, Бразил и Јужна Африка пристале на проширење – иако се до колико јуче тврдило у западним медијима да се томе противе – како указује наш саговорник, јасно указује да постоји снажна вера у будућност БРИКС-а.

„Имиџ ове организације је сада оснажен, а привлачна моћ ће постати још већа јер ће и другим заинтересованим кандидатима, па онима који се двоуме, постати јасно да постоји реална, опипљива алтернатива“, уверен је Митић.

Дипломата Јовановић наглашава и да се у овом тренутку више него икада повезују се земље Глобалног југа и истока, а да афрички континент добија на тежини и утицају као потенцијал мира, безбедности и свестраног јачања.

„Захваљујући Новој развојној банци БРИКС-а свет иде ка дедоларизацији, а то је претпоставка самосталности и независности. Новој реалности морају се прилагодити и други чиниоци и надам се да ће овај скуп бити опомена за оне, попут западних фактора, који тврдоглаво и даље размишљају о могућности враћања на униполарност“, поручује наш саговорник.

Све је јасније, истиче овај стручњак за међународне односе, и да је Глобални југ охрабрен да се и даље ослобађа окова неоколонијализма и експлоатације бивших колонизатора. Каква коинциденција да се све то дешава у време док се Нигер на свој начин показује као симбол одбацивања послушности неоколонијалним господарима!

„Ово је подстицај тектонским глобалним променама у правцу даље демократизације глобалних односа, а и земље попут Србије морају организованије и дубље размишљати о новој платформи наступања на међународној сцени. За Србију су ту значајне две ствари – једна је јачање БРИКС-а као простора за заштиту за суверенитета и територијалног интегритета Србије, јер готово све чланице и аспиранти на чланство не признају сецесионизам и нелегално отцепљење КиМ“, истиче Јовановић и додаје да је други важан аспект за нашу земљу то да Србија треба равномерније да распореди своје интересе на међународном плану и да не сме настављати политику превеликог везивања за запад и западне економије.

Ко шта носи у „мираз“

Одлука о проширењу БРИКС-а, како Митић каже, није била лака баш због тога што је требало изабрати међу више од 20 актуелних кандидата. Листа земаља којима је дато зелено светло, за њега је била очекивана.

„Очигледна је била процена да је кључно у исто време позвати у чланство Саудијску Арабију и Иран, две кључне земље на Блиском истоку. Доскорашње ривале је у марту ‘помирио’ је Пекинг, што је представљало велики успех за нову кинеску Глобалну безбедносну иницијативу. Уз то, обе земље су се показале као веома привржене сарадњи са Москвом и Пекингом, како у одбрамбеној индустрији, тако и у енергетици. Саудијска Арабија је од земље која је искључиво зависила од америчке одбрамбене моћи и политичке воље постала конструктиван партнер Русије у ОПЕК+, а са Кином, највећим увозником њене нафте, пронашла начина да договори плаћања у јуанима. Управо се у тој улози Саудијске Арабије у дедоларизацији види и снажна симболика овог прикључења БРИКС-у јер је петродолар и настао након договора Хенрија Кисинџера са Ријадом 1974. године о купопродаји нафте искључиво у америчким доларима“, указује саговорник РТ Балкан.

Он подсећа и да су све нове чланице активне у процесу дедоларизације, нису уводиле санкције Руској Федерацији, и играју активну улогу у оквиру кинеског Појаса и пута.

„Ради се о земљама које ће представљати кључне регионалне полове у будућем светском поретку. Некима ће бити изненађење што је позвана Етиопија. Међутим, ради се о стратешки веома важној земљи на Рогу Африке, која ће бити кључна за трговину не само у Африци него и ширем Индијском океану. Она је важан је учесник афричке транспортне инфраструктуре кроз пругу Џибути-Адиб Абеба која је изграђена у оквиру Појаса и пута и која даје стратешку дубину кинеском економском продору у Африци“, објашњава Александар Митић.

Логика по којој су одабране земље које ће се прикључути БРИКС-у и за Јовановића је очигледна – све су то државе растуће економске и политичке моћи, значајни фактори глобалне енергетске безбедности или пак земље са великим међународним утицајем које се боре за равноправност у свету, попут рецимо Египта и Аргентине.

Оваквим избором нових чланица обезбеђен је и равномернији глобални распоред чланства – јачањем заступљености Африке, Латинске Америке и Азије. То су и земље које углавном имају традицију блиских односа са оснивачима БРИКС-а, а нормално је да је свака од чланица желела да буде у друштву својих најбољих патнера.

„За Аргентину је био битан однос са Бразилом и чињеница да је то друга највећа земља на свом континенту, док је Египат добио признање као најутицајнија држава у арапском свету и мост међу три континента. Саудијска Арабија и Емирати афирмишу енергетску снагу организације, исто као и Иран, који уз то важи и за антиимперијалистичку земљу која има велике проблеме са западном експанзионистичком стратегијом“, илуструје Јовановић.

Аргентински „врућ кромпир“?

Коркоделовића је изненадила само Аргентина, која би, како каже, могла да буде врућ кромпир, будући да је очекују председнички избори на којима је засад фаворит кандидат који је рекао да ће добро преиспутати односе са Кином. Боји се наш саговорник и да би могло да се деси да Аргентина буде примљена у БРИКС, а да затим од тог пута одустане и нови режим повуче чланство.

„Индонезија је била велики кандидат, а она је и 2010. имала предност над Јужноафричком Републиком која је ипак изабрана због боље географске распоређености чланица. Сада је, међутим, Индонезија поручила да мора да то питање регулише прво унутар државе. Остале државе су све јако добродошле као чланице – Саудија Арабија, Иран и Емирати су велики произвођачи енергената, Етиопија најутицајнија земља на истоку Африке, док је Египат најмногуљуднија и наутицајнија земља на северу тог континента“, закључује Коркоделовић, преноси РТ Балкан.

Извор:
ИН4С