Пригожинова смрт даје Макрону другу шансу

У причи о Пригожиновој смрти, један тренутак је најупечатљивији. Многи су лако спремни да поверују да је смрт оснивача Вагнера била освета за јунски демарш, али ни не помишљају какав је невероватан, фантастичан успех за Париз била његова ликвидација.

Са великом вероватноћом, афричка упоришта коју је Вагнер освојио за Русију неће моћи да се одрже. Контрола над њима је у великој мери била везана управо за Пригожинове личне везе и саму структуру Вагнера, која би се распала. Уз њу ће пасти и „руска Африка“.

Пригожин је преминуо баш у тренутку када се француско царство у сенци суочило са кризом у Нигеру, штета од које је за Париз много озбиљнија од губитка Централноафричке Републике и Малија. Због фактора уранијума, губитак контроле над Нигером за Французе је економски упоредив са губитком Алжира.

Сада Париз може не само да се извуче из тренутне ситуације (елиминација Вагнера значајно повећава преговарачност нових власти у Нијамеју), већ и да поврати изгубљене позиције у Бангију и Бамаку.

Насупрот стереотипима, француске тајне службе су озбиљне. Штавише, њихов утицај је директно повезан са меком моћи коју Париз већ дуги низ година користи на постсовјетском простору, пре свега у Русији. Довољно је погледати број представника „елите“, чија деца/супруге/љубавнице имају француске пасоше и виле на Азурној обали.

Елиминисање Пригожина вреди активирати ове агенсе. Али најлакше је промрмљати да је Путин одлучио да се „освети за побуну” тако што је затрпао тешко стечене афричке позиције заједно са Вагнером. Позиције које су постале његов, Путинов, геополитички успех.

Извор:
АНАЛИТИЧКА СЛУЖБА ДОНБАСА