Пример – најважнији вид васпитања

Педагогија примера је убедљиво најзначајнија педагогија. Пример оставља најјачи утисак и пројављује се као најснажнији фактор утицања на човека, особито дете. Било да је добар или лош, пример је у стању да обликује и усмери будућег зрелог човека.

Свако ко је иоле озбиљно размишљао о васпитању није могао а да се не сусретне са чињеницом да примери играју веома важну (ако не и кључну) улогу у том узвишеном процесу. Сетимо се само колико је у нашим животима значајно било да имамо неки пример, неку звезду водиљу. Нажалост, примери могу бити веома лоши, али једнако утичу на личност која се у том примеру огледа. То нарочито важи за децу, која су као чисти сасуди спремни да приме у своје „биће“ шта год да их окружује, јер у свом невином стању, деца имају чисту веру – па могу разговарати и са анђелима, али исто тако верују да су сви добри, па и они људи који дају лоше примере. Сложићемо се дакле да је од насушног значаја пружити деци добар пример.

Шта значи добар пример? Шта је то добро? Ко је то Добар? Одговор на ово ћемо лако наћи, и нећемо га дуго тражити. Само је Бог Добар, по речима Њега самог, другог лица Свете Тројице Господа Исуса Христа: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога (Лк. 18, 19). Верујући Спаситељевим речима али уједно и расуђујући о њима, схватамо да је добар пример – пример над примерима сам Господ и да Он једини треба бити врховни узор, а да је добро оно што од Њега долази. Ко то још од Христа долази? Долазе његови угодници, преко светих апостола све до светитеља давнашњих и скорашњих времена. У житијима светих имамо пуно добрих примера, оних часних мужева и жена који су задобили своје венце Небескога Царства управо уподобљавајући се Христу – примеру над примерима.

За ову прилику по питању васпитања, издвојићемо један пример који ће нам посведочити да је добар пример врхунско васпитно средство. Надамо се да ће и нас нечему поучити.

Ради се о животу светог угодника Божијег, старца Варсaнуфија Оптинског. Већ на првим страницама књиге о њему(1), на делу се пројављује случај доброг васпитања примером који су овом светом баћушки пружили свети, и то преко његових родитеља. Малени Павле (што је било световно име светог Варснуфија) је још на порођају изгубио своју биолошку мајку, али му Господ није ускратио новог родитеља нежнијег пола, штавише, дао му је изузетно побожну и благочестиву маћеху која се исто звала као и његова биолошка мајка – Наталија.

Старац причајући ову причу својим духовним чадима каже: „Она је за мене у потпуности заузела место мајке; вероватно ме ни моја сопствена мајка не би боље одгајала“. Он је са својом маћехом коју је звао мајком, одлазио у цркву, причешћивао се Светим Христовим Тајнама, са њом испуњавао домаће молитвено правило и често читао каноне и акатисте. Из љубави према Богу, он је већ са пет година почео да служи у олтару. Често је док је Наталија читала акатист, својим дечијим танким гласићем гласно певао да је одјекивало кроз целу кућу: „Пресвета Богородице, спаси нас“. Толико је био чист и заволео Цркву да када је у њој стајао, њему се чинило да га Пресвета Богородица гледа са иконе и да га позива к себи.

Али није малени Павле имао само маћеху за пример, него и оца, озбиљног и побожног човека. Обратимо сада пажњу на следећи догађај и следећу изјаву. Ово је врхунац плодова доброг васпитања примером. Баћушка својим чадима даље говори: „У дане празника, отац је обично наглас читао житије светог који се у тај дан празнује, све док не би дошло време за ручак. Знам да тада нисам имао ни седам година, али сам оца слушао са усхићењем. Уронио бих ручице у моје светлосмеђе коврџе, плашећи се да не пропустим неку реч од онога што је отац читао. „Оче“, говорио сам, „и ја хоћу да будем светац!“ Ах, какве дивоте! Ах, какве ли љубави и милосрђа Божијег! Похитавши брзо, Господ овим благочестивим родитељима одмах даје плату за њихов труд. А крајњи плодови њихове вере и давања примера јесу да се жеља маленог Павлуше(2)“ и остварила, сада га Црква прославља као светитеља и молитвеног заступника пред Лицем Божијим у Царству Небеском. Како је то дивно и величанствено. Зар треба ишта додати или одузети овом васпитном систему?

Иако је касније у свом младалачком животу, свети Варсaнуфије пролазио кроз световна искушења, мало залутао скренувши са правог пута, али се, задојен светим млеком из житија светих и молитвама, вером и трудом својих родитеља веома лако вратио на Божији пут пројављујући своју, Добрим примером уткану личност.

Нека би дао Бог, молитвама светог Варсaнуфија и свих светих, да и ми из овог житија извучемо за себе и ближње душекорисне поуке и вечне Божије принципе васпитања, јер Бог брине о нама и нашем узрастању. Од нас самих, без Божије помоћи, вазда само зло долази, и ми се сами о себи не можемо бринути. Господ вели: А ко од вас бринући се може додати расту своме лакат један? (Мт. 6, 27). Укрепи нас Господе и дај нам снаге да будемо добри примери како би неко, угледајући се на нас и на свете пожелео да и сам буде свет. Теби хвала и слава у све векове векова. Амин

Душан Сава Мићићеловић

Напомене:
(1) Виктор Афанасјев – Свети старац Варсaнуфuје Оптински НАШ ЖИВОТ ЈЕ НА НЕБЕСИМА, духовне поуке руског светилника, стр.7-11; ОБРАЗ СВЕТАЧКИ, 2014. Београд
(2) Деминутив, тепање или назив од милоште за Павела (Павла) у руском језику

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ