Србија се придружила Кримској платформи – иницијативи за повратак Крима Украјини. Дмитриј Кулеба поздравио придруживање Србије

Србија се придружила Кримској платформи, иницијативи украјинске владе која има за циљ помоћи у ослобађању и реинкорпорацији Крима.

„Част ми је поздравити нове судионике овог трећег самита: Бахреин, Србију, Источни Тимор, Уједињене Арапске Емирате, Дунавску комисију, УНЕСЦО и Свјетску туристичку организацију. Наш заједнички циљ остаје непромијењен: створити увјете за ослобађање Крима од окупације, као и свих привремено окупираних територија Украјине“, казао је украјински министар вањских послова Дмитро Кулеба на отварању самита Кримске платформе.

Кулеба је напоменуо да се број судионика Кримске платформе прошле године повећао на 60. Сада, с новоименованим државама и организацијама, има 67.

Кијев је 23. аугуста домаћин трећег самита Кримске платформе. Међу главним гостима који су особно стигли у Украјину су литвански предсједник Гитанас Наусėда, португалски предсједник Марцело Ребело де Соуса и фински премијер Петтери Орпо.

Србија нови учесник платформе за „деокупацију“ Крима, Брнабић се обратила присутнима

Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба поздравио је нове учеснике Кримске платформе – дискусије на којој се заговара „ослобођење Крима највероватније војним путем“, међу којима је од ове године и – Србија.

Премијерка Србије Ана Брнабић обратила се учесницима и навела да Србија поштује патње украјинског народа, али није коментарисала циљеве самита, нити је изричито осудила Русију за, како остали учесници и организатори експлицитно кажу, „агресију и окупацију дела државе“.

Изненадно приступање Србије Кримској платформи, две године након њеног формалног покретања, уследило је након сусрета председника Србије Александра Вучића са украјинским председником Владимиром Зеленским у Атини, који је том приликом обећао да Украјина неће признати самопроглашену независност Косова.

„Република Србија искрено жали због патње које је претрпео народ Украјине. Желим да искористим ову прилику да нагласим нашу посвећеност очувању међународног права, територијалног интегритета и политичке независности државе као као темеља наше спољне политике. С обзиром на наша искуства, саосећамо са Украјином и украјинским народом који су били искрени пријатељи Србији. Наставићемо да посвећујемо пажњу хуманитарној ситуацији у Украјини и да пружамо помоћ Украјини. О томе сведочи и наша недавна одлука да испоручимо робу и медицинска средства, како бисмо олакшали патњу народа. Република Србија није неутрална у односу на вредности, ми у потпуности поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине, што је став који конзистентно заступамо у међународним организацијама“, навела је Брнабић, додајући:

„Овом приликом желим да потврдим спремност Србије да учествује у послератној обнови Украјине и желим да нагласим нашу спремност да подржимо Украјину на европском путу делећи наша искуства.“

Присутнима се обратила и председница Мађарске, која је дошла лично. Истакла је потребу да се помогне украјинском народу, али је изнела и понуду да Мађарска буде медијатор у будућим разговорима између Русије и Украјине.

Дмитриј Кулеба је напоменуо да се број учесника Кримске платформе прошле године повећао на 60, док сада, с новоименованим државама и организацијама, броји 67 учесника.

„Част ми је да поздравим нове учеснике овог трећег самита: Бахреин, Србију, Источни Тимор, Уједињене Арапске Емирате, Дунавску комисију, УНЕСКО и Светску туристичку организацију. Наш заједнички циљ остаје непромењен: створити услове за ослобађање Крима од окупације, као и свих привремено окупираних територија Украјине“, казао је украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба на отварању самита Кримске платформе.

Министар спољних послова Украјине је у свом говору истакао да је председник Украјине Владимир Зеленски тај који је прекинуо „ћутање о питању Крима стварањем Кримске платформе, посвећене повратку Крима и стављањем питање Крима на дневни реду међународне заједнице“.

На крају свог излагања, министар је истакао непроменљивост циља „деокупације“ Крима и свих „привремено окупираних територија“ Украјине и захвалио учесницима на посвећености остварењу заједничког циља.

„Злочин је злочин, без обзира колико је времена прошло. Злочин мора бити кажњен, ред се мора успоставити. Крим мора бити враћен Украјини“, рекао је Кулеба.

Дан раније, на Предсамиту Трећег самита Међународне кримске платформе током дискусије, украјински секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексиј Данилов изјавио је да ће се „ослобођење“ Крима „највероватније извршити војним путем“.

Он је такође напоменуо да ће Украјина само „протеривањем Русије са Крима и гурањем дубоко у територију Азовског мора дати одређене безбедносне гаранције“.

Кијев је 23. августа домаћин трећег самита Кримске платформе.

Међу најважнијим гостима који су стигли у Украјину су литвански председник Гитанас Наусėда, португалски председник Марсело Ребело де Соуса и фински премијер Петери Орпо.

Присутнима се обратио и председавајући и хрватски члан Председништва БиХ, иначе изабран гласовима Бошњака, Жељко Комшић.

Он је рекао да је „окупација Крима праћена етничким чишћењем, нажалост, била само почетак“, истичући да је „нови циљ Русије да заузме читаву Украјину“.

Чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић данас су се у Кијеву састали са украјинским председником Владимиром Зеленским коме су поручили да је већи део БиХ уз Украјину.

Поводом посете Укарајини Бећировића и Комшића, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да су ставови, које буду износили током посете, искључиво њихови појединачни, а не званични ставови Председништва нити БиХ.

Комшић је напоменуо је да добро разуме Украјину, јер је „пре двадесет година и његова земља била изложена агресији, њеном народу је ускраћен идентитет, било је и етничког чишћења, концентрационих логора и геноцида“, алудирајући на „геноцид“ у Сребреници, потврђујући самим тим да је антируска платформа и антисрпска.

У сличном тону учесницима се обратио и новоизабрани председник Црне Горе Јаков Милатовић, који је навео да му је част да се обраћа на овом самиту који „брани европске вредности које су насупрот руској агресији на Украјину“.

„Као председник Црне Горе користим своје уставно право и лични интегритет да нагласим да Црна Гора чврсто стоји уз Украјину и њен народ. Рат Русије против Украјине показао је невероватно јединство чланица и НАТО и њених савезника“, рекао је Милатовић, додајући да су спремни да „промовишу демократске вредности“.

Милатовић је навео догађају „најмрачнија времена од Другог светског рата“ истичући да је од „самог почетка руске агресије Црна Гора била чврста у одлуци да подржи Украјину на више нивоа“.

Хрватски премијер Андреј Пленковић такође је узео учешће у овом самиту.

Извор:
НСПМ