Временске (не)прилике као оружје

Aмбијент недавних врућина и олуја подудара се са тајним пројектом америчког Министарства одбране из 1997. са којег је скинута ознака тајности. То је пројекат употребе технологије контроле времена у војне сврхе, у преводу климатског оружја, под називом „Време као увећање снаге: поседовати време у 2025“

У савременом свету све се претворило у оружје па чак и временска прогноза.  Тако су недавне високе летње температуре широм Европе дале шансу „климатском катастрофизму“ и активирaњу политике страха као оружју за контролу људи и њихових живота. Па је и топло време постало оружје психолога понашања, који су постали доминантни експерти пре свега у западним владама,  и поново оживљена методологија политике страха из времена епидемије корона вируса.

Телевизијске временске прогнозе су унеле нове речи и са гостујућим „експертима“ свакодневно се јавност застрашује високим температурама. Наједном су издавана упозорења туристима да не излазе из својих соба а онда пренаглашена упозорења око пожара. Полиција широм Европе је издавала упозорења како људи треба да се понашају. Такво упозорење је објавио и МУП Србије. Туристичке агенције су телефонирале онима који су већ платили летовања да размисле да ли да путују јер су опасни и топло време и пожари.

Тако су, у Енглеској, туристи одвраћани да иду у Шпанију јер су пожари на Канарским острвима иако су та острва 1.500 километара од Шпаније. Говорили су им да су пожари избили због високих температура иако је у Лас Палмасу било око 20 степени. То такође баца и сумњу ко у ствари изазива те пожаре.

Па је онда као у рату сваки тај временски талас добијао и застрашујућа имена. Најновије је Хад, грчко божанство које сугерише на смрт.

Снага олује

И онда, обавезна, америчка НАСА која је саопштила да је ово „најтоплије лето у историји Европе“. Којој историји? Температуре се мере тек у последњих 150 година. Уосталом, сада је у Европи лето и природно је да буде мање или више топло. А било је и топлијих лета чак недавно. На пример, у делу јула и августа 2012. у Србији се тридесет дана дневна температура није спуштала испод 40 степени Целзијуса. И увек је, од када постоји време, било и топло и хладно.

Изгледа да то није било довољно па су уследиле разорне олује. Дошла је серија тропских олуја какве Европа не памти. И све, те тропске олује, су кренуле са истих места у Алпима и њихове струје су ишле истим путевима на југоисток и имале су невиђену разорну снагу. И што је посебно занимљиво јавност је обавештавана о тачним, заиста прецизним, временима олујних путева и трајања. Нешто што је природно не може се тако прецизно временски предвидети.

И наравно све је то пребачено на такозване климатске промене за које је, како се у том западном пројекту тврди, крив, одговоран човек због свог начина живота.

Све је то део широког фронта хибридног рата пре свега против људи; људи и њихова природа су у ствари највећи непријатељи западне елите. И тај рат предводе исти они људи који су плашили народ и у време епидемије корона вируса.

Технологија контроле времена

Занимљиво је да се амбијент недавних високих температура и олуја подудара са једним тајним пројектом америчког Министарства одбране из 1997. са којег је пре извесног времена скинута ознака тајности. То је пројекат употребе технологије контроле времена у војне сврхе, у преводу климатског оружја, под називом „Време као увећање снаге: поседовати време у 2025“ (Weather as a Force Multiplier: Owning the Weather in 2025). Реч је о плану да америчке оружане снаге изграде моћ контроле времена до 2025. године. Изгледа, међутим, да се то десило и раније.

Основни циљеви, према том пројекту, jeсу стимулисање и контрола киша и јаких пљускова, поплаве линија комуникације, угрожавање војне силе и становништва, спречавање и контрола дотока свеже воде, изазивање великих суша, регулисање магле и облачности и ометање радио комуникација.

У пројекту се технологија климатског оружја назива „модификација времена“, и оцењује да би оно могло да буде много важније оружје и од атомске бомбе. У најширем смислу, „модификација времена“ се описује као сузбијање природног стања и интензивирање временских прилика али и као стварање комплетно новог временског амбијента, као што су јаке олује и стимулисање глобалне климе са далекосежним последицама. И, такође, блокада електронских комуникација.

Време се, истичу аутори, може модификовати употребом неколико техника али све оне, изузев неколико изузетака, своде се на убацивање енергије или хемијских материја у ваздух и природни метеоролошки процес. И онда се контролишу и путем сателита и станица на земљи. Те интервенције се могу користити у различите сврхе од контроле облака и киша, магле, интензитета олуја, локалне климе и кретања у високој  атмосфери.

Суперћелијске олује

Међу најефикансијим методама, тврди се, јесте распршивање (карбонске) угљене прашине на жељено подручје. Има много техника како то урадити али најзгоднија, најефикаснија и најјефтинија је кроз сагоревање у авионским моторима, избацивање угљених честица када авион лети изнад циљаног подручја. Тај метод се, тврди се, базира на убацивању течног угљеноводоника у гасове сагоревања авионских мотора.

Контрола и генерисање олуја као подршка војним операцијама и циљевима је најагресивнији метод и штете које изазивају олује су невероватне и велике. Те олује, процењује се, имају огромну енергију, на пример тропска олуја има енергију као 10.000 хидрогенских бомби од једне мегатоне.

Технологија „модификације времена“, наводи се у том пројекту, укључује и загрејавање атмосфере и генерисање веома топлог времена, убрзавања испаравања воде и стварања нестабилног времена и атмосфере. То су и основни услови за генерисање олуја, или, како се прецизира, ћелије олује. Занимљиво је да метеоролози недавне олује у Европи називају „суперћелијским“. Другим речима, прво треба дестабилизовати атмосферу како би се генерисали облаци и створила ћелија олује. И то, истиче се, омогућава Америци предност у сукобу са непријатељима.

Та технологија даје и велике могућности и модификације јоносфере и високог нивоа атмосфере.

Контрола људског понашања и ратних циљева

Иако се већина модела „модификације времена“ базира на постојећем временском стању постоји и велика могућност креирања вештачког времена. И ту је нарочито важна нанотехнологија која нуди велике могућности за креирање временских (не)прилика. Неколико облака од микроскопских компјутерских парчића који комуницирају међусобно и у контролном су навигационом систему могу да дају велике могућности креирања временских услова. Они поред осталог могу да направе разлике у електрицитету у атмосфери, које природно не постоје, и тако временски прецизно изазову муње а имају потенцијал и да утичу на расположење људи и психолошке последице би биле велике а у функцији контроле људског понашања и ратних циљева. А та технологија је, тврди се, веома јефтина, блок од 34 парчади кошта као „пола килограма кромпира“.

У Америци се, иначе, одавно размишљало о климатском оружју и 1957. је саветодавни комитет америчког председника упозорио на значај контроле времена за војни потенцијал Америке. Али, није било довољно научне базе за развој тих технологија.

Климатско оружје је у ствари први почео да развија Совјетски Савез крајем шездесетих година јер је једини и имао научно-технолошку базу за такав развој. И онда је 1977. Генерална скупштина УН донела резолуцију којом се забрањује непријатељско развијање техника модификације животне средине („Convention on the Prohibition of Military or Any Other Hostile Use of Environmental Modification Technique (ENMOD)“, која је обавезивала потписнице да не развијају ни војну ни било коју другу технологију модификације времена. Развијање те технологије није међутим заустављено али је било значајно успорено.

На кратак рок

У научним круговима влада уверење да су Американци интензивније кренули у развој тих технологија тек када су деведесетих година, у време Бориса Јаљцина, у Русији дошли до научних знања. Верује се да су Американци тада практично украли део те научне архиве. У пројекту Пентагона из 1997. аутори се и позивају на радове совјетског научника А. В. Гуревича који се том технологијом највише и бавио.

Слично је и са нанотехнологијом коју су совјетски научници први развили и која је у то време доспела у руке Американаца.

У стручним круговима се сумња да су Американци користили климатско оружје и у Украјини што је на том простору довело од неуобичајено благе зиме. Али је истовремено у Западној Европи довело до хладнијег времена – све до краја маја, није било пролећа.

Очигледно је да климатско оружје може да делује на кратак рок и изазива велике последице али заборавља се да је природа жива и моћна и да се освети за било какво њено нарушавање и манипулисање. Последице њене освете су по правилу далекосежне, нису тренутне, и много погубније. О томе се, наравно, не води рачуна.

Извор:
РТ