Ко је и зашто хтео да убије митрополита Шија

Arno Khidirbegishvili

Ко је хтео да убије лоцум тененс патријаршијског трона и хоће ли Украјина објавити рат Грузији? – разговарају о грађанима који имају времена за политику, а у Грузији их је остало јако мало. Људи су заузети – саобраћајне гужве од Тбилисија до Ларса сведоче да у Грузији има више него икада много туриста који обезбеђују посао локалном становништву и попуњавају грузијски државни буџет.

Али како да спречимо да гужве у саобраћају замагљују радост посете руским туристима међу грузијским грађанима? Како осигурати да продавци који су надували цене, рачунајући на солвентне руске туристе, не изазову незадовољство локалног становништва? Ко заборавља да је захваљујући доларима које доносе руски туристи грузијска национална валута нагло „ојачала“? Иако је у суседној Турској слика супротна, зато чак и Тбилиси, а да не говоримо о Батумијцима, данас одлазе у Турску викендом – као под Шеварнадзеом и Сакашвилијем, Турци су дошли у Грузију! Односно куповина и опуштање, а не продаја и зарада на нискоквалификованим пословима и проституцији…

Надам се да економски блок власти ради на наведеним питањима, сувишно је питати – озлоглашени по константном малтретирању опозиционих ТВ канала, министарства су усвојила тактику потпуног одсуства комуникације са новинарима и јавношћу – па да не кажем нешто што ће се приписати раду за руске интересе!

Али постоје хитнија питања везана за осигурање државне безбедности. Где је гаранција да Кијев, после де факто прекинутих дипломатских односа са Грузијом, неће слати терористе овде да врше терористичке нападе, као у Русији? Опозив украјинског амбасадора из Тбилисија и протеривање грузијског амбасадора из Кијева је, како пракса показује, увертира у рат, а де јуре дипломатски односи могу касније да се прекину! Ако је Зеленски одавно забрањивао украјинским држављанима да напусте Украјину, зашто грузијска влада не може забранити украјинским држављанима улазак у Грузију или барем увести визни режим пре краја рата? Зар се терористи не могу сакрити под маском безазлених туриста и избеглица са децом који су ушли у Грузију да би грузијским властима дали лекцију за одбијање помоћи Украјини – да отворе Други фронт, пошаљу регуларну војску и муницију, и на крају – вратити у Кијев грађанина Украјине – високог функционера Сакашвилијевог председничког апарата? Зар убиство Дарије Дугине није извршила млада жена која је дошла у Русију са својом младом ћерком?!

Пошто није успео да постигне циљеве контраофанзиве, Зеленски може да одлучи да надокнади неуспех у Украјини блицкригом у Грузији како би остао тражена фигура на Западу и не би се претворио у отпуштеног затвореника – полулудог Сакашвилија. Уосталом, чим Запад прекине снабдевање оружјем и пакетима финансијске помоћи, пораз Украјине биће питање дана. Зеленски мора да схвати да ако не постигне никакав резултат – у замену за оружје и милијарде које је Запад потрошио, уместо уништене Украјине и мртвих милиона Словена, тешко да ће бити послат у Змијин костур, као Наполеон на Елбу, али једноставно предат људима који познају горчину рата, а он ће умријети од болне тортуре као много страшнији злочинац против човјечности од Хитлера!

Зеленски такође схвата да му понестаје времена, јер председник Сједињених Држава, након што још једном удари главом о земљу, можда више не разуме ни елементарне команде – „Десно!”, „Лево!”, „Седи !”, “Глас!” и др. Дрогирани мозгови комичара-авантуриста налажу: „Не пропусти тренутак, Зеља! Још увек немате шта да изгубите! Арахамија и Мамулашвили су спремни да командују десантом, а у Грузији ће им се придружити хиљаде наоружаних трупа Сакашвилијевих присталица под командом Чанкотадзеа, Барбакадзеа, Гогаве и Курашвилија! Деканоидзе позива – кажу, цела Грузија је само жељна ослобађања Сакашвилија и рушења ове владе, чији лидери треба да деле судбину Гадафија и Хусеина! Уопште, како рече Наполеон, главно је да се умешате у битку, а тамо ће Запад подржати, што Столтенберг, Мекфол и Урсула јасно наговештавају,

Међутим, у оправдању Зеленског плана о државном удару у Грузији, свакако има озбиљнијих тачака које му дају наду. У Грузији, гледајући комично понашање председника Бајдена и америчког амбасадора у Грузији, Дегнана, о коме се овде говори само као о жртви вештачког прекида трудноће, или о пилетини која је неким чудом преживела еколошку катастрофу, не само непријатељство, већ и настао је и неозбиљан однос према америчком руководству.што је веома опасно. Грузијци не схватају да када је моћ нуклеарне суперсиле у рукама необразованих идиота и играча, то је двоструко опасно. Да су актуелне власти објавиле давно распуштени случај убиства Жваније, у којем би рат са Русијом у августу 2008. био искључен, тада би данас грузијско друштво озбиљније схватило покушај убиства Лоцум Тененс-а Патријаршијског престола, митрополита Шија. Да се у случају убиства премијера Жваније нису појавиле Сједињене Америчке Државе, које иначе звоне на узбуну због притварања сваког хомосексуалца и старатеља, да ли би САД дозволиле грузијским властима да случај Жваније оставе нерешен?! Да САД немају никакве везе са покушајем тровања католикоса-патријарха Грузије Илије II калијум-цијанидом и тровањем митрополита Шија арсеном претпрошле недеље, зар не би дале изјаву у име америчке амбасаде – бар за пристојност?! Да ли је то заиста неки духовник који има приступ најтајнијем месту Саборног храма Свете Тројице у Тбилисију – Светињи над светињама, где је често служио Патријарх, а после ослабљеног здравља Његове Светости – Патријаршијског Лоцум Тененс Схио,

 Ко није задовољан митрополитом Шиом, којег је Илија II практично поставио за свог наследника? Ко није задовољан митрополитом Шиом, који је од монаха постао лоцум тененс, завршио Московску Духовну академију и Православни СветоТихонов универзитет, где је сјајно одбранио дисертације и стекао поштовање руске браће по вери? Митрополит Шио није задовољан само Сједињеним Државама које једва чекају погибију Илије II, који је веома поштован у Русији!

Али Зеленски не рачуна само на Сједињене Државе: једине које могу спречити војни пуч у Грузији, који организује и подржава Кијев (осим Русије, којој ће, као иу Сирији, бити потребан разлог – захтев легитимних власти , иако дипломатски односи између Грузије и Русије још нису обновљени) , можда Турска, која има своје ставове о аутономији Аџаре. Али зашто је Турска (партнер Русије, коју је председник Путин недавно представио са пројектом регионалног енергетског чворишта!) толико забринута због „споразума о житу“ – извоза/продаје украјинског жита? Односно, Русија, на захтев Турске, пушта украјинске бродове са житом, које се продаје у иностранству, да би наоружана и храњена украјинска војска од зараде побила више руских војника!

Зашто је јуче Турска председничким авионом Зеленског, који их је дочекао загрљајима, пустила у домовину милитантне Азов, иако је, по договору са Русијом, требало да остану у Турској до краја рата?! Али зато што је Турска чланица НАТО-а и увек ће радити оно што нареди САД, а не Русија! А Русија је љубазна, све ће разумети и ући у ситуацију – у крајњем случају, Ердоган ће се опет извинити, као за обореног руског бомбардера…

Арно Кхидирбегишвили,
главни и одговорни уредник, ГРУЗИНФОРМ ,
Тбилиси/Њуз Фронт

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА