ПРОЦЕС ПРОТИВ Р. КАРАЏИЋА Нови сведоци-оптужени

Завршни део изношења одбране у процесу против бившег председника Републике Српске Р. Караџића настављен је даљим активним извођењем сведока, укључујући и сведоке који су оптужени од стране МТБЈ. Део ових сведока пристао је да сведочи добровољно (Л. Боровчанин, Д. Милошевић, В. Шешељ), други део је принуђен да се појави пред судом због захтева Радована Карџића да се сведоци позову уз помоћ subpoena (Р. Крстић, З. Толимир, Л. Беара). Узгред, ових дана је Р. Караџић затражио од суда издавање нових subpoena, између осталог и још једног оптуженог – М. Станишића (Министра унутрашњих послова Републике Српске , кога је Хашки трибунал осудио на 22 године затвора).

Међутим, последње недеље обележила су сведочења оних који су добровољно пристали да сведоче, а који су оптужени пред МТБЈ – Војислава Шешеља и Љубомира Боровчанина.

Војислав Шешељ у својству сведока одбране Радована Караџића изјавио је да никада није учествовао у “заједничком злочиначком подухвату” са Радованом Караџићем ( а такође ни са С. Милошевићем, Арканом и другим лицима које Тужилаштво МТБЈ ставља у ону екипу која му се свиђа). Шешељ је негирао сведочење сведока Тужилаштва Грга Стојића, који је на суђењу Р. Караџићу тврдио да је био сведок убиства извршеног у Санском Мосту, као бајаги од стране “шешељеваца”. Лидер СРС је рекао да никада није слао борце у босанску крајину. Шешељ је навео да су сви добровољци из његове странке који су ратовали у Босни, били локални житељи и он не зна ни за један злочин који су извршили припадници његове партије, као и да у време док су они били припадници војске РС, он није имао контролу над њима.

Шешељ је негирао и сведока Тужилаштва који се сакрио испод живописног имена KDZ-029 и који је тврдио да су у јуну 1999. године “шешељевци” злостављали затворенике (укључујући и самог сведока) и да су потом стрељали “познате муслимане”. Шешељ је изјавио да у јуну 1992. године у Зворнику није било ни једног добровољца СРС.

Сведок је такође негирао и сведочење сведока Тужилаштва Мехмета Мучића који је тврдио да су у мају-јуну 1992. године у Хаџићима, стражари у логору били “шешељевци и аркановци”. Шешељ је изјавио да у Хаџићима никада није било ни једног добровољца СРС и да у сваком случају они никада нису добили наређење да чувају затворенике.

Љубомир Боровчанин, помоћник команданта Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске, осуђен је на 17 година затвора због убиства ратних заробљеника које су починили његови подређени (у предмету “ Тужилаштво против Поповића и других”). Посебност данашње позиције Л. Боровчанина огледа се у томе, да за разлику од својих колега у судском процесу, он није поднео жалбу, сагласивши се са решењем суда. Дозволите нам да приметимо: он је једини који се сагласио са пресудом и то га наравно ставља у посебан положај. У свом сведочењу на процесу Р. Караџићу, Боровчанин је изјавио да су 13. јуна њему “телефонирали и рекли му да се десило нешто страшно”. Возио је до складишта у Кравици и видео 20-30 тела на земљи. Официр (Милош Ступар) му је објаснио да је један од заробљеника отео оружје од стражара и убио га. У резултату пуцњаве била су убијена наведена лица. Приликом испитивања једног од рањених (Раде Кутурић) у пуцњави, он је потврдио оно што је рекао Ступар. Сви су изјавили да полиција није учествовала у пуцњави. У периоду од 14-18 јуна Боровчанин се налазио у рејону Сребренице и Јелен Јадра и он није чуо ни за какво друго убиство осим оног које је описао.

На крају, требало би нешто рећи о још једном сведоку-оптуженику. Премда он није оптужен од стране МТБЈ него Одељења за ратне злочине суда БиХ који је основао такозвани Високи представник међународне заједнице за БиХ. Ради се о Францу Косу. У јуну 2012. године он је проглашен кривцем за убиство 7. 000 муслимана[1] у Сребреници и осуђен је на 40 година затвора[2] (ради поређења: Дражен Ердемовић, који је као бајаги заједно са Косом учествовао у убиству, добио је од МТБЈ 5 година затвора и ослобођен је после 3,5 године због доброг понашања.

Ф. Кос још није сведочио у процесу Р. Караџићу, али је већ познато његово писмено сведочење. Из тог сведочења постаје јасно зашто је МТБЈ било потребно да добије војника[3] Ердемовича, а апсолутно се није бавио лајтнантом Ф. Косом који му је командовао. Сведочење Коса суштински се разликује од сведочења Ердемовича. Но, за МТБЈ је важна управо она “истинита” верзија коју је сведочио Д. Ердемовић.

Дакле, на предстојећем суђењу Ф. Кос ће бити принуђен да говори о томе како је 13. јула на складишту у Кравици било убијено око 150 људи, услед побуне затвореника. Што се тиче догађаја од 16. јула, Ф. Кос сведочи да је након доласка првог аутобуса заробљеника из Пилице, јединица Ф. Коса (у којој се такође налазио и Д. Ердемовић, Бошкић, Гојковић и још 4 војника) добила наређење од Вујадина Поповића да “стреља ратне заробљенике”. Даља сведочења Коса још више се разликују од сведочења Ердемовића. Кос тврди да није убијено 1200 него 350 људи. Исто тако Кос тврди да је његова јединица (десети диверзантски одред) била обманута. Тај одред никада није добио задатак убијања цивилног становништва, већ само војне задатке по питању слабљења противника.

Процес Радовану Караџићу настављен је сведочењем других сведока који су оптужени пред МТБЈ и другим судовима. Ово ставља пред одбрану Караџића посебну одговорност и сложеност, али даје и основ за ревизију већ давно “утврђених” факата за међународно правосуђе.

Александар МЕЗЈАЈЕВ / Фонд Стратешке Културе