Конфискација, а не брига за безбедност светиња Украјинске православне цркве

Пише: Мира Канкараш Тркља

Уколико дође до слања хришћанских светиња из Кијевско-печерске лавре на Запад, то би значило класичну конфискацију тог духовног блага а не његово привремено премештање зарад безбедности чиме се правда такав чин. То би значило наставак политике државног терора који кијевски режим спроводи против канонске Украјинске православне цркве.

У то је уверен стручњак за црквено право, професор Правног факултета у Крагујевцу, др Зоран Чворовић, који за Спутњик указује да би то значило кршење права на слободу вероисповести гарантовано европском повељом о људским правима које није само право појединца већ и право колектива, односно верских заједница.

Терор кијевског режима

„Преузимање светиња канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) Московског патријархата од стране кијевског режима и предаја организацијама колективног Запада одиграла би се без сагласности УПЦ Московског патријархата. Радило би се, дакле, о класичној конфискацији имовине“, сматра Чворовић.

Шеф руске Спољнообавештајне службе Сергеј Наришкин данас је саопштио да је између Кијева и Унеска постигнут договор о слању хришћанских светиња из Кијевско-печерске лавре, укључујући мошти светаца, које ће бити пренете у музеје Италије, Француске, Немачке и Ватикана под изговором „спасавања од руских ракетних удара“.

Он је навео да је извршен попис црквене имовине, да су издвојена средства за транспорт хришћанских светиња из Украјине у Европу, а транспорт припремљен. Поглавар Украјинске православне цркве (УПЦ) Руског патријархата, митрополит Онуфрије је обавештен да ће иконе и мошти бити привремено премештене, „док се ситуација у Украјини не нормализује“, објаснио је Наришкин.

Монструозан чин

Огласио се и начелник Синодалног одељења Московске патријаршије за односе са јавношћу и медијима Владимир Легојда који је изјавио да су „информације о плановима да се свете ствари однесу из Кијевско-печерске лавре скандалозне, те да захтевају хитну проверу“.

„Добра Лавре су власништво украјинског народа и светског православља генерално. Покушај да се она било куд извезу био би монструозан чин“, написао је Легојда на Телеграму.

Унеско је, међутим, демантовао да постоји договор са украјинским властима о изношењу моштију из Кијевско-печерске лавре у европске земље, изјавио је за Спутњик портпарол ове организације Тома Малар.

„Унеско не учествује у овој евакуацији и, стога, не може да коментарише ову тему нити да потврди ову чињеницу“, истакао је његов портпарол истичући да се за објашњење ситуације треба обратити украјинским властима.

Украјински министар културе Александар Ткаченко, пак, тврди да ће све хришћанске светиње Кијевско-печерске лавре остати у Украјини.

„Једини задатак који је сада пред нама у вези са лавром је да је заштитимо од руског света… Ниједна светиња неће напустити територију Украјине“, написао је Ткаченко на Телеграму.

Чворовић напомиње да су у овом случају у питању највеће светиње, међу којима мошти 126 светитеља које се чувају у Кијевско-печерској лаври. Њихов живот сведочи о постојању нераздељивог јединства две гране, малоруске и великоруске, јединственог руског народа, истиче наш саговорник.

Уништавање кључног сведока

Слања хришћанских светиња из Кијевско-печерске лавре на Запад би, по његовом мишљењу, значило наставак политике државног терора који кијевски режим спроводи против УПЦ.

„Циљ је да се потпуно уништи једина канонска православна црква у Украјини јер се њеним уништењем заправо уништава кључни сведок нераздвојног јединства Украјине и Русије, односно два дела руског народа“, недвосмислен је стручњак за црквено право.

Он подсећа да је од стране кијевског режима с истим циљем већ конфисковано на десетине храмова УПЦ у Украјини, као што се прогањају свештеници једине канонске цркве у тој земљи.

Чворовић подсећа да би то био наставак изношења најстаријих византијских икона са територије Украјине које су недавно изложене у Лувру, у Паризу.

Наставак хиљадугодишње пљачке Запада

По речима нашег саговорника, реч је о изузетно вредним византијским иконама које је епископ Руске православне цркве (РПЦ) који је руководио мисијом у Палестини у 19. веку добио од Манастира свете Катарине са Синаја. У време комунизма Кијевско-печерска лавра била је претворена у музеј и оне су се ту тако нашле на територији Украјине, у једној од највећих сверуских православних светиња у оквиру јединствене РПЦ.

Он сматра да би уколико дође до измештања светиња из Кијевско-печерске лавре на Запад то био наставак политике пљачке културног и духовног блага руског народа и руске цркве.

„То се сасвим уклапа у хиљадугодишњу праксу пљачке духовног и културног блага православне цивилизације од стране колективног Запада. Треба се само сетити 1204. Године и упада крсташа у Цариград када је највредније благо, иконе, свете мошти, скулптуре, однето и дан данас се налази у Италији, у Венецији, Риму“, подсећа наш саговорник.

Он напомиње и да је и Наполеон опљачкао Москву 1812, али да је после његовог војног пораза, одлуком Бечког конгреса 1815. то Русији све морало да буде враћено. Додаје да је и Хитлер пљачкао благо руске цркве и руског народа па је 1945. и то морало да буде враћено назад.

Чворовић нема дилему да би таква била и судбина светиња ако би сада из Украјине биле однете на Запад.

Пресудан исход рата

Оне би могле да буду враћене само у случају руске победе, а руска победа заправо значи признање од стране Запада да је униполарни пројекат пропао, да међународне институције на челу са УН и њиховим организацијама као што је Унеско, не обављају своју функцију, да је и тај систем исто пропао, сматра професор Правног факултета у Крагујевцу.

Ако исходом рата у Украјини Запад буде приморан да призна неуспех успостављања униполарног света и нефункционисање система УН и његових организација које покушавају да спроводе хегемонију политичког Запада, онда ће се на некој будућој мировној конференцији отворити питање уређења међународних односа на светском нивоу, решење неких замрзнутих конфликата, али и питање статуса имовине која је у међувремену опљачкана у оквиру културе искључивања, брисања Русије из светске цивилизације, оцена је Чворовића.

Он најновији случај отимања имовине УПЦ сматра истоветним оном који је покушан у Црној Гори, када су хтели да имовину и светиње Српске православне цркве прогласе за државно благо.

У процесу промене идентитета, тумачећи коме то благо припада, држава би га дала неким новим сектама попут Црногорске православне цркве, а у овом случају Првославне цркве Украјине која код народа не може да има оно поштовање које има канонска Украјинска православна црква. Не само зато што је неканонски основана, него и због тога што нема светиње које покушавају пљачком да прибаве, закључио је Чворовић.

Извор:
СПУТЊИК