Игор Дамјановић: Могућ очајнички напад Украјине на Бјелорусију у циљу стварања хаоса

Поводом изјаве Алексеја Полишчука, директора другог одељења земаља Заједнице Независних Држава Министарства иностраних послова Русије у којој је изјавио да Украјинска војска покушава периодично да тестира одбрамбену способност Савезне државе Русије и Белорусије тако што су Оружане снаге Украјине распоредиле значајне војне контингенте дуж границе са Белорусијом, за ИН4С је то прокоментарисао Игор Дамјановић, наш ратни дописник из Русије.

,,Упркос вишенедјељном одлагању и покушају да заварају руску војску упадима у Бријанску и Белгородску област, неуспјешном повратку територије на Бахмутском правцу и груписању јаких снага у околини Доњецка, украјинска контраофанзива почела је тамо гдје је било војно логично и гдје су је Руси чекали – на Запорожском правцу“, истакао је он.

Дамјановић је истакао да ова операција за око 15-ак дана колико траје није имала већих успјеха јер је једини ,,успјех“ то што је освојено неколико давно напуштених села и неколико квадратних километара пустих поља, која су била испред ешалониране линије одбране.

,,За то су платили високу цијену – изгубили преко 100 тенкова и других оклопних возила, укључујући и већи број најбољих НАТО тенкове Леопард-2 и хваљених јуришних возила Бредли. Тешко је рећи да ли су за украјинску технику и НАТО технику већи проблем Дронови Ланцет-3, јуришни хеликоптери Ка-52 Алигатор, или противоклопни системи Корнет“, нагласио је Дамјановић. 

Он је додао да се губици војске Украјине у живој сили у Запорожској битци већ се мјере хиљадама.

,,Украјински војни и политички врх у почетку је игнорисао почетак контраофанзиве, а када је то постало немогуће почео је да пријављује неке имагинарне успјехе на пустим пољима. Руска одбрана на почетку контраофанзиве показала се знатно отпорнијом него што су стратези противника и НАТО пакта процијенили. За разлику од кијевских војних и политичких званичника које се колико могу труде да ситуацију игноришу, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг признаје да је руска војска спремна и одлучна да одбрани своје позиције. Нејасна ситуација са рушење бране на Каховској хидроелектрани може отворити нови фронт у зависности како се ситуација буде даље развијала“, истиче Дамјановић.

Он наглашава да је Украјинска армија изгубила преко 20.000 својих најбоље обучених и мотивисаних војника током битке за Бахмут и ако на Запорожском правцу без конкретних успјеха настави да ниже губитке у људству и техници, то може довести до значајног урушавања морала и рањивости на другим правцима.

,,То је мислим основни разлог зашто украјинска армија групише снаге на граници према Бјелорусији и активно минира пограничну територију да се обрани од евентуалног руског напада. За свега 3 дана од избијања рата руске колоне су успјеле да дођу до Кијева у фебруару прошле године.  Не треба искључити да могуће груписање јединица уз границу са Бјелорусијом за случај да контраофанзива на Запорожском правцу пропадне, Украјина се одлучи за очајнички потез покуша да упадне на територију Бјелорусије и изазове хаос и оружани устанак у тој земљи. Одређено незадовољство мањег дијела популације у Бјелорусији постоји што смо видјели у августу 2020. након предсједничких избора. Без обзира што се бјелоруска мањина показала једнако милитантном као и групе на кијевском Мајдану 2014, преврат није успио јер је предсједник Лукашенко изградио чврст и одлучан безбједонсни апарат. Ипак, упад украјинске војске у Бјелорусију мало је вјероватан јер јединице евентуално способне на то ангажоване су на битнијим правцима Запорожју, Доњецку и Бахмуту“, нагласио је он. 

Дамјановић додаје да Украјина није једина која би могла напасти Бјелорусију јер и Пољска одавно не крије претензије према Бресту, који је у саставу Пољске био од 1920. до 1939. године, нити апсирације да у Минску умјесто Александра Лукашенка инсталира своју марионету.

,,Могућој пољској агресији против Бјелорусије  озбиљно су приступили у Москви и Минску и на територију Бјелорусије у току је повратак тактичког нуклеарно оружја, које је послије распада СССР-а било предато Русији. Нема никакве сумње да ће у случају агресије Пољске оно бити и употријебљено“, закључио је Дамјановић.

Извор:
ИН4С