ГРАЂАНИН САВЕЗА ЕНТИТЕТА ЊЕМАЧКЕ, КРИСТИЈАН ШМИТ, ГОВОРИО О НЕЗАВИСНОСТИ СРПСКЕ У ЊУЈОРКУ

Он се обратио својим инсталатерима и налогодавцима. Жељка Цвијановић, као званични представник земље о којој се расправља, те Василиј Небензја и Жанг Јун, као представници двије нуклеарне суперсиле и сталне чланице Савбеза УН; напустили су сједницу у вријеме његовог излагања.

Он је рекао да је забринут јер Милорад Додик, у звању предсједника, отворено говори о независности. Што је повезао са питањем тзв. „државне имовине“. Али пошто му је Жељка рекла да није битан он и да не одлучује он, него она коју је народ бирао, онда ћемо заиста занемарити шта он чита у написаном говору.

Крајње је вријеме да неко од политичара то каже, па макар и од оних који су раније били пулени ОХР и „међународне заједице“. Не само јер једина умије да прича разумљив и употребљив енглески међу СНСД-овцима, већ га прича сасвим озбиљно и ситуација је таква да је у овој пост-ОХР клими, Жељка Цвијановић израсла у понајозбиљнијег политичара, са одмјереним и прецизним јавним наступом.

У том тону и уз ненадмашну Фронталову џендер сензитивност, ево шта је рекла наша друга предсједница по реду:

А, ТАКО ЈЕ ГОВОРИЛА ЖЕЉКА

Ако ће БиХ икада бити суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна, онда владавина у БиХ мора да лежи у рукама Устава и њених грађана, у складу са демократским начелима и владавином права, а не у рукама неизабраних странаца који доносе деспотске декрете према својим жељама и склоностима, истакла је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Обраћајући се на сједници Савјета безбједности УН у оквиру дебате о БиХ, Цвијановићева је данас у Њујорку рекла да јој драго да чује значајан број изјава у којима се каже да све владе чији представници учествују на овој сједници дијеле исти циљ, а то је: суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна БиХ.

Имајући на уму овај заједнички циљ, Цвијановићева је навела да жели да истакне три тачке за које би се сваки обавијештени посматрач сложио да су кључне за постизање тог циља.

„Прво, и најважније: једини реалан пут ка овом заједничком циљу је поштовање Дејтонског споразума, укључујући Устав БиХ, и његову формулу за подјелу власти између три конститутивна народа у БиХ који дијеле дугу историју сукоба. Устав БиХ је пажљиво конципиран на основу уважавања ове једноставне стварности, гдје је успостављен систем са децентрализованим надлежностима и важним механизмима подјеле власти, чиме је сваком народу дато увјеравање да се неће наћи под владавином других народа. Овај пажљиво састављен систем успјешно чува мир у БиХ више од 27 година“, нагласила је Цвијановићева.

Цвијановићева је рекла пошто је Република Српска, ентитет чији су је грађани изабрали у Предсједништво БиХ, на сједници поменута толико пута жели да напомене да је Српска у Дејтону усагласила, са осталим странама, да буде дио изразито децентрализоване БиХ у којој све надлежности припадају ентитетима осим неколико које Устав изричито повјерава институцијама на нивоу БиХ.

Према њеним ријечима, у деценијама након потписивања Дејтонског споразума, БиХ је извитоперена у знатно централизованији систем, скоро у потпуности захваљујући страним интервенцијама, а не правним, демократским дјеловањем.

„Ако већ сви дијелимо заједнички циљ, а то је суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна БиХ, онда најважније што Савјет безбједности и његове чланице могу да ураде јесте да ријечју и дјелом подрже Дејтонски споразум и осуде поступке којима би овај, пажљиво замишљен и Уставом БиХ загарантован, систем механизама узајамне контроле био уништен“, нагласила је Цвијановићева.

Наводећи као другу тачку безбједносну ситуацију у БиХ, Цвијановићева је истакла да је БиХ, у том погледу, у ствари, сасвим стабилна, што је недавно потврдио и ЕУФОР, констатујући да БиХ уопште није буре барута како је приказују неки који траже већу страну интервенцију и контролу над њом.

Тачно је да се БиХ често налази у стању политичке тензије, рекла је Цвијановићева, али то стање је типично за већину демократија, укључујући и многе чији су представници данас овдје.

„И сада долазимо до треће тачке – пријетња по стабилност БиХ не долази од оштрих политичких изјава, него превасходно из недосљедног спровођења Дејтонског споразума. Једноставно речено: ако се договор постигнут у Дејтону не буде поштовао, нема наде да ће БиХ успјети“, указала је српски члан и предсједавајућа Предсједништва.

Она је појаснила да се Дејтон не поштује на два посебно опасна начина – први је незаконито модификовање улоге високог представника из посредника у аутократу са неограниченим овлашћењима, која иду много даље од строго ограниченог мандата усаглашеног Анексом 10 Дејтонског споразума.

„Та деспотска овлашћења чак су већа од овлашћења неког страног намјесника, пошто високи представник тврди да ужива потпуни имунитет од било каквих ограничења или надзора. Високи представници, који немају готово никакво релевантно искуство у региону и једва да имају квалификације за такву улогу, један за другим доносили су одлуке без могућности да друга страна изнесе свој став, без консултација са изабраним органима или званичницима у БиХ, и ван икаквог прописаног процеса – и то су учинили без овлашћења овог савјета или неког другог важећег правног инструмента или међународне организације“, нагласила је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су ове диктаторске мјере за резултат имале поплаву исхитрених, непромишљених и понижавајућих одлука – више од 460 закона и прописа, 110 амандмана на уставе ентитета и 249 казни изречених појединцима ван судског процеса, све без икаквог законског овлашћења или надзора.

Цвијановићева је навела да, упркос општеприхваћеном ставу – чак и међу бившим високим представницима – да је тврдња високог представника да влада одлукама потпуно незаконита, Шмит је брзоплето најавио нове, реметилачке одлуке, којима је разбјеснио велике сегменте друштва БиХ.

„Својим најновијим декретима, чији је циљ измјена кривичних закона у ентитетима БиХ, изнова се руга владавини права у још једној дрској узурпацији демократских права грађана БиХ да сами управљају својом земљом – права која је овај савјет дужан да штити.

Штавише, непосредно прије мог доласка на ову сједницу, Шмит, чије именовање није одобрено у Савјету безбједности, запријетио је да ћу, ако се будем дрзнула да доведем у питање његов легитимитет пред овим савјетом, добити одговор који ми се неће свидјети“, рекла је Цвијановићева у обраћању пред Савјетом безбједности.

Она је констатовала да је однос који Шмит показује према изабраним званичницима у БиХ, нажалост, типичан став већине страних званичника који пролазе кроз БиХ.

„Њихов арогантан, презрив и охол однос према легално изабраним домаћим званичницима, који уживају широку подршку народа и институцијама у БиХ, у најмању руку је бескористан, а постаје посебно апсурдан када ове дипломате оштро критикују ентитете зато што су предложили законе који су истог садржаја као и закони који се већ годинама примјењују у њиховим матичним државама“, указала је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је занимљиво да се ови званичници, који свакодневно раде на узурпирању уставних надлежности демократски изабраних званичника у БиХ, жале када локални званичници одбију да им се потчине и поштују овлашћења која су незаконито присвојили, а онда их оптужују за „недостатак комуникације“.

Цвијановићева је упозорила да диктаторска владавина високог представника не само да је очигледно незаконита, него и потпуно контрапродуктивна, о чему посљедњих година свједоче и бивши високи представници.

Према њеним ријечима, пријетеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни за будући успјех БиХ.

Непромишљено уплитање ОХР-а, рекла је она, чешће ствара проблеме него што их рјешава, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином.

„У почетку је било општепризнато да Устав јавну имовину оставља ентитетима, што је став који је послужио као основ за бројне законе БиХ који су још на снази, а који је својевремено потврдио и Уставни суд БиХ. Ентитетско власништво над јавном имовином признаје се чак и у изјавама које су 2008. године дали или подржали утицајни страни званичници.

Ово питање ни у једном тренутку није било спорно све док бивши високи представник Педи Ешдаун, са својим типичним империјалним ставом, није интервенисао и тако отворио цијелу полемику. Након неколико година, тачније 2012. године, када су стране у БиХ постигле договор о питању јавне имовине, тадашњи високи представник Валентин Инцко га је поништио, просто зато што га није издејствовао ОХР и зато што му се није свиђао“, подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да неизвјесност у погледу питања јавне имовине, која је настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу.

„Мислим да је свим члановима Савјета непобитност наведеног очигледна, мада је можда посебно јасна многим земљама чији су представници овдје присутни и које имају поносну историју ослобођења од деспотске империјалне власти одређених страних сила.

И чланови овог савјета морају признати да су владавину права дужни поштовати не само локални лидери у БиХ, него и они страни званичници који годинама игноришу или чак активно подривају Устав БиХ усаглашен у Дејтону, који редовно и ноншалантно крше одредбе Бечке конвенције којима се забрањује уплитање страних дипломата у домаћу политику, и који утичу на судске предмете који би требало да се рјешавају искључиво у складу са Уставом и уз стваран правосудни интегритет“, истакла је Цвијановићева.

Она је рекла да ово указује на другу велику пријетњу по уставни поредак у БиХ и додала да, нажалост, највећу извитопереност уставне структуре БиХ изазвала је управо институција која је формирана да је штити – Уставни суд БиХ.

„ОХР се често жали да ентитети не поштују одлуке Суда. Исти тај ОХР лицемјерно је наредио да су његове одлуке недодирљиве када је ријеч о поступцима пред судовима у БиХ. Занимљиво је и да се ОХР никада не бави разлозима због којих се одлуке Суда наилазе на скептицизам, а то су: корумпираност судског процеса због мијешања и утицаја самог ОХР-а, уз утицај одређених страних сила, као и чињеница да контрола над Судом лежи у рукама тројице страних судија“, нагласила је Цвијановићева.

Она је појаснила да ове стране судије, за које је предвиђено да буду у саставу Суда само првих пет година његовог рада, не живе у БиХ, нису студирали право земље у коју су дошли, не говоре локалне језике и доносе немуште одлуке за које су многи сагласни да звуче као политички акти састављени да се удовољи одређеним страним силама, а не као правно утемељене одлуке.

Када неки суд игнорише етичке стандарде у правосуђу и уставна ограничења сопствених овлашћења и доноси одлуке које су ултра вирес, указала је Цвијановићева, тај суд природно губи поштовање грађана и других грана власти.

„Када су такве одлуке производ гласачког блока страних судија који су подложни утицајима са стране, јасно је зашто таквим одлукама недостаје кредибилитет.

Управо у контексту ове потпуне узурпације демократског процеса у БиХ споља и корупције нашег правосуђа треба схватити такозвану `сецесионистичку реторику` и друге политичке изразе крајње фрустрације у БиХ“, навела је Цвијановићева.

Што се тиче Републике Српске, Цвијановићева у обраћању нагласила да њена званична политика остаје онаква каква је одувијек и била: Република Српска је опредијељена за суверенитет и територијални интегритет БиХ и уставни поредак утврђен Дејтонским споразумом, а прије свега је посвећена миру.

Међутим, појаснила је Цвијановићева, Република Српска није спремна да прихвати незакониту, деспотску власт високих представника и неуставне одлуке Уставног суда, да се њена уставна, демократска права газе, нити да се третира као колонијални посјед одређених страних сила.

Она истакла је да се Република Српска некако нашла у орвеловској ситуацији гдје се негодовање због нарушавања и деградације Дејтонског устава сматрају антидејтонским.

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ је оцијенила да је просто запањујуће лицемјерје таквих навода који долазе од неких који активно подривају Устав усаглашен у Дејтону.

„Ако би чланови овог савјета прочитали најновији извјештај ОХР-а у овом контексту, онда би можда схватили да многима од нас у БиХ тај извјештај звучи као извјештај колонијалног намјесника матичном министарству у ком се жали да мјештани, који су превише затуцани и нецивилизовани да би сами собом владали у уставној демократији, не поштују и не цијене добронамјеран деспотизам његовог господства.

А, ако чланови Савјета прочитају најновији извјештај Републике Српске видјеће да се Република Српска не може оптужити да је нека `одметничка држава` само зато што позива стране званичнике да поштују међународно право и уставна демократска права грађана БиХ“, указала је Цвијановићева.

Захваливши члановима Савјета на бризи за будућност њене земље, Цвијановићева је затражила од Савјета да подржи БиХ инсистирањем на потпуном спровођењу слова Дејтонског споразума и осуди страно мијешање у БиХ којим се подрива овај споразум, крши владавина права, корумпира правосудни систем и омета политичка сарадња унутар БиХ.

„Као најважније конкретне кораке у том правцу, Савјет безбједности треба једном за свагда да јасно стави до знања да високи представник нема деспотска овлашћења да одлукама управља БиХ и да потврди да домаће институције на свим нивоима власти имају право да доносе одлуке у складу са нашим уставом. Увјерена сам да БиХ може имати успјешну будућност ако се Дејтонски споразум буде досљедно спроводио уз подршку Савјета безбједности“, закључила је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић у обраћању на сједници Савјета безбједноти у оквиру дебате о БиХ.

Извор:
ФРОНТАЛ