Прослава прве храмовна славе у катакомби Светог Николаја Жичког у Црквенцу

На дан спомена Светог Николаја Жичког, 3. маја, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, поводом прве  храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у парохијском храму Светог Николаја Жичког у Црквенцу, уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању молитвено су присуствовали преосвећени архијереји Максим и Наум. Зе певницом су појале монахиње из манастира Светог Николаја у Лозници. Након Свете Литургије Епископ Ксенофонт је обавио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су у част Светог Николаја Жичког принели старешина старешина храма Ивица Тасић и овогодишњи домаћини славе Зорица Тршић и Наташа Ђурђевић из Крагујевца. За домаћина славе за идућу годину пријавили су се Драгиша и Небојша Станојевић са породицом из Свилајнца.

Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице добротворима манастира и то: Драгиши и Небојши Станојевићу из Свилајнца.

У својој беседи Владика Ксенофонт је говорећи о светом Владики Николају поучио присутни народ:

„За живота он је имао много противника, као што је имао и много поштовалаца и као што је имао онај многобројни богомољачки народ који је за њим кренуо, а он се ставио на чело тога дивног и великог богомољачког покрета који нам је одржао веру православну након другога свјетскога рата и напунио манастире наше српске, али и много противника који су му били противници и за живота, а и по смрти његовој ширећи разноразне клевете и разноразне лажи против овога великога и дивнога и најдивнијега сина српскога после Светога Саве. Но Бог није оставио ни њега ни нас, па по речима Христовим који мене прослављају и ја ћу њих прославити. Заиста прослави га Бог и на земљи и на небу и удеси по великом Промислу Своме да се врате његове свете мошти 91. године из либертвилског манастира у Србију у манастир лелићки и његову задужбину, а и тада није било многих ни у свештенству, ни у епископату који би дошли и поклонили се његовим светим моштима и опрали његове свете кости које су намучене лежале у либертвилском гробу. Један од рјетких који је дубоко у срцу своме чувао и хранио поштовање према светом Николају Жичком и не само у срцу своме хранио него и устима исповједао како нас и учи апостол Павле, био је наш блаженопочивши Владика Артемије који је дошао и опрао његове свете мошти када су их и похранили у цркви лелићкој где до данас почивају, а онда касније почетком две хиљадитих година и читав сабор српски, СПЦ, једногласно одлучио да се свети Николај, поред свих тих противљења и сумњи неких од његових непријатеља, уврсти у диптих светих СПЦ и свете васељенске, свете католичанске, свете саборне Цркве широм васељене. „

Уследила је трпеза љубави за све присутне. Том приликом се присутнима пригодном беседом обратио Владика Максим.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ