Лери Џонсон, бивши оперативац ЦИА: Петреусов милитаризам у борби против Бога

Ако Украјинци стварно покушају да покрену контраофанзиву, њихови губици ће бити толико велики и разарајући да ће то довести до краја рата, а то ће пак резултирати распадом НАТО-а, који је требало да буде угашен с распадом Совјетског Савеза, сматра бивши оперативац ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам Лери Џонсон.

Џонсон је чак 24 године обучавао припаднике специјалних снага америчке војске, има велико искуство с терена из периода Хладног рата, један је од најбољих аналитичара руско-украјинског сукоба и уопште садашње глобалне кризе.

Његов сајт sonar21.com током последњих годину дана првенствено је посвећен украјинском рату, али се често бави и другим релевантним геополитичким, обавештајним и америчким унутарполитичким темама.

Овај бивши аналитичар Централне обавештајне агенције, чији корени сежу до америчког рата за независност, у ексклузивном интервјуу за РТ Балкан који је водио наш колумниста Александар Павић говорио је о сузбијању алтернативних погледа у америчким медијима, богоборачком подтексту рата у Украјини, перверзији као доминантној теми на Западу, али и о „цурењу“ Пентагонових докумената, те о бившем шефу ЦИА Дејвиду Петреусу, једном од директора ККР фонда који је мањински власник „Јунајтед медије“ у чијим су власништву ТВ Н1, „Нова С“ и „Данас“.

Често се дешава да нешто од онога што напишете овде буде пренесено, поготово на РТ Балкан. То је веома добар знак. Мада можда не тако добар за вас, с обзиром на то да вас преносимо као да се ради о неком новом СССР-у. Чини се да сада има више дисидената у некадашњем слободном свету него што их је било у Совјетском Савезу?

Видите шта се десило с Такером Карлсоном којег је „Фокс њуз“ скинуо с програма. Он је најпопуларнија, најгледанија особа на кабловским вестима. Више људи га је гледало него заједно Ем-Ес-Ен-Би-Си, Си-Ен-Ен и друге кабловске мреже које приказују вести. Понекад би га гледало око шест милиона људи, што је прилично велика публика.

Дакле, направљен је напор да се сузбије оно што Такер говори. Он се није плашио да поставља питања о рату у Украјини, а поготово о неограниченој подршци коју Сједињене Државе пружају Украјини упумпавајући милијарде долара.

Довољно сам стар да се сетим какав је био Совјетски Савез у погледу начина на који су се обрачунавали с дисидентима. А сада видимо исте појаве у Сједињеним Државама. Искрено, да сам млађи и да тек почињем са животом, вероватно бих размислио о исељењу у Русију а не о остајању у Сједињеним Државама.

Уместо да се слобода прошири источно од Берлинског зида, десило се супротно. Тоталитаризам се преселио на Запад.

То не значи да је Русија савршено окружење, али је чињеница да нису потрошили милијарде долара на инвазију других земаља током последњих 20 година. Путину је био приоритет да обнови метрое, саобраћајне мреже, модернизује градове, модернизује комуникације.

Сједињене Државе су увек у потрази за непријатељом. Морамо да имамо страног непријатеља да бисмо могли да оправдамо одбрамбену индустрију која кошта милијарде.

Када се погледа колико Пентагон троши – војни буџет сада износи око 850 милијарди долара, очекујем да ћемо у року од годину-две дана вероватно разговарати о одбрамбеном буџету од преко билион долара.

А кад се погледа колико Русија троши, колико Кина троши, колико Немачка, заједно са Уједињеним Краљевством и Француском… кад се све то заједно сабере, то није ни половина онога што троше Сједињене Државе. Тако да се све отело контроли с ове стране Атлантика.

То такође помаже у објашњавању зашто су Сједињене Државе толико активне у погледу нападања, покретања  војних авантура у другим земљама, два пута смо слали војску у Ирак, па онда Авганистан, Сомалију, бившу Југославију. Практично свуда. Постали смо џиновски чекић и стално тражимо неки ексер који ћемо ударити.

Ако је у питању само војноиндустријски комплекс, стари добри колонијални империјализам, у реду. Али, како указујете у вашем недавном чланку „Богоборачки подтекст рата у Украјини“, изгледа да се ради о рату против религије, против Бога. То је један нови елемент?

У Сједињеним Државама пре 100 година бар се на речима поштовао концепт јединствене нације под Богом, да је политички систем подређен религиозном. То се сада променило. А верници, без обзира да ли је реч о хришћанима или муслиманима, Јеврејима, они своју посвећеност Богу стављају изнад посвећености нацији, националности. У том смислу је вера трансцедентна. И зато представља претњу, зато што људе не можеш лако да контролишеш, и зато их треба уништити, срушити.

У чланку сте написали: „Верујем да је један од неизречених разлога због којих Запад мрзи Русију тај што је већина руског народа снажно привржена православној теологији, за разлику од Римокатоличке цркве, која је мекана о питању ЛГБТ+ агенде и упрљана легионом педофилних свештеника. Православни хришћани инсистирају на томе да је Бог створио мушкарца и жену и да је хомосексуалност грех.“

Хомосексуална агенда у Сједињеним Државама, на Западу, врло је распрострањена, хомосексуалци у банкарству и финансијским корпорацијама, у медијима и на другим местима они имају огроман утицај у односу на то колико их је.

И као таква, Русија је виђена као непосредна претња, јер се Русија није повукла, није се предала пред том специфичном идеологијом. То гађа у срце хришћанске религије, хришћанске теологије, јер читава прича о Адаму и Еви није о трансџендер особама. Размишљање о томе како се спојити, ту се не ради о Адаму и Стеви, ради се о мушкарцу и жени, и размножавању које потиче од хетеросексуалних односа.

Опседнутост хомосексуалношћу делује као доминантна тема на Западу. То ме збуњује. Имам пријатеље који су хомосексуалци. Али они не праве од тога нешто што ти трљају у лице. Они то држе у приватности.

Али постоје и други елементи који извиру из овога, и иду до тачке педофилије и истинског злостављања деце. Организације попут Националне асоцијације за љубав мушкараца и дечака покушавају да нормализују ту врсту ствари. Прихватање перверзних стилова живота је стварно постала доминантна тема на Западу.

Русија је припадник старе школе и каже – Не, ми нећемо ићи тим путем. А ако ви хоћете да идете тим путем, као што мислим да су и Путин и Лавров рекли, широко вам поље, ми вас нећемо пратити у деструкцију.

Рат против хришћанства је кренуо у Сједињеним Државама. Сада га шире по свету, али је кренуо одатле где сте ви сада.

Мислим да је пад броја људи који учествују у организованој религији у Сједињеним Државама директно повезан с порастом сексуалне перверзије, порастом криминала, порастом сиромаштва. Сведоци смо распада друштва у неким регионима ове земље, а поготово у великим градовима.

Ево једноставног теста – у 10 часова увече усред октобра, када је мрак, где бисте радије изашли у шетњу? У Њујорку, Чикагу, Филаделфији, Сан Франциску, Атланти или Москви?

Е па одговор је у Москви. Пошто ћете бар бити безбедни. Не бисте се шетали кроз облаке дима од марихуане, не бисте прескакали људски измет и бескућнике на улици или се суочавали с претњом од напада и пљачке. У то се Америка претворила. Ови велики градови су истински опасни. Можете и очима видети и носом осетити.

Тако да се враћамо на мој став о томе како су људи напустили концепт Бога у својим животима. Када живиш свој живот у смислу – полажем рачуне и одговоран сам за своје поступке, и биће ми суђено за оно што чиним, то утиче на то како живиш свој живот, то утиче или би требало да утиче на то како се односиш према другим људима.

Дакле, ако имаш морални ауторитет који руководи твојим животом у смислу да ћеш према другима поступати онако како би ти желео да они поступају према теби, када се такав један једноставан принцип усади у животе деце док одрастају, преко религиозних институција, то постаје саставни део њиховог опхођења према другим људима.

Сада видимо распад тога. Та обузетост собом, где сте ви сами бог и све друго мора да се потчини вама и вашој вољи и вашем начину… То је, по мом мишљењу, рецепт за катастрофу и рат. И то је оно што видимо.

Афера везана за Џека Тешеиру, да ли је и то знак пада? Да ли је и то знак нереда? Јер то је личило на неку врсту контролисаног цурења где је Тешеира можда коришћен као канал. Али је „Њујорк тајмс“ пре неколико дана објавио да је заправо он то почео да ради скоро на почетку рата у Украјини, од фебруара 2022.

Не верујем ни у шта што „Њујорк тајмс“ објављује. И даље верујем да је ово било контролисано цурење са циљем, са одређеним циљем.

Пада ми на памет неколико могућности. Централна улога у овоме припада „Белингкету“, тој организацији. „Белингкет“ је почео као једна особа Елиот Хигинс, коју је користила британска обавештајна служба. То је постала својеврсна платформа за интелиџенс из јавних извора, као и за ширење пропаганде за рачун МИ6. Е па они су први лоцирали ову особу и онда анимирали новинаре. Један бивши службеник „Белингкета“ је сада новинар „Њујорк тајмса“.

Друга ствар је контрадикторност између третмана којем је изложен Тешеира и оног који уживају људи попут Дејвида Петреуса, бившег шефа ЦИА, који је погрешно руковао поверљивим информацијама, који је узимао поверљиве информације и давао их својој љубавници.

Или Хилари Клинтон која је имала томове строго поверљивог материјала на незаштићеним системима. А не постоји начин да случајно узмеш строго поверљив документ и поставиш га на незаштићени сервер или рачунар. Мораш да свесно то радиш.

А шта је разлог за то могуће цурење?

Једно објашњење, засновано на претходном раду Симора Херша, иде у правцу тога да постоје елементи унутар оружаних снага и обавештајне заједнице који су згрожени неспособношћу Џоа Бајдена и његовог тима, и то почиње од дизања у ваздух гасовода Северни ток.

А сада се пушта у оптицај ова информација што јасно показује да је прича која се сервира америчкој јавности од стране Бајденове администрације, од стране људи попут министра одбране Лојда Остина или Марка Милија, начелника Здружених генералштабова, лаж.

Ствари не иду добро за Украјину. Украјина губи. Украјина је изгубила своју противваздушну одбрану, више нема слојевит систем ваздушне одбране. И мада су ове информације од 28. фебруара, 1. марта, 2. марта, видимо да се оно што је предвиђено на крају и десило.

Јер Руси сада обављају више авионских прелета изнад простора које су претходно избегавали како би умањили ризик обарања од стране старих совјетских система а који су још увек били ефектни, као што су „бук“ и С-300.

То је била и моја теорија, да постоје елементи унутар државног апарата, људи унутар Пентагона који нису срећни због правца у којем ствари иду, и то не само у Украјини. Да вероватно има људи који су искрено забринути да може избити трећи светски рат, па чак и нуклеарни рат, и да они желе да ураде све што могу да би то зауставили.

Има и других могућности, као што је оно што бих назвао произраелском фракцијом, проционистичком фракцијом унутар америчке владе која је узнемирена.

После самита Путина и Си Ђинпинга десио се потпуни преображај блискоисточне политике, заокрет од 180 степени.

Претходно су Сједињене Државе биле доминантна сила тамо, и Израел је био сигуран да може да рачуна на америчку подршку.

Међутим, из ових докумената произлази то да су САД сарађивале са елементима Мосада у циљу покушаја смене Бењамина Нетанијахуа јер је имао пријатељске односе с Москвом и с Пекингом.

Даље, кинеско посредовање у помирењу између Саудијске Арабије и Ирана је потпуно преобразило тај регион.

Е, сад, са становишта да су успоставили дипломатске односе, то се преноси и на рат у Јемену и на оно што се дешава у Судану. Судан је био логистичка база за обуку која је коришћена за операције ЦИА за подршку војној операцији у Јемену.

Све се сада распада јер су Кина, Саудијци и Иран рекли да ће окончати рат у Јемену. Страшно – избиће мир! А с тим би пропао кључни део америчке спољне политике покушаја да се ослаби Иран.

Нема идеолошке доследности са стране Запада. Час смо против исламистичких екстремиста, да бисмо их већ следећег тренутка пригрлили.

Русија је увек била прилично доследна што се тога тиче. Они сматрају да радикални исламисти представљају претњу коју треба елиминисати. И они су тако поступили у Чеченији, тако поступају у Сирији. Нема промене у њиховој политици. То је једна од рекло би се добрих ствари везаних за Русију – они су доследни у својој политици.

Тако да кад све ово размотриш, јасно је да је Бајденов тим уништио сваки спољнополитички темељ који смо имали на Блиском истоку.

Наставиће се с развојем тог мултиполарног света у којем Сједињене Државе и Европа више нису доминантни и у којем њихова моћ и контрола јењавају.

Да ли је тај неоконс који води спољну политику свестан овога? Или ће они једноставно само удвостручити своје напоре док не изазову општу пропаст?

Ох, да, ствари су јасне. Већ смо видели овакву врсту менталитета. Имао га је Адолф Хитлер у последњим данима у свом бункеру. Рационална особа би тада схватила – види, непотребно уништавамо животе људи на нашој страни. Морамо да нађемо начин да се предамо на прихватљив начин совјетској војсци, то ће зауставити крвопролиће.

Нажалост, што се тиче ових неокона, нема рационалног размишљања. Да, они су толико посвећени уништењу Русије, и у својим умовима су створили наратив о томе да је Русија извор свих зала, доминантна империјална сила.

Кад год чујем некога да користи тај аргумент, кажем му: Можеш ли ми навести број земаља на које је Русија извршила инвазију од 1991. од распада Совјетског Савеза?

Па, ево, Грузија. Ја кажем, да, они су нападнути, руске снаге су нападнуте у Грузији, па су одговориле. Али они више не окупирају Грузију. Ох, шта још, Украјину? У реду, то су две.

А када погледате Сједињене Државе, добићете списак, дугачак неколико страница, земаља на које је извршена инвазија, где су извршене крупне војне операције.

Постоји само једна земља на свету, која је империјалистичка војна сила данас и која напада друге земље. То су Сједињене Државе. Да, то није Русија, то није Кина.

Ипак, у Сједињеним Државама пропагандни наратив гласи да су Русија и Кина империјалистичке силе које су решиле да контролишу, да доминирају над целим светом. Морамо да их зауставимо. То је лаж. А све то је рецепт за рат, смрт и хаос.

Сећам се доба Хладног рата, постојала су антисовјетска осећања, али када је Берлински зид пао, чак је и онда то било антисовјетско, а не антируско осећање. Али никад ниси имао осећај да мрзе Русију. Али ови људи стварно мрзе Русију.

Ту се враћамо на богоборачки елемент. Висока руска култура заправо је изграђена на вековима старој хришћанској вери. А појава ове нове Русије на неки начин је повратак на то. Снажна је националистичка љубави према мајци Русији.

У исто време ту су и велика посвећеност и вера и приврженост теологији коју проповеда источноправославни хришћански покрет, што се види у томе што је и Владимир Путин верник.

Вера у Бога је веома дубока. То је веома тешко уништити и избрисати јер одолева упркос великим прогонима.

Писали сте у недавном чланку о две ствари. У вези с првом наслов говори све: „Да ли је америчка политичка елита стварно толико заблудела?“ Заправо сте говорили о интервјуу који је Петреус дао, мислим, грузијској телевизији. Говорио је о украјинској супериорности над Русијом итд.

То је шокантно. Могу да разумем да неко жели да верује да се Украјина бори за праведну ствар. У реду. Ја у то уопште не верујем.

Мислим да је Украјина згодна алатка коју користи Запад да би провоцирао и уништио Русију. Али оставимо то по страни. Постоје објективне чињенице које нису засноване на мишљењу о томе која страна добија рат, а које морају да се узму у обзир.

Чињеница број један. Русија поседује далеко више борбених авиона него Украјина. Украјина практично нема ниједан, ниједан који би могао да полети и ефектно се упусти у борбу с руским борбеним авионима.

Под два, Русија има огромну предност у производњи артиљеријске муниције и артиљеријског оруђа, ракета, пројектила. Њена одбрамбена индустрија је сачувана и онда има индустријски капацитет на том фронту који Украјина нема кад је реч о производњи тенкова, броју тенкова, Русија и ту има убедљиву предност. У људству има убедљиву предност.

И поред свега тога Петреус говори о неком украјинском маршу ка победи. Петреус је легенда у својој глави. Он критикује оно што назива руским неуспехом у коришћењу комбинованих снага, а Петреус никад није ефектно користио комбиноване снаге и никад није добио неки рат или важну битку против равноправне силе. Увек се иживљавао над организацијама и групама које немају артиљерију, који немају борбену авијацију, које немају, тенковске батаљоне који би могли да парирају америчким батаљонима.

Он је једноставно у заблуди. То је оно што људи треба да схвате. Он не глуми, он у то стварно верује. Стављам то у исту категорију с неким ко верује да мушкарац може да навуче перику и постане жена. Назовимо то трансџендер милитаризмом.

Да ли је ово заблудело размишљање ограничено само на Петреуса? Да ли је оно свеобухватно, да ли је оно распрострањено у целој војсци, укључујући и обавештајне службе? Да ли је то један од разлога, осим мржње према Русији, да они стварно верују у ове ствари, да су и они у заблуди око правог стања ствари на терену у Украјини?

Да, то што Петреус говори је појава која се може уочити свуда у Вашингтону, у медијима. Сада једина особа која би у медијима говорила против рата у Украјини, која би тачно описивала очајну ситуацију у Украјини јесте Даг Макгрегор. Једина емисија у којој је могао да се појави био је шоу Такера Карлсона.

Остали медији немају никог, ни мене, ни Скота Ритера, ни Реја Мекговерна, ни Макгрегора, ни Џиралдија као госте. Ни Данијела Дејвиса.

Постоје људи који јавно наступају и покушавају да образују америчку јавност. Међутим, медији су закључани за тај наратив.

Исто се дешава и унутар обавештајне заједнице. Ако си обавештајни аналитичар и постави ти се питање о томе шта је испровоцирало овај рат, а ти покушаш да напишеш да је битан фактор био улога коју су Сједињене Државе и Уједињено Краљевство одиграли у извршавању пуча којим је збачен демократски изабрани председник Украјине 2014. у обојеној револуцији, или наранџастој револуцији, добио би отказ. Или, у најмању руку, никад не би добио унапређење и био би изолован и нападан.

Нема простора за било какво противљење. И као резултат тога добијеш феномен климоглавца.

У Вашингтону постоји елемент унутар обавештајних агенција који упорно инсистира на томе да Русији понестаје оружја, то је један од трагова које сам пронашао у процурилим обавештајним документима.

Говорили су о руским губицима у тенковима и то је означено као тајна. Уобичајени обавештајни метод за идентификацију губитка тенкова би укључио коришћење ваздушног сликања, фотографије из дронова, сателита, авиона и бројање тенкова који су стварно на терену или су уништени. А они то нису урадили. То би било вођено као строго поверљиво.

Чињеница да је означено као поверљиво ти говори да једини извор за ту информацију потиче из оног што су нам Украјинци говорили. О, да, уништили смо на хиљаде њих. Они то само запишу и онда понове. То је оно што се дешава.

За крај, у ком правцу све ово иде? Да ли мислите да ће се рат у Украјини проширити на друга места, да ли је ово почетак глобалног сукоба?

Није вероватно да ће се претворити у глобални сукоб зато што Сједињене Државе немају довољно војне моћи за тако нешто. Премда је то јасна намера. Не сумњам да ће покушати да то ураде. Али могућност извршавања и размештања војне силе је ограничена ресурсима, упркос томе што је то најскупља војска на свету.

Економски услови у Сједињеним Државама и Европи ће произвести промену политике у Украјини, у тандему са чињеницом да Украјина неће моћи да оствари значајна војна напредовања.

Они настављају да рекламирају предстојећу контраофанзиву као да је реч о летњем биоскопском приказивању петком увече.

Украјина нема инфраструктуру, војнологистичку базу да би покренула и одржала такав напад, док Русија има. Русија има ресурсе и резерве да парира свему чиме Украјина располаже.

Ако Украјинци стварно покушају да покрену контраофанзиву, њихови губици ће бити толико велики и разарајући да ће то довести до краја рата и промене начина на који Руси према њима наступају. И онда ћемо видети још једну промену тактике.

Не видим да ће се ово добро завршити за Украјину, и мислим да ће резултирати распадом НАТО-а. Унутрашње тензије ту већ постоје и мислим да ће све ово можда довести до расцепа у НАТО-у. НАТО је организација која је требало да буде угашена пре тридесет година. Требало га је угасити с распадом Совјетског Савеза, преноси РТ Балкан.

Извор:
ИН4С