„Експлоатисаћемо литијум и у Србији и Српској“: ЕУ открила план о налазиштима у више од 10 земаља

ЕУ жели да смањи своју зависност од увоза литијума из Кине и због тога је неопходно да експлоатише и сопствена налазишта литијума, којих има у више држава на старом континенту, међу којима су и Србија и Република Српска.

У разговору за Демостат, стручњак Немачке агенције за минералне ресурсе (ДЕРА) Михаел Шмит изјавио је да у Европи тенутно постоји више од 15 пројеката у преко 10 земаља који се тичу експлоатације литијума.

Како прецизира, пројекти су лоцирани у Шпанији, Португалу, Финској, Француској, Аустрији, Немачкој, Чешкој, Босни и Херцеговини, Србији и другим земљама.

Шмит наводи да Европа има потенцијал да се у 2030. години у значајној мери снадбева литијумом из својих налазишта – чак до 40 одсто претпостављене потражње.

ЕУ је свесна да је, да би се то догодило, потребно превазићи препреке, пре свега протесте локалног становништва и дуге процедуре одобравања пројеката, али и испунити високе еколошке стандарде.

Шмит сматра да би пројекат Јадар, који је раније развијала компанија Рио Тинто, могао да буде од суштинског значаја за европску шему снабдевања литијумом.

Додаје и да би овај пројекат могао да подстакне развој индустрије за прераду у ширем подручју око налазишта.

Упитан да ли постоји еколошки прихватљива експлоатација литијума, Шмит одговара да постоји много начина за имплементацију одрживог рударства.

Британско-аустралијска компанија Рио Тинто је уложила је 2,4 милијарде долара за пројекат Јадар и планирала је производњу 58.000 тона литијум карбоната годишње.

У јануару 2022. Србија је отказала пројекат након жестоких протеста еколошких организација и грађана.

Када је реч о Немачкој, Шмит каже да највећи потенцијал за ископавање литијума види у лежиштима тврдих стена на граници између Немачке и Чешке, у области Рудних планина (област Зинвалд/Циновец), као и у долини Горње Рајне, где се литијум налази у сланој води.

„Претпостављамо да ће производња у индустријском обиму почети крајем 2020-их и почетком 2030-их“, рекао је Шмит.

Пројекат Волфсберг у Аустрији, 270 километара југозападно од Беча, је је више пута одлаган.

Аустралијска компанија Јуропиан Литијум жели да годишње ископа око 800.000 тона стене која садржи литијум у постојец́ем руднику и да из њега производи око 11.000 тона литијум хидроксида са капацитетом батерија.

Рударска и батеријска компанија Келибер жели да 2025. године почне ископавање литијума у Финској из рударских региона Сивајарви и Рапасаари.

За планирану годишњу производњу од 15.000 тона литијум хидроксида, подружница јужноафричке рударске групе Синбање-Стилвотер улаже 588 милиона евра.

Литијумски пројекат Циновец, који се налази у Чешкој, 100 километара од Прага на немачкој граници, сматра се перспективним.

Стручњаци сматрају да се тамо налази 7,3 милиона тона литијум карбоната.

Развој пројекта рударства литијума и бора у Лопарама у Босни и Херцеговини још је на самом почетку, а према проценама швајцарске рударске компаније Арккор, на тој локацији би могло да буде око 2,4 милиона тона литијум карбоната.

Компанија Блацкстаирс Литхиум је почетком 2022. поднео захтев за даље дозволе за истраживање за пројекат у Ирској, али рударење није добро прихваћено од стране локалног становништва и пољопривредника.

Француска рударска компанија Имерис жели да почне производњу 2028. и обец́ава 34.000 тона литијум хидроксида из рудника Бовоар годишње, који ц́е долазити из сопствене фабрике за конверзију.

У Корнволу у Великој Британији, који је традиционално рударско подручје, становништво је отвореније за рударске пројекте него на другим местима.

У другом пројекту, за који се тренутно припрема студија изводљивости, Британци планирају да ископају око 15.000 тона литијума годишње од 2026. године у површинском копу каолина у близини Сен Остела.

Познато је да постоји 60.000 тона резерви литијума ускладиштених на територији Португала.

Осим рудника којим управља португалска Мота Груп у округу Гуарда, литијумски пројекат Мина до Барросо британске компаније Саваннах Ресоурцес је најважније лежиште литијума који садржи минерал сподумен у Европи.

Друго највеће налазиште тврдог камена у Европи за литијум мирује у напуштеном руднику калаја на капији града Касереса у Шпанији.

Првобитно планиран као површински коп, пројекат је изазвао велики отпор међу становништвом због близине старог града који је на Унесковој листи светске баштине.

Према прогнозама, очекује се да ће се глобална потражња за производњом литијум-јонских батерија у 2028. години повећати за око десет пута у односу на 2017. годину, преноси Танјуг.

Извор:
ИСКРА