Комитет министара Савета Европе донео одлуку да се захтев „Косова“ за пријем у Савет Европе проследи Парламентарној скупштини ове организацијe. За одлуку гласали су представници 33 земље, седам је било против, уз пет уздржаних

Комитет министара Савета Европе, који има 46 држава чланица, на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се захтев „Косова“ за чланство у Савету Европе проследи Парламентарној скупштини Савета Европе.

За ову одлуку гласали су представници 33 земље, а седам је било против. Србија, Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар, Шпанија и Мађарска рекле су „не“. Грчка, Словачка, Молдавија, Украјина и БиХ биле су уздржане. Јерменија није гласала.

Захтев „Косова“ за пријем у Савет Европе прослеђен је у даљу процедуру у Парламентарну скупштину ове организације, одлучено је на данашњој ванредној седници Комитета министара, потврдила је за „Косово онлајн“ шефица Мисије Србије у СЕ Александра Ђуровић.

Наша делегација је одмах након гласања напустила салу, уз изјаву да ће Србија преиспитати моделе даљег учешћа у организацији.

Данашње ванредно окупљање КМСЕ сазвано је на инсистирање Квинте, пре свих Немачке, која је инсистирала да се апликација тзв. Косова, која је предата у мају прошле године, коначно нађе на дневном реду.

Премијер привремених институција Приштине Аљбин Курти изјавио је да је „Косово“ успешно прошло прву фазу ка чланству у Савету Европе, јер је Комитет министара држава чланица те организације, са више од две трећине потребних гласова, подржао пријаву „Косова“ у Савет Европе.

Он је на свом Фејсбуку рекао да је прва фаза пуноправног чланства тзв. Косова у овој међународној организацији, као и да ће самопроглашена држава бити додатна вредност за Савет Европе.

„Савет Европе ће добити додатну вредност у демократији, људским правима и владавини права“, написао је Курти на Фејсбуку.

Министарка спољних послова привремених приштинских институција Доника Гервала Шварц на Фејсбуку је навела да је за ову одлуку гласало више од две трећине чланица Комитета министара Савета Европе.

Оценила је да ова одлука представља „историјски корак за Косово“, можда и, како је навела, најважнији од када је Приштина прогласила независност.

„Овом одлуком завршена је важна фаза ка пуноправном чланству“, навела је Гервала, захваливши земљама које, како је навела, иако формално нису признале независност тзв. Косова, нису блокирале његово чланство, не наводећи о којим државама је реч.

Посебно је захвалила САД које су се, како је навела, поново показала као најважнији савезник Приштине и подржала је у дијалогу са великим бројем држава чланица Савета Европе.

„Застава Републике ‘Косово’ ускоро ће се поносно вијорити у Савету Европе. Данашњи дан је означио важан корак у процесу ка коме сада идемо. Хвала савезницима који нису гласали само за Косово, већ пре свега за демократију, слободу и људска права“, поручила је председница привремених приштинских институција Вјоса Османи.

Да „Косово“ остаје чврсто повећено демократији и људским правима, тврди њен шеф кабинета Бљерим Веља.

„Док је Србија заглављена у прошлости и промовише шовинистичку и хегемонистичку политику. ПС. Хвала Дачићевој прошлонедељној посети Савету Европе која је довела до данашњег гласања. Одличан посао! До године у Стразбуру“, провоцирао је Веља на свом Твитер налогу.

Прослеђивање захтева „Косова“ за чланство у ПССЕ требало би да буде само први корак у дугој и компликованој процедури за пријем у ову организацију и уколико се читав процес не би убрзавао то би могло да потраје и годину-две.

Шеф мађарске делегације у ПССЕ Немет Жолт успротивио се јутрос на Бироу ПССЕ покретању процедуре пријема тзв. Косова, уз питање да ли је ово добар тренутак за то. Мађарски посланик питање је поставио директно заменику генералног секретара Савета Европе Бјорну Бергеу, уз коментар да је у актуелним геополитичким околностима у Европи потребно јединство.

Указао је и да би покретање процедуре за пријем „Косова“ могло да изазове да неке државе откажу свој долазак на Самит СЕ у Рејкјавику, 16. и 17. маја.

Одговор заменика генералног секретара Бергеа је био да „питање ‘Косова’ свакако неће бити део самита, а да њихов захтев дуго стоји“.

Извор:
НСПМ