ПЦУ и раскол на Атосу: ко је крив и шта да се ради?

Игумани неких светогорских манастира одбијају да саслужују са онима који су признали ПЦУ. Фанариоти говоре о расцепу и криве РПЦ. Ко је заиста крив?

 На Светој Гори Атонској страсти изнова кипте због ПЦУ. Сада је „украјинско питање“ поново постало једно од најхитнијих на Светој Гори. И то не толико због рата Русије против Украјине, колико због рата ПЦУ против УПЦ. Шта се тачно догодило?

И десило се да су током празничне службе Благовести Пресвете Богородице у манастиру Филотеју, игумани неколико светогорских манастира одбили да служе заједно са представницима оних манастира који су признали ПЦУ.

Тако је, после свеноћног бденија, архимандрит Никодим, игуман манастира Филотеја, позвао код себе изасланика и представника манастира Пантократора јерођакона Нифона и јеромонаха Висариона и рекао им да не могу да остану на свечаној архијерејској литургији сутрадан. „Не сматрам вас јеретицима, али манастири су вас препознали као оне који су саслуживали расколницима! Дакле, не можете остати и бити на литургији са нама“, рекао им је о. Никодим.

Ко је крив по Фанару?

Касније се сазнало да је поред архимандрита Никодима, са представницима Ксенофонта и Пантократора одбио да служи и архимандрит Јосиф, игумен манастира Ксиропотам. Исти став подржавају и игумани других манастира – Зографа, Хиландара, Каракала и Пантелејмона.

Другим речима, ако су раније Атонци који су се супротстављали ПЦУ и даље некако покушавали да одрже привид јединства (нпр. одбијали су да служе са онима који су признали ПЦУ, правдајући се ковидом), сада су одлучили да свој став изнесу јавно.

Јасно је да је у медијима на грчком овај став изазвао помешане реакције. Профанариотска публикација „Фос Фанариу“ пожурила је да окриви игумена Ксиропотама за оно што се догодило, наговештавајући да би реконструкцију његовог манастира „можда финансирали Руси“. Чињеницу да, на пример, манастир Симонопетра финансира украјински бизнисмен и спонзор ПЦУ, пивар Мацолой, не доводи у питање. Као што се не постављају питања, поправки које су почеле у Ксенофонту одмах након што је један од његових житеља написао текст Томоса.

Поред тога, према „Фос Фанариуу“, Атонци не могу да се супротставе ПЦУ, јер је Фанар „за“ Думенка. Чудна је логика, поготово ако се има у виду да су многи цариградски патријарси били јеретици – такође им се било немогуће супротставити?

Штавише, фанариоти углавном верују да је Русија крива за целу ову ситуацију, коју називају „раскол на Атосу“. Али да ли је?

Ко је заиста крив

Уопште, раскол на Атосу је настао након што је Фанар доделио Томос ПЦУ. У почетку се већина манастира није слагала са овим. Уследило је неколико апела (углавном са стране Келиота), неки манастири нису пуштали представнике ПЦУ, а многи светогорски старци су говорили да је признавање каноничности украјинских расколника велика грешка Цариградске патријаршије. Тада се, чини се, све смирило. Штавише, неки манастири, као што су Ксенофонт, Пантократор, Симонопетра и Нови Есфигмен, почели су отворено да подржавају ПЦУ, други, попут Иверона и Ватопеда, прикривено, и чинило се да ће временом сви пасти. Али…

У ствари, ситуација у вези са ПЦУ на Атосу је остала тешка. Многи манастири, келије, скитови и поједини монаси су наставили да пружају отпор – неки ћутке, неки отворено. Једно је било јасно: проблем постоји, чак и ако се о њему не говори све време. Поред тога, било је и других проблема – цовид на пример.

А сада, када је ковид постао небитан и неспремност да се служи онима који су признали ПЦУ није могла да се оправда карантином, дошло је време да јасно изнесемо свој став.

Штавише, на Светој Гори кажу да је игуман Јосиф, који и раније није признавао ПЦУ, сада постао неумољиви противник Думенка због онога што се дешава у Украјини. Он је, као и многи Атонци, шокиран прогоном УПЦ од стране власти, која буквално тера вернике наше Цркве да се придруже Думенковој организацији. Последњи аргумент за архимандрита Јосифа био је прогон монаха Кијево-печерске лавре, рушење храма у Лавову и електронске наногице на нози митрополита Павла.

Осим тога, игумани светогорских манастира су веома незадовољни чињеницом да је настојатељ Пантократора, архимандрит Гаврило, задао ударац јединству Атона тако што је без договора са атонским братством обезбедио келију за украјинске расколнике, што су фанариоти сада и добили.

Такође на Светој Гори, они су дуго били огорчени запаљивим акцијама патријарха Вартоломеја, чији представници (Нови Есфигмен, Ксенофонт и Пантократор) непрестано ударају на мир и јединство Свете Горе. Овде је довољно подсетити се, на пример, на речи игумана Вартоломеја из Новог Есфигмена, који је позвао грчке власти да казне и „поведу на одговорност” оне монахе који нису желели да се вакцинишу, или његове сопствене речи да је „Атос може постати база за руске бродове и чамце и подморнице“ . Овог човека одавно не поштују игумани светогорских манастира и светогорски монаси, али га толеришу – из разлога што је штићеник патријарха Вартоломеја.

Шта се дешава сада? 

Управо сада игуман Филотеј је под суманутим притиском. Јасно је да Фанар и његови „партнери“ играју важну улогу у томе. Због овог притиска, архимандрит Никодим је чак био принуђен да напише „оправдајуће“ писмо , што је, по нашем мишљењу, био још један доказ да игуман Филофеј није одлучио да протера монахе који су признали ПЦУ, већ после саветовања са братијом других манастира.

Конкретно, у једном писму објављеном у име манастира, каже се да је „у току празника Благовештења Богородице, а посебно од почетка бденија, игуман манастира постао адресат многих тврдњи од многих отаца и самог манастира (Филотеја, – Ред.), и представника светогорских манастира са захтевом да реагују на присуство представника светих манастира Пантократора и Ксенофонта. Игуман се нашао у посебно тешкој ситуацији, знајући из искуства да се и други манастири суочавају са истим проблемом (неспремност да саслужују са онима који су признали ПЦУ – прим. аут.) или су се нашли у сличној ситуацији, и покушао је да пронађе баланс између две стране без предузимања било какве акције, што би било екстремно. Па, да, једноставно је тражио од монаха Ксенофонта и Пантократора да се „уклоне“.

Шта сазнајемо из овог писма?

1. Братија манастира Филотеја не жели да саслужује са онима који признају расколнике.
2. Братија других манастира не жели да саслужује са онима који признају расколнике.
3. Ова ситуација није нова, јер су се „и други манастири сусрели са истим проблемом“.

То значи да једноставно „заташкавање“ скандала вероватно неће успети. Како не ућуткати оне монахе који не желе да ћуте.

Данас у Грчкој уопште, а на Светој Гори посебно, све чешће говоре да Епифаније Думенко није расколник. Расколник је „патријарх“ Филарет Денисенко, јер је имао законско посвећење, које је изгубио када је отишао у раскол. Али Сергеј Петрович Думенко уопште није имао хиротонију, што значи да, по мишљењу све већег броја Грка, он није расколник, већ јеретик, јер се усуђује да „служи” без икаквог права на то. Нико – ни један патријарх, а још више ниједна супердржава – не може признати каноничност расколника ако се нису покајали. Дакле, Томос Патријарха Вартоломеја је документ који нема канонски значај пред Црквом. Ову чињеницу на Атосу добро разумеју.

И дај Боже да се исто схватање јави у свим Православним Црквама. Јер тада имамо шансу да решимо „украјинско питање“ не са становишта геополитике, већ са становишта канона и Предања Цркве.

Извор:
САВЕЗ ПРАВОСЛАВНИХ ЖУРНАЛИСТА