Георгије Зотов: ЈОШ МАЛО АНТИФАШИСТИЧКЕ ИСТОРИЈЕ

Једног дана је једна држава заједно са нацистичком Немачком напала јадну и несрећну Пољску. Подмукло и просто ужасно, могло би се рећи. Док су тенковске колоне Вермахта млеле све што је могло да се самеље у Пољској, та држава је криомице одлучила да себи приграби део пољских територија. Раније су те територије изгубљене као резултат рата започетог 1920. године. Е, ова паметна држава је одлучила да је баш згодно да сад мазне мало земљице. Јеботе, она лежи ту као колачић на салвети. И они ће доћи и стрпати је у свој џеп, да.

У септембру 1939. године 50.000 војника те државе изненада је у зору напало Пољску. Напредовали су десетинама километара дубоко у пољску територију, а сирота Пољска није могла да узврати: подли Вермахт ју је у том тренутку касапио у правцу запада, као бог корњачу. Неки одреди су се укључили у борбе, а неки нису ни наишли на оружани отпор: деморалисане пољске јединице су се хаотично повлачиле, јер нису очекивале удар од браће Словена из комшилука.

Е, та држава је у рату са Пољском, захваљујући изненадности удара, имала неколико десетина мртвих и рањених, ситница. А кад су се пољске трупе 6. октобра 1939. године предале, њени војници су се братимили са немачким војницима, радосно фотографисани и загрљени. Чак су организовали заједничку параду у окупираном пољском граду. Стотине пољских држављана је затворено у концентрационим логорима ове државе (посебно у граду Лешт), а стотине су предате Немцима. Пољске земље, уз општенародно ликовање, биле су укључене у састав те државе.

Ах, извините, Георгије је заборавио да каже име ове агресивне државе. Уз посебно извињење либералима који ће се веома разочарати. Та држава је СЛОВАЧКА. Да, да, савезник нацистичке Немачке, који је напао Пољску заједно са јединицама Вермахта, заузео њену територију, савезник чији су се војници братимили са Немцима.

Само што Пољска из неког разлога Словачкој ништа не пребацује, као што пребацује злом Совјетском Савезу и леденој Русији. Напали па напали. Да, раскомадали. Да, убијали. Да, концентрациони логори… Али, све пословно.

На крају крајева – комшије. Коме се то не дешава кад мало попије.

Извор:
ИСКРА