У Украјини почели да напречац умиру они који насрћу на њену канонску православну цркву

Јекатерина Јершова пева у хору Кијево-печерске лавре, а молитвом на коленима испред ње на себе је привукла нападаче на светињу – први умрли је око ње скакао

ПРВО СЕ ПРЕДСТАВИО „СКАКАЧ“ ИСПРЕД КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКЕ ЛАВРЕ, ПА НАПАДАЧ НА ЦРКВУ У СЕЛУ ЛИПОВЕЦ, ПА…

* Док је трајао напад у Липовецу, један од расколника почео је да узвикује претње да ће „све обесити“, а затим је откинуо крст са свештеника Андреја Олењина и бацио га на земљу. Већ у следећем тренутку сам је пао на асфалт, згрчен, и убрзо издахнуо

* Трећа особа погинула у саобраћајној несрећи. Бивши народни посланик, бивши шеф странке Хришћанско-демократска унија, 64-годишњи Владимир Стретович, који је дан раније активно предводио отимање једне од цркава УПЦ. Овде се промисао Господња није показала тако јасно, јер нико није осигуран од саобраћајне несреће. Али, стадијум случајности затворио…

* Најмрачније је пред зору. Пророчанство, које се приписује доњецком старцу Зосими, гласи: „Пашће Кијево-Печерска лавра. Сва њена благодат прећи ће на Оптину пустињ. Нећу доживети да то видим, али ви ћете то гледати“. Још је рекао да ће после пада Лавре, тачно шест месеци касније, почети поновно уједињење Русије  

__________________________________________________________

Aутор: Дмитриј ГРУЊУШКИН, писац

ПОСТОЈИ тако широко распрострањена формула: једном – случајност, двапут – подударање, три пута – систем.

Нисам од оних који чак и у цвркуту врабаца види промисао Божији а у удару грома препознаје хук кола Илије пророка. Али, серија смрти у Украјини људи умешаних у нападе на канонску Украјинску православну цркву, свиђало се то некоме или не, доводи до сасвим одређених размишљања.

У Украјини се дешава нешто сасвим налик на Гогоља.

„Списак мртвих“ отворио је извесни седокоси идиот, скачући као јарац око Јекатерине Јершове која пева у хору Кијево-Печерске лавре, док се молила на коленима усред разјарене гомиле расколника, нациста и осталих из Зелејугенда.

После кратког времена, овај безроги демон нашао се у колима хитне помоћи без знакова живота. Неки извори наводе да је био ветеран „антитетористичке операције“ против Донбаса, у шта се може сумњати због његових година.

Нема података да ли су стару будалу некако повратили у живот или је неславно скончала.

За други случај тренутне „казне небеске“ тешко је рећи где је цела истина.

Поуздано се зна следеће: 8. априла 2023. године, на Лазареву суботу, нацисти и расколници Православне цркве Украјине упали су у цркву канонске УПЦ (Украјинске православне цркве) подигнуте у част Рођења Пресвете Богородице у селу Липовец, код Обухова (бившег Кагарлика) у Кијевској области. Током насилног заузимања храма, изненада је преминуо један од расколника. Настојатељ храма протојереј Василиј рекао је да су га нападачи бацили на земљу и „вукли на ланцу на коме је висио православни крст“.

Нападачи су од Василија тражили да више не држи службе и да оде да живи на неком другом месту. Полицајци који су били на лицу места нису ни покушали да спрече насиље.

Док је напад трајао, један од расколника почео је да узвикује претње да ће „све обесити“, а затим је откинуо крст са свештеника Андреја Олењина и бацио га на земљу. Већ у следећем тренутку сам је пао на асфалт, згрчен, и убрзо издахнуо.

Нејасно је само кога је казна одозго сустигла. Да ли заменика начелника града Кагарлика, Ивана Семцова, или неког „активисту“ Владимира Натикача.

Семцов је у совјетско време градио партијску каријеру и чак је био инструктор у организационом одељењу Окружног комитета Комунистичке партије Украјине, а 2010. је био изабран у окружни савет Јануковичеве Партије региона, која је сматрана проруском. То јест, он је Јуда са импресивним „достигнућима“.

О Натикачу се мање зна, али је и он својевремено био комуниста, а онда се придружио се неонацистима.

Исти такви су 1941. са хлебом и сољу дочекали солдате „културне нације“.

Ако се ствари окрену на ту страну, такви ће – верно машући репом – похрлити да се упишу и у руску војно-грађанску администрацију у свом месту.

Трећа особа погинула у саобраћајној несрећи. Бивши народни посланик, бивши шеф странке Хришћанско-демократска унија, 64-годишњи Владимир Стретович, који је дан раније активно предводио отимање једне од цркава УПЦ.

Овде се промисао Господња није показала тако јасно, јер нико није осигуран од саобраћајне несреће. Али, стадијум случајности затворио је покојник из Липовца, па је време да се размисли шта овај низ значи.

Напад укронациста на УПЦ је без преседана. Од шест хиљада украјинских цркава, опседнути демонима су већ „одломили“ четири десетине. А неће стати.

Митрополит УПЦ Павле је већ у кућном притвору и забрањено му је да се састаје са својом паством.

Свештенике УПЦ из цркава извлаче наоружани људи управо за време богослужења. Пред парохијанима, као што је био случај у Черновицкој области.

Још су украјинске власти почеле да позивају свештеике,  богослове и монахе УПЦ на фронт.

У Кијево-Печерску лавру од 10. априла увече већ је стигло неколико десетина судских позива.

Позив није мимоишао ни митрополита Климент, седокосог председнику информативно-просветног одељења УПЦ.

Полиција туче свештенике којима покушава да уручи позив за фронт и прети им смрћу. Све то у Страсној седмици, светој за православне!

Све изразитије мирише на Вартоломејску ноћ.

„Најпаметније“ што су расколници успели да смисле било је да ће од сада црквене службе бити на украјинском језику јер „проклети москаљски језик треба да буде протеран из цркава“.

Баш их брига што се у православним црквама не служи на руском, већ на црквенословенском језику, који је можда ближи украјинском него руском.

Самој УПЦ је тешко замерити да је проруска. Њени пастири, у сваком случају у руководству, веома дуго су се демонстративно дистанцирали од Русије и прилично благосиљали Оружане снаге Украјине за рат до победе.

То се не може објаснити ничим другим осим најреалнијим сатанизмом, који је захватио душе Украјинаца деформисане страхом. Да, управо страх који је продро у најскривеније кутке свести тера људе да падају у лудило и хистерију и чине ствари које су мимо разума и савести, већ против здравог разума. Како другачије објаснити дивље „перформансе“ попут сечења сланине на Курану?

Најмрачније је пред зору. Пророчанство, које се приписује доњецком старцу Зосими, гласи: „Пашће Кијево-Печерска лавра. Сва њена благодат прећи ће на Оптину пустињ. Нећу доживети да то видим, али ви ћете то гледати“.

Још је рекао да ће после пада Лавре, тачно шест месеци касније, почети поновно уједињење Русије.

Ове речи су познате широм Украјине.

Али, имам осећај да Украјину, поред „Геранијума“ и „Калибара“, треба обрадити и пројектилима напуњеним светом водом.

Извор:
ФАКТИ