Интервју: Иван Приходко, градоначелник Горловке

Како је Горловка постала симбол борбе за слободу Доњецке Народне Републике?

Горловка је, поред Доњецка и Јасиновате, тачка на карти Донбаса која је од 2014. била изложена најжешћим нападима са украјинских положаја. До почетка Специјалне војне операције у граду је страдало 187 људи, од тога 19 деце. Само од 24. фебруара 2022. године, Горловка је била мета 9.734 напада.

Овде није реч о количини муниције већ, како каже у разговору за РТ Балкан градоначелник Горловке Иван Приходко, о броју гранатирања. Гранатирањем се, објашњава, називају и само две гранате, али то може бити и цео „пакет“ ракета „град“. Упркос томе, град наставља да живи.

Колико се ослобађањем Зајцева и других села на периферији града смањила линија фронта ка Горловки?

У време почетка СВО линија фронта износила је 62 километра. Размислите о томе – 62 км! Налазили смо се у полуобручу, са свега два проходна пута. Сада је село Зајцево потпуно ослобођено (место у којем је пре рата живело 8.000 житеља и које је дуги низ година било подељено између Оружаних снага Украјине и снага ДНР, прим. аут.). Трећина села била је окупирана од стране Оружаних снага Украјине. Сада је ослобођен јужни део, ослобођен је Мајорск и линија фронта се сада протеже на 41,5 км. То не умањује број гранатирања, и наравно ми не можемо да се опустимо, јер део који се налази близу зоне фронта још увек је прилично велик.

Како, упркос сталном гранатирању, функционишу комуналне службе, како теку санирања порушених објеката?

Стално изложени гранатирању, људи настављају да раде. Увек наводим пример јавних комуналних предузећа у граду Горловка. Морамо знати да су Горловка, Доњецк и Јасиноватаја три града највише изложена гранатирању, и да људи морају бити мотивисани за рад у околностима када пакет гараната „град“ може да се сручи у центар града.

Дајем пример комуналних предузећа која су у условима рата, недостатка воде, непостојања стабилног снабдевања електричном енергијом успела да одрже функционално стање током ове зиме. Како бисте разумели, ове године је 269 кућа уништено ударима у кров. На свим овим кућама смо обновили кровове и то снагама само две екипе, чији је посао покривање кровова, комуналног, и других предузећа из града Горловке. Обновили смо водоводе, наш живот није стао, све је функционисало.

Горловку је напустио велики број људи, али, запањујуће, велики је број и оних који су остали да живе у граду у којем је смрт стандардна чињеница. Како то објашњавате?

Да, доста људи је сада евакуисано. Сада је у граду остало само 130.000 становника. Али сви ти људи су патриоте свог града. То су људи који нису одустали, нису побегли. Могли су да оду много пута. Могли су да устану и оду на посао у Маријупољ за плату пет пута већу од оне коју добијају овде. Горловчани су и оних 5.500 људи који су 18. фебруара, када је објављена мобилизација, устали и без оклевања отишли на фронт. И сада се боре.

Наравно, има губитака, има рањених, мртвих… И имамо доста позиција које су заузеле жене, као што је то био случај у Великом отаџбинском рату. Поносни смо на њих, поносни смо на наш град!

Ако дођете у наш град, нећете видети ђубре, нећете видети становника који баца пикавац на асфалт. Да, имамо проблема, постоје проблеми са путевима зато што има доста оклопних возила… а асфалт не може да издржи толики терет. Али сви то разумемо, па живимо, боримо се и победићемо.

Стратешки важна позиција која везује путеве ка Доњецку и Луганску утицала је на чињеницу да овај град постане константна мета Оружаних снага Украјине. Упркос сталним гранатирањима и опсадама, Горловка је опстала. Како?

Горловка је северно лице републике. Горловка се налазила у полукругу. Некоме са стране се чинило да се Горловка може заузети једним замахом, победити у једном дану. Али постоји један проблем – за наше непријатеље. Све ове године Горловку је бранила 3. бригада. Неко је зове Горловскаја, неко је зове Беркут.

Дакле, 95 посто бораца ове бригаде су становници Горловке. И, замислите, они држе одбрану града а иза њихових леђа живе њихове породице.

Мислите ли да ови људи могу одступити? Ту су њихова деца, мајке, очеви, жене. Наравно да не! Стога се ови људи боре до краја. Сада показују храброст у офанзиви, веома тешкој офанзиви… Али ништа, ми напредујемо, полако ослобађамо своју земљу.

Дакле, Горловка није само стратешки важна тачка, већ је симбол борбе за слободу Доњецке Народне Републике.

Блиско сте сарађивали са Олгом Качуром, гардијским пуковником, легендом и симболом Народне милиције ДНР, која је била циљана мета украјинског гранатирања. Колико таквих хероја живи у Донбасу а да за њих није чула шира јавност?

Корсу сам упознао 2016. године. То је особа не само компликована у комуникацији, већ и веома сурова. Замислите, она је командовала ракетном дивизијом!

Тамо су били мушкарци, свако са својим карактером, али сви су јој се повиновали, слушали је и волели као маму. Иако је била Дончанка, рођена је и дуго је радила у Доњецку, до смрти, практично осам година, живела је у Горловки. Много тога ју је везивало за овај град и живот је дала у овом граду.

Ако ми постављате питање да ли има пуно таквих примера? Има. Пуно! Много. И хвала Богу да су многи од тих људи које могу да наведем као пример, још увек живи.

Рецимо, узмимо као пример нашег комаданта 1. батаљона Територијалне одбране Горловке. То је батаљон који се свих ових осам година издржавао новцем Горловчана. Сергеј Анатољевич Попов, позивни знак „Дуги“ – човек који је некада радио као бравар, данас је пуковник, при чему сада већ руске војске. Командовао је батаљоном, свих осам година држао одбрану коју ни на једну секунду непријатељ није могао да пробије.

Таквих примера има много, много обичних људи, људи из народа. Људи који су напустили све, не само 2022. већ од 2014. године, и отишли да бране домовину. Разумете? Нису се крили по подрумима, нису бежали у иностранство, нису стајали у редовима на граници – они су отишли на фронт. И многи од њих су, нажалост, дали своје животе. Много је таквих људи, верујте ми.

Сада ћемо створити меморијални комплекс заједно са Кемеровском облашћу, са Кузбасом (једна од најважнијих индустријских регија Русије са неким од највећих наслага угља на свету, прим. аут.) чији су становници, на жалост, погинули код нас. А Прокопјевск на Кузбасу је град са којим је Горловка побратимљена. Зато ћемо створити наш заједнички меморијал, велики парк са две истоветне мале капеле на којима ће се у огледалима осликавати списак имена погинулих из Прокопјевска и Горловке.

Сада је, узгред, у Новокузнецку отпочела изградња огромног трга хероја, а централно место ће заузети меморијал посвећен Олги Качури, Корси. Веома заслужено. И 3. августа, на годишњицу њене смрти, отворићемо овај меморијал. Дакле, то је веома значајан догађај за нас.

Како се Донбас, који има своју Мадону, односи према извештајима западних медија о страдању недужних цивила у Украјини. Фотографија 23-годишње Кристине, крваве и без ногу, са дететом у наручју, само је прећутана…

Горловска Мадона је симбол. Али, осим Горловске Мадоне, има још више од 300 људи који су погинули, и знате у чему је ствар? То су све наши симболи.

Дакле, ми се према овим извештајима са Запада до те мере односимо спокојно да и не обраћамо пажњу на њих. Ми смо се давно навикли на чињеницу да нас не примећују, не виде, не чују шта год да се деси, без обзира на то колико људи погине – 30 људи, или 100 – нико не обраћа пажњу на то. Цео „цивилизовани свет“. Али, главно је да ми памтимо, и да ћемо све њих осветити својим победама.

Извор:
РТ