Србија се брани и у Лисичанску – Вадим Андреевич Соколов

Вадим Андреевич Соколов, позивни Сокол је Рус из Москве (рођен у Орелу 27. 11. 1990. године) који је погинуо у реону Лисичанска 16. марта 2023. године. Извлачио је рањеног саборца са борбене линије, па се вратио по погинуле када га је поклопила минобацачка мина. Иза себе је оставио мајку, жену и ћеркицу од 5 година. Вршио је дужност заменика командира извиђачке чете по речима Филипа Илића које преносимо.

Вадим Соколов је много волео Србе и Србију, био је историчар и писао је на тему Републике Српске Крајине. Спремао је и докторску дисертацију на ту тему, али на жалост никад је није завршио.

За Русе он је само још један земљак од многих који је погинуо у рату. А за нас Србе, он је један од ретких Руса који се значајно посветио Србима и Србији и хтео да покаже свима какву смо жртву поднели у ратовима за опстанак у РСК и РС.

На његовом фејсбук профилу ћете видети мапе Баније и Кордуна какве се ретко могу видети, такорећи нигде.
Такав човек је нама Србима веома вредан у сећању и по души као наш брат, српски ратник по души.

Ратник је стање духа. Дух Вадима Соколова је дух који подиже и нас осталу његову браћу, дотиче и буди душу.
Част је кад друге људе чиниш већима од себе. Ратник својом жртвом штити и чини већима од себе све православне, читав свој народ био он српски или руски.

Овакви људи чине да се осетимо као једно.

На овом нашем Балкану, ватром, челиком, крвљу и урлицима окупаном Балкану, почињена су зла недостојна и крста и полумесеца. Та зла нису починили људи части и духа – ратници, већ послушници, војници поражени страхом, обневидели без духа, у мраку духа – лажном знању и болести ума.

Вадим Соколов је био човек духа, ратник.

Вадим Соколов је био заштитник православних и Руса и Срба.

Отуда стиже и ова потреба да се помене међу нама сада и овде.

Четрдесет дана још није прошло.

Покој му души и нек му Бог подари Царство Небеско.

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА