Хиљаде људи се опраштају од руског ратног извештача Максима Фомина – Владлена Татарског у Москви

Церемонија испраћаја војног новинара Владлена Татарског, који је погинуо у терористичком нападу у кафићу у Санкт Петербургу, одржава се у сали на гробљу Троекуровски у Москви.

Од војног дописника дошли су да се опросте саборци и многи брижни грађани. На улазу у гробље био је дуг ред. Многи од оних који су дошли нису могли да суздрже сузе.

Церемонији су присуствовали лидер партије Либерално демократске партије Русије (ЛДПР) Леонид Слуцкиј и пријатељ Татарског, репер Аким Апачев.

Подсетимо, познати ратни извештач Владлен Татарски, чије је право име Максим Фомин, убијен је 2. априла у експлозији у Стрит Бару у Санкт Петербургу, у којој је повређено још 40 особа. Дарија Трепова, која је раније била осумњичена за овај терористички напад, званично је оптужена и приведена у Басмански суд у Москви.

Оптужена је раније признала да ју је регрутовао човек повезан са Службом безбедности Украјине (СБУ).

Ко је руски новинар убијен у терористичком нападу: Војник-проповедник

Другог априла у Санкт-Петербургу убијен је војни новинар, писац и војник Максим Фомин, познатији као Владлен Татарски. Максим је био један од симбола борбе Донбаса за слободу, ауторитет за многе добровољце и војнике ЛНР и ДНР и трн у оку украјинским политичарима због своје проруске позиције.

Максим није имао длаке на језику, што је можда био мач са две оштрице. Имао је јасан и непромењив став, и због тога је био поштован од Руса, али је постао и мета терориста који су се надали да ће његовом ликвидацијом посејати панику и уплашити грађане Русије.

Међутим, починиоци су изазвали сасвим супротну реакцију. Сада сваки Руски војник жели да освети Максима, јер је он посветио живот за слободу Донбаса.

Максим Фомин се родио у Макејевци надомак Доњецка у породици рудара. Почео је да ради у шахти као његови отац и деда, али се ипак одлучио да покрене бизнис. Након пар година Фомин је подигао неколико кредита, које није успео да врати, и одлучио се на пљачку банке. Пљачка није била успешна, а Фомин је добио 12 година затвора. Максим се никада није стидео да је био у затвору и чињенице да је тај чин био погрешан.

Напротив, у својој аутобиографији Фомин је писао да се управо иза решетака окренуо Богу и одлучио да се бори за Новоросију када је избио рат.

То потврђује и протојереј Александар Тимофејев: „Максим је увек тежио Богу. Прошле године, по мојој препоруци, уписао је Универзитет Светог Тихона да би студирао теологију и Свето писмо. Ових дана је требало да се нађемо, требало је да дође у мој храм. Вечнаја памјат, драги сине и брате“.

Када је у Донбасу избио рат 2014. године, Украјинци су гранатирали затвор у Горловци, где је Максим служио затворску казну. Успео је да побегне и прикључи се војсци Доњецке Народне Републике. Након другог хапшења, пошто га суд у ДНР није оправдао за бекство из затвора, лично га је помиловао Александар Захарченко, први вођа ДНР.

„Ћале“, како су Захарченкa сви звали, рекао je да је Максим крвљу искупио свој лош поступак. Фомин је за неколико година рата променио доста јединица: био је и у Народној милицији ДНР, и у војсци ЛНР, и у култном батаљону „Исток“, док 2019. није напустио војску и преселио се у Москву.

Након што је напустио Донбас, почео је да се бави војним новинарством, радећи као део групе „Депеша Донбаса“ коју је сам створио. За то време је написао две књиге: „Рат“ и аутобиографију „Бекство“. Такође је објавио је ауторску збирку „Медитација“.

Након почетка Специјалне војне операције Фомин се враћа у батаљон „Исток“, где се бавио лансирањем беспилотних летелица. Многи новинари и војници су убеђени да се Максим најбоље разумео у дронове, па је због тога често давао савете многим војним јединицама, почев од оних, који су ослобађали Мариупољ, до војника, који се и дан данас боре у Авдејевци.

Фомин је активно водио блог о војсци и рату, а широј публици је познат под псеудонимом „Владлен Татарски“. На свом телеграм-каналу, као и у групи у ВК, Владлен је често говорио отворено о дешавањима на фронту, што је многе иритирало, јер је увек говорио истину. Свако вече на његовом каналу, који је имао преко пола милиона пратилаца, излазила је рубрика „Вечерњи Владлен“, у којој је Максим коментарисао главне вести са фронта.

Војни новинар Дмитриј Стешин каже да се Максим увек ослањао на Свето Писмо и да је због тога добио надимак „Војник-проповедник“: „Тако се десило да је ми је место у СВО одредио Владлен Татарски, Максим Фомин, ратник-проповедник. Он ме је буквално ухватио за руку и одвео у батаљон `Исток`. Макс је у Украјини од 2014. године, кренуо је у рат право из затворске ћелије. Макс је осмислио ту епизоду своје биографије. Управо затвор је дао Максу ту вештину и потребу за саморазвијањем, почео је да чита књиге. Одлично је тумачио и знао Свето Писмо. Зато сам га назвао `Војник-проповедник`. Макс је био извиђач и бавио се дроновима. Усавршио се до те мере, да је давао савете братским јединицама које су ослобађале Мариупољ. Бавио се и војним новинарством. Макс ми је више пута поновио да се главне битке воде на небу, где се тама бори са светлошћу. Мислићу да је Макс једноставно прешао на други део фронта“.

Максим Фомин је одавно био мета украјинских тајних служби због свог знања, ратног искуства, става и утицаја на друге војне новинаре и војнике. Међутим, Татарски се није плашио смрти и никада није ни помишљао да се креће у пратњи телохранитеља или да се крије негде далеко од линије фронта.

То су искористили терористи, који су га подмукло убили, пошто за девет година то нису успели на бојном пољу.

Колико су Макса Фомина поштовали, говори и чињеница да је оснивач „Вагнера“ Јевгениј Пригожин посветио заузимање центра Бахмута (Артјомовска) Владлену.

Само је питање времена када ће Владлен Татарски добити државну награду, пошто његове колеге, а и поједини политчари, се већ обраћају Владимиру Путину да га награди медаљом „За заслуге пред Отаџбином“.

Другог априла Максим Фомин је попунио редове хероја Донбаса и стао раме уз раме са Александром Захарченко, Арсеном Павловим „Моторолом“, Михаилом Толстих „Гиви“, Владимиром Жогом и другим борцима за Донбас.

Извор:
НСПМ