РТ: Украјински градоначелник забранио највећу хришћанску цркву у граду

svestenik lvov

Канонска православна црква \“завршила\“ је у Лавову, саопштио је званичник

Андреј Садовој, градоначелник Лавова у западној Украјини, изјавио је у четвртак да канонска Украјинска православна црква (УПЦ) у његовом граду више не постоји. Локалне власти завршиле су рушење цркве Светог Владимира, док је црква Светог Ђорђа предата Православној цркви Украјине (ПЦУ) коју подржава влада.

„За два дана завршили смо историју Московске патријаршије у нашем граду“, написао је Садовој на свом Телеграм каналу.

Од два преостала имања које користи УПЦ, једно је предато држави да служи као рехабилитациони центар за рањене војнике, док је газдарица другог „раскинула уговор са Московском патријаршијом“ па је „богослужење престало“.

Садовој је користио термин „Московска патријаршија“ за канонску УПЦ, која остаје у заједници са Руском православном црквом. Влада у Кијеву је оптужила УПЦ да је проруска и да представља потенцијалну претњу по безбедност и духовност земље, иако је црква прогласила независност од Москве и чак осудила руску „инвазију“.

Уместо тога, Кијев фаворизује ОЦУ, коју је основала влада 2018. и коју признаје само прозападна Цариградска патријаршија.

Срушену дрвену цркву Светог Владимира претходно су вандализирали украјински националисти. Последњих недеља, локалне власти широм западне Украјине заплениле су цркве УПЦ и предале их ПКП.

У међувремену, власт у Кијеву покушала је да учини исто и Кијевопечерској лаври, најсветијем православном манастиру у земљи, који датира из 11. века. Митрополит Павел, игуман УПЦ манастира, ухапшен је прошле недеље и оптужен од стране украјинских служби безбедности за подстицање верске мржње и „оправдање и негирање руске војне агресије“.

Москва је осудила удар Кијева на канонску православну цркву и „циничне“ изјаве украјинског председника Владимира Зеленског да је његова земља узор верске слободе и демократије.

Лавов је био један од главних центара модерног украјинског национализма, који предвиђа национални идентитет не само различит од руског, већ и непријатељски према њему. Таква осећања су најјача на територијама модерне Украјине које су биле под влашћу Аустроугарске, а касније и Пољске.

Извор:
ВОСТОК