Италија прва у свијету законом забранила храну из лабораторије

Италија каже НЕ синтетичком месу, као и млијеку, те вјештачкој храни за стоку. Италијанска влада је донијела одлуку да забрани производњу и комерцијализацију синтетичке хране како за људе тако и за животиње, што је у супротности са оним што се дешава у Америци и Сингапуру, земљама у којима је коришћење ове хране дозвољено.

Италијански министар пољопривреде, прехрамбеног суверенитета и шума, Франческо Лолобриђида каже да је Италија прва слободна нација када се ради о ризику од исхране синтетичком храном.

То је, како истиче, први закон на свијету који забрањује комерцијализацију и лабораторијску производњу хране којом се хранимо.

„Синтетичка храна не гарантује квалитет, здравље нити културу и еногастрономску традицију наше земље. На тај начин би ризиковали и већу незапосленост јер би се та храна производила тамо гдје радна снага кошта мање у друштву у коме би богати јели добру храну а сиромашни не“, објашњава министар Лолобриђида.
Истог је мишљења и италијански министар здравља Орацио Скилаћи: „Забрана производње се базира на предострожности јер до данас немамо јасне податке о томе какве ефекте би оваква храна имала по наш организам. На првом мјесту је здравље грађана као и очување наше кулинарске традиције која се базира на медитеранској дијети“.

Прекршај овог закона подразумијева врло ригидне казне од 10.000 до 60.000 еура па и до 10 одсто зараде.

Шта је синтетичко месо?

Синтетичко или вјештачко месо је храна настала захваљујући узгајању ин витро животињских матичних ћелија.

Ове матичне ћелије размножавају се у контролисаном амбијенту. Синтетичко месо је права храна животињског поријекла и не треба га мијешати са биљним месом.

Израз „синтетичко месо“ такође оспоравају неки научници, као што је истраживач Института за бионауке и биоресурсе ЦНР-а у Напуљу Роберто Дефез, јер не постоји процес хемијске синтезе. Синтетичко месо се добија од матичних животињских ћелија док се тзв. биљно месо производи од сочива, пасуља и других производа биљног поријекла.

„Синтетичко месо се производи у лабораторији почевши од матичних ћелија узетих из животињског ткива (нпр. говеда, оваца) које се затим подстичу на размножавање на подлогама које садрже факторе раста, унутар биореактора. Када се умноже, ове ћелије се потом диференцирају у зрела ткива унутар једне врсте скеле, биокомпатибилних структура, све док се не добије производ веома сличан природном месу“, објашњава за италијански лист Ил фато квотидијано др Стефанија Руђери, истраживач Института Цреа, најпознатијег италијанског инстута за истраживања у вези са исхраном, и доцент на медицинском факултету Тор Вергата у Риму.

Руђеријева је такође изјавила да до сада није урађено довољно студија и истраживања који би могли да докажу потпун и сигуран нутриционистички квалитет ових производа.

Наука о синтетичком месу

До данас није урађено довољно истраживања који могу да нам јасно покажу ризике на дуге стазе код исхране месом које је направљено у лабораторији. ЕФСА – Еуропеан Фоод Сафетy Аутхоритy на свом сајту наводи: „Месо узгајано у лабораторијским условима могло би се сматрати иновативном солуцијом која обећава сигурну исхрану, која је здрава и поштује амбијент. Но, потребно је да се изврше додатна истраживања да би били апсолутно сигурни у овај начин исхране“.

Уколико ЕФСА дâ ауторизацију за производњу и трговину овим месом у Европској Унији, Италија неће дозволити увоз и производњу. Докторка Руђери наглашава да постоји ризик да наш организам не препозна ову врсту хране као и да неће имати довољно хранљивих састојака па да може доћи до алергија и нетолеранције.

Према ријечима др Руђери, избор италијанске владе да забрани ово месо јесте заснован на опрезу те узима у обзир здравље свих грађана, а данас нутриционисти генерално препоручују да се смањи унос меса, а то се односи и на синтетичко месо.

Цијена синтетичког меса и зараде

Данас није позната тачна цена овакве врсте меса, наиме 2008. је производња око 250 грама синтетичког меса коштала око милион евра, 2015. коштала је око 250.000 евра, а данас је потребно издвојити 13 до 15 евра.

Цијена је у драстичном опадању захваљујући технологијама те могућој масовној производњи широм свијета. Много је оних који сматрају да ће коштати мање од правог меса. Према Макинсијевој анализи тржишта, производња ове врсте хране ће до 2040. довести до зараде од 450 милијарди долара тј. 20 одсто глобалног тржишта меса.

У ову врсту меса улажу Бил Гејтс (оснивач „Мајкрософта“), Ричард Бренсон (оснивач „Вирџина“), али и познате личности попут Леонарда Дикаприја те и прехрамбени гиганти као „Тајсон фуд“, „Келогс“ и „Каргил“.

Извор:
ИН4С