ПОСЛАНИЦА ВЛАДИЦИ ИРИНЕЈУ БУЛОВИЋУ

– Немојте, Владико, Бога ради, немојте!-

(Одломак из књиге „Сине мој, не пристај“, друго допуњено издање,  2011,  ИСБН 978-86-88 109-21-5, стр.315-320  ПРВИ ДЕО)

 Духовно посрнуће епископа Иринеја Буловића очигледно је већ дуже време:

– прве новотарије у СПЦ увео је управо он у својој епархији, о чему постоје бројна сведочанства појединих јереја;

– први је почео да минира одлуке Сабора, о чему, између осталих, убедљиво сведочи отац Сава Јањић у свом интервјуу у листу „Данас“ о Божићу 2000;

– он је тај који супротно учењу Цркве држи беседе по инославним храмовима, заједничари са њима, који одлази на поклоњење папи… који ради све супротно од онога што је мислио, писао и радио док је био јеромонах.

Увек постоји нада да се пали подигне, да се посрнули усправи. Међутим, суноврат епископа Иринеја Буловића у последње време је такав да он представља својим скандалима озбиљан проблем пред којим нико више нема право да затвори очи. Јер овде се не ради о посрнућу обичног верника, већ о посрнућу једног црквеног великодостојника, које за последицу има скандале којима се срозава углед наше Свете Цркве.

Погледајмо неколико примера: 

Скандал први

На званичном сајту СПЦ епископ Иринеј Було-вић каза: „Уколико Виловски тврди да није одговоран за кривична дела за која је оптужен, онда се мора наћи ко је одговоран и ко ће за то кривично одговарати. Нажалост, епископ Артемије је свесни добровољац за ту неславну улогу.“ Ово је произвољносткоју себи не би допустио ни лош ђак неке биротехничке школе у провинцији, јер и такав зна да нико није крив док се то не докаже. Овај скандал изазива размишљање о три стања духа:

1. Има једно стање духа које Свети Оци називају прелест;

2. Одавно знамо да је др Иринеј Буловић умислио да је он Црква, будући да ради супротно канонима, Уставу, светоотачком Предању, саборским одлукама.

3. Како му нико у Цркви не стаје на пут, који нас води у беспуће, изгледа да се у његовој глави почела рађати нова жеља – да освоји и државне прерогативе, поистовећујући се са гордољубивом изреком: „Држава, то сам ја!“

Ово прво је производ ђавоље преваре, а епилог ће бити  оно  што  вели  она  народна:  ко с ђаволом тикве сади…

Ово друго је производ латинског лукавства архијеретика папе, од кога је владика Иринеј Буловић примио бискупски крст и прстен, па би њих двојица да нас „усестре“.

Ово треће је имитирање Краља Сунца. Изгледа да време апсолутизма Луја XIV (1643-1715) покушава да се реинкарнира у глави еп. Иринеја Буловића.

Скандал други

Пред милионским аудиторијумом својевремено је изјавио (пре одлуке Сабора) да је могућност да владика Артемије не буде осуђен искључена (емисија „Упи-тник“ РТС-а).

То бестиђе, таква острашћеност је ретко виђена. И када он сада прејудицира кривичну одговорност владике Артемија, ми заиста морамо да поставимо питање: има ли кога у СПЦ ко ће овом острашћеном човеку рећи: доста! Или ћемо, као бесловесне овце, гледати васпостављање безумља, гледати мирно прогон праведника, гледати невиђени атак на хришћанску науку и канонско – правни поредак наше Српске Цркве.

Скандал трећи

Ако је еп. Иринеј Буловић горњу претњу Његовом Преосвештенству епископу Артемију упутио на званичном сајту СПЦ, а јесте, онда морамо да се обратимо Патријарху србском са следећим питањима:

1. Ваша Светости, да ли је могуће да је небулозна претња на званичном сајту СПЦ: „Уколико Виловски тврди да није одговоран за кривична дела за која је оптужен, онда се мора наћи ко је одговоран и ко ће за то кривично одговарати. Нажалост, епископ Артемије је свесни добровољац за ту неславну улогу“ – званичан став наше Цркве?

2. Ваша Светости, ако наведена небулоза није став СПЦ – ко допушта еп. Иринеју Буловићу да од званичног сајта СПЦ прави своју приватну прћију?

3. Ваша Светости, да ли је еп. Иринеј Буловић човек који стоји изнад светих Канона, Устава СПЦ и одлука СА Сабора? Како је могуће да на његовој глави још увек стоји митра?

Скандал четврти

У сагласју са Иринејем Буловићем рашчинише, размонашише и од Цркве одлучише (двоструком осветом) оца Симеона Виловског, зато што је извршио „страшну проневеру“. На основу те „страшне проневере“, Синод безаконо склони „доброг, честитог и поштеног Артемија, коме се сарадници отеше контроли“.

Сад кад знамо оно што знамо, а знамо да је то била фарса, превара, бесрамна и беспримерна клевета…, сад кад знамо да је то била лаж, имамо ли право да ћутимо?

Хоћемо ли тако пустити еп. Иринеја Буловића да на мала врата успостави инквизицију у СПЦ, као што намерава да на мала врата доведе папу преко праха и костију Срба који изгинуше на свом кућном прагу по папином благослову? Можда и овде морамо да поставимо питање Патријарху србском:

Ваша Светости, Ви рекосте да је питање доласка папе скинуто с дневног реда?!

Да ли Вам то Иринеј Буловић ради иза леђа, к’о што је радио Светом ави Јустину и блаженопочившем Патријарху Павлу?

Скандал пети

Еп. Иринеј Буловић, с несебичном помоћу митроп. Амфилохија и  еп. Атанасија, устврди да је извршен притисак на Врховни суд Грчке! О срамоте! О беде! О бестиђа!

Ваљда мисле да се и у Грчкој ради како се коме ћефне?! Ваљда мисле да могу да напишу писма, попут оних што послаше универзитетским властима у Крагујевцу, да би осветољубиво оставили мр Зорана Чворовића без посла. О бруке! О несреће! О јада!

Да ли је могуће у 21. веку човека оставити без хлеба зато што је искористио елементарно право да слободно мисли, да слободно пише, да слободно говори? Хоћемо ли поново гледати рађање тираније, безумља, човекомрзја,  освете, властољубља…?

Скандал шести

„Грчки судови су независни и нико не може да утиче на њихове одлуке“, речено је дневном листу „Данас“ у Амбасади Грчке у Србији поводом изјава члана Светог архијерејског синода и портпарола СПЦ епископа бачког Иринеја и бившег администратора ЕРП епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија да је Врховни суд Грчке одбацио захтев за изручење рашчињеног архимандрита Симеона под утицајем владике Артемија.

О срама! О грдобе! О бруке! Да ли наши вајни доктори теологије, наши вајни професори, наши залутали пастири имају уши да чују? Да ли осећају стид од људи? Да ли имају страх од Бога? Или се и на њиховој мудрости испунише речи апостолске: „Кад се грађаху мудри, полудеше“ (Рим. 1,22).

Ако је и од једног доктора теологије, од једног епископа, од једног портпарола Цркве – доста је!

Преосвећени владико бачки,

Обраћам Вам се на крају Вашим сопственим речима: „Немојте, владико, Бога ради, немојте!“

Надам се (да опет употребим Вашу реч) да се нећете „озлобити“. И (опет цитирајући Ваше речи) „да Вам не написах ове речи, и не упутих ову вапајну молбу, сматрам да ми то не би опростио Свети Марко Ефески…“, на коме сте докторирали. А не би ми опростили ни моји духовни учитељи, а ни ава Јустин, ни владика Николај, ни Свети Сава.

И опет вапијем:

„Немојте, Владико, Бога ради, немојте!“

Скандала на претек, али скандал над скандалима је „Ломљење кичме Артемију“.

НАСТАВИЋЕ СЕ