Црква на удару: Европа ће судити Исусу

Док се у Немачкој проверава да ли Исусова казивања садрже елементе екстремизма, Данска отказује обележавање црквених празника због уштеда у буџету, а у Енглеској предлажу да Бог буде родно неутралан. Жестоки либерални курс наводи хришћане да протестују.

Исус пред судом

Годишњи Берлински форум светских религија није успео да прође без скандала: професорка теорије књижевности Фрајбуршког универзитета Татјана Јеш предложила је да се провери да ли Исусова „Проповед на гори“ садржи позиве на насиље.

„Проповед на гори“ је један од кључних елемената јеванђеља и садржи суштину Исусовог моралног учења. Ипак, професорка Јеш не мисли тако: „У њој доминирају фантазије о кажњавању. Фантазије које би требало да преокрену неправедне услове старог поретка“.

Она је у проповеди препознала позиве на насиље и навела Христове речи: „Ако те десно око твоје наводи на грех, ископај га и баци. Боље ти је да само један од удова твојих буде уништен, неголи све тело твоје да буде бачено у пакао“.

Ни у једном од признатих богословских тумачења нема буквалног разумевања ове фразе – она се тумачи као метафора. Јешова на негодовање опонената није могла да да јасан одговор. Само је назвала хришћанство „јеврејском сектом“ и затражила да се текстовима јеванђеља одузме „аура светости“.

То није једини такав скандал. У новембру 2022. године министарка културе Немачке Клаудија Рот одлучила је да мало промени изглед Берлинске краљевске палате. Нису јој се допали натписи на куполи здања, односно стих из „Дела апостолских“: „Јер нема другог имена под небом, које је дато људима, у којем треба да нађемо спасење“.

То искључује друге религије, а златни крст противречи „савременом духу космополитизима“, објаснила је Ротова и предложила да се додају „алтернативни коментари“, не прецизирајући који.

Идеју је подржала министарка иностраних послова Аналена Бербок. Она је затражила од власти града Минстера да се са здања градске скупштине из 17. века уклони главни симбол – свето распеће. Здање је веома важно за историју Европе, јер је управо ту 1648. године био потписан Вестфалски мир којим је окончан Тридесетогодишњи рат. Испред крста су се заклињали чланови градског савета Минстера.

„Мораћемо да променимо распоред“

Ни власти скандинавских земаља не маре много за традицију. Крајем јануара Влада Данске је поднела парламенту нацрт закона који подразумева да један од државних празника буде радни дан. Према речима премијера Метеа Фредериксена, то ће омогућити додатне радне сате и повећати обим БДП-а, односно донети додатних 4,5 милијарди круна (око 654 милиона долара).

Радни ће, највероватније, постати Дан свеопште молитве – најстарији званични празник у краљевини. Он је утврђен још 1686. године и обележава се у четвртој недељи после Ускрса.

Иницијативу владе критиковале су верске заједнице. Тог дана Данци обично обављају миропомазање. Прошле године, на пример, у обреду је учествовало 46.000 људи.

„Многе породице се пријављују по годину, две унапред. Сада ће свештеници и парохијани морати кардинално да измене распоред и, вероватно, да откажу церемоније“, каже представник Краљевске духовне асоцијације Перниле Вигсе Баге.

То ће се негативно одразити и на бизнис, јер породице по правилу обележавају празник у кафићима и ресторанима.

Почетком фебруара око 50.000 незадовољних грађана изашло је на улице Копенхагена. Демонстранти су скандирали да не желе да трпе самовољу власти, али нису постигли резултат.

Бог посебног рода

У Великој Британији либерални тренд је достигао врхунац, дирнувши у најсветије. Англикански духовници разматрају могућност коришћења родно неутралних термина за означавање Бога.

Према речима епископа Личфилда Мајкла Ипгрејва, црква већ неколико година проучава то питање. Овог пролећа биће покренут пројекат за израду новог „родног језика“.

Свештеници наглашавају да су хришћани од прадавних времена признавали да Бог није ни мушкарац, ни жена. Ипак, за сада није јасно чиме ће бити замењено традиционално обраћање „Оче наш“.

Конзервативци из редова цркве и обичног грађанства инсистирају на томе да питање о родној припадности Свевишњег има право да решава само синод. У случају да „нови језик“ буде одобрен, потребно је преиспитати читаву веронауку.

„Ако Бога називају ‘Оцем’, он не може да постане ‘Мајка’ без промене значења. А не може да буде ни родно неутрални ‘Родитељ’“, објашњава члан Генералног синода Јан Пол.

Ипак, постоји вероватноћа да ће највиши црквени законодавни орган подржати либерални курс. Постоје преседани: почетком фебруара епископи су дозволили да се благослове истополни парови. Само учење о браку као савезу мушкарца и жене неће мењати, али ће нетрадиционалним партнерима пружати „максимално широку пастирску заштиту“.

Одмах након усвајања документа англикански поглавар, архиепископ кентерберијски Џастин Велби, изјавио је да су му претили чланови парламента у покушају да га „принуде на признање истополних бракова“.

„У свим тим причама видимо резултат либералне политике. Власти које су ‘окренуте и оријентисане ка слободи’ у неком тренутку престају да маре за онај део друштва који исповеда традиционалне погледе на свет“, каже теолог Роман Лункин.

Он указује на то да за политичаре нема ничег за осуду у томе да се укине национални празник, или да се уцењује свештенство, односно да се провоцирају сопствени бирачи – верници.

Таква политика ће само погоршати ситуацију: незадовољство међу присталицама традиционалних вредности ће расти, а протест ће добити радикалније форме.

Извор:
СПУТЊИК