Издаја потврђена Анексом Споразума

vucic_brisel_

Свима је јасно да Александар Вучић лаже, а сада се појавио документ који то и потврђује. Најновији „бриселски“ документ у самом наслову донео је велику новост. „Споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије“. Значи, нема више Косово*, и нема више „дијалога између Београда и Приштине“. Маске су пале. Споразум треба да постигну две државе, које имају своје име, а не да се појављују кроз покривалицу која помиње главне градове.

Пишу: Проф. др Душко Кузовић и Проф. Давор Калајжић

1 Преамбула Споразума каже: „Уговорне стране….свесне су неповредивости граница и поштовања територијалног интегритета и суверенитета….“.

Образложење – то подразумева да је Србија прихвата неповредивост границе и територијални суверенитет друге стране, а то је Косово без звездице*, дакле држава;

Члан 1. Споразума наводи: „Једна са другом, стране ће развијати нормалне добросуседске односе….и обе стране ће међусобно препознати важеће документе и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“.
Образложење – пасош није симбол, већ међународно призната важећа путна исправа друге државе, а и царински печат је идентификациони документ друге државе, дакле Косова без *. Нема више стикера преко таблица. Дипломе друге државе подлежу нострификацији, јер је на њима печат друге државе и написане су на страном језику. Дакле, пуно признање Косова као државе;

Члан 2 Споразума каже: „Обе стране руководиће се циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених Нација, нарочито оних које се односе на суверену једнакост свих држава, поштовање њихове независности, аутономије и територијалног интегритета и права на самоопредељење…“.

Образложење – овим је Косово позиционирано као равноправни члан осталих чланица УН, а то се цементира његовим правом на самоопредељење до отцепљења, чиме се фактички аболира бомбардовање Србије, па по том основу стиче „право“ да му буде признат суверенитет, независност и територијални интегритет, то јест границе;

Члан 4. обавезује: „Стране ће наставити под претпоставком да ниједна од њих две не могу представљати једна другу на међународном плану, нити на тај начин могу деловати. Србија неће спречавати косовско чланство у било којој међународној организацији“.

Образложење – по дефиницији, УН је међународна организација, тако да се Србија обавезала да неће спречавати Косово да се усели у УН као независна држава, али и у све друге међународне организације и то у пуном државно-правном капацитету.

Члан 5. наводи: „…обе стране поштоваће вредности наведене у члановима 2 и 21 Оснивачког акта Европске Уније“.

Образложење – Члан ОАЕУ 2 каже: „….ове вредности нормалне су за државе чланице…“ А члан 21 ОАЕУ гласи: „Унија ће тражити развијање односа и изградњу партнерства са трећим земљама….“.

То значи да ће ЕУ на Косово и Србију гледати као на две одвојене земље које ће кренути ка евентуалном прикључењу. До сада је само Србија била на ЕУ путу, као државна целина, а сада се та могућност декларативно пружа и Косову. Осим тога, иако 5 чланица ЕУ нису признале Косово, Србија ће им то омогућити овим Споразумом;

Члан 7. наводи: „Обе стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства, да обезбеде одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу на Косову….“

Образложење – успостављање посебних аранжмана и гаранција јасно указује на то да претходни никад имплементирани споразум о формирању ЗСО, ни као такав више не постоји, већ ће га заменити магловити „аранжмани и гаранције“, чиме се у потпуности девастира чак и помисао на ЗСО у форми како је Вучић (лажно) представља. Да се посетимо, Александар Вучић је још 25.08.2015. Србима на АП КиМ честитао формирање ЗСО. За ту изречену јавну обману и преношење лажних вести, још увек није кривично одговарао;

Члан 8. прецизира: „Стране ће разменити сталне мисије. Оне се оснивају у седишту одговарајуће Владе“.

Образложење – шта овде треба објашњавати? Да је стална мисија заправо дипломатски ентитет ниског профила који претходи формирању амбасаде? Опомињемо да нпр. представници Сталне мисије ММФ-а у Србији уживају дипломатски имунитет?

Члан 11. наводи: „Обе стране се обавезују да ће поштовати Мапу пута за имплементацију која је приложена овом споразуму“.

Образложење – то је главни детаљ који је Вучић покушао да сакрије од државе и народа – постојање анекса овог „Споразума“, на који је лично изјавио да нема никакав приговор.

А. „Анекс“ је право минско поље, и да прођемо и кроз њега:

„Овај Анекс представља саставни део споразума“.
Питање – ако је саставни део, зашто је сакривен од јавности у Србији? Па зато што је катастрофалан по Републику Србију, њене грађане и СПЦ!

„Овај Анекс описује редослед догађаја за спровођење Споразума. Ови догађаји проистичу из обавеза Страна наведених у члановима 1, 4, 7, 8, 9 и 10 Споразума. Сви остали чланови ће ступити на снагу потписивањем Уговора“.
Објашњење – Дакле, „стране“ (Србија и Косово) су прихватили обавезу да спроведу Споразум. Кључна реч је „обавеза“! Вучић лаже када каже да није ништа прихватио јер није потписао!

„Најкасније у року од 15 дана након потписивања Основног споразума, Управљачки тим ће се састати да представи први нацрт Статута како би се осигурао одговарајући ниво самоуправљања српске заједнице на Косову у дијалогу који води ЕУ, након чега ће Стране уз помоћ ЕУ одмах започети преговоре о Статуту“.

Објашњење – Пошто је Вучић без коментара јавно изјавио да прихвата Споразум, то значи и да је прихватио да ће га потписати (највероватније у тајности, осим ако то не ували Брнабићки, што би било потпуно очекивано). ЕУ примењује сценарио „свршеног чина“ – ти си прихватио, неко ће потписати. Нема помињања термина „ЗСО“, већ само „одговарајући ниво самоуправљања“ за Србе на Косову.

„Након представљања првог нацрта Статута и отпочињања преговора о њему, Стране ће формално омогућити да одмах ступи на снагу следеће: а) узајамно признавање њихових одговарајућих докумената и националних симбола (члан 1. став 2. Договор); и б) размена сталних мисија на основу претходног договора о практичним аранжманима (члан 8. Споразума)“.

Образложење – Узајамно признавање националних симбола и докумената је де јуре признање постојања државе „Косово“. Тешка је перверзија да Србија пристаје на то да буде призната од непризнате државе, а за узврат призна ту непризнату државу, која се налази на територији Републике Србије. То је случај незабележен у историји међународног права и немогућ је осим ако сама држава то себи не уради.

Размена „сталних мисија“ је реторички синоним за отварање конзуларних, а потом и дипломатских односа.

Ради се о класичном кривичном делу из КЗС, члан 305/угрожавање независности, члан 306/признавање капитулације или окупације, члан 307/угрожавање територијалне целине, члан 309/позивање на насилну промену Уставног уређења уз помоћ из иностранства, члан 319/удруживање ради противуставне делатности, јер се ради о организованој криминалној групи коју чине Александар Вучић, Ивица Дачић, Ана Брнабић, Албин Курти, Мирослав Лајчак, Јозеф Борељ, Габријел Ескобар, итд.

За то време, док ова организована криминална група чини горе поменута тешка кривична дела, Дејан Петар Златановиић труне у затвору, јер је гимбалом и камером указао на иста!! Улоге ће се убрзо заменити!

„Стране се обавезују да ће завршити преговоре и договорити статут у убрзаном року, али најкасније до рока из члана 8. овог Анекса. Косово се обавезује да ће обезбедити правну одрживост Договореног статута и усвојити га усвајањем уредбе“.

Образложење – кључно је то што се Стране обавезују, дакле и Србија се поново обавезује да поступа по убрзаном року, а то је 150 дана од датума овере Споразума. Посебно ваља истаћи да ће се Косово обавезати на извршење „уредбом“, што је још један акт деградације статута и статуса Срба на КиМ, јер је претходно на снази била Уставна обавеза Косова да то реши. „Уредба“ на косовски начин, је безвредан и безначајан правни акт који нико неће поштовати. Овим Анексом, права Срба на КиМ своде се на ниво права стоке у обору.

„У року од 30 дана након потписивања Споразума, Стране ће успоставити Заједнички комитет за праћење имплементације Споразума, којим председава ЕУ (члан 10/1 Споразума) и договориће се о задатку Комитета“.

Образложење – то наговештава као и до сада, да ће ЕУ форсирати Косово на штету Србије. Аномалија која на то указује исказана је на следећи начин: заједнички Комитет ће пратити имплементацију споразума, а ЕУ ће написати листу радних задатака тод Комитета. Знамо како ЕУ третира Србију, а како Косово.

„У року од 30 дана након формирања Заједничког комитета, Косово ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и покренути интерне процедуре о заштити српских верских и културних објеката у оквиру Дијалога уз подршку ЕУ (члан 7/2 Споразума)“.

Објашњење – УНМИК Уредба 1999/1, Одељак 3, која је формално-правно на снази на Косову, заједно са формално-правно важећом Резолуцијом 1244, дефинише да: „…важећи законски оквир на Косову је онај од пре 24. марта 1999. и наставиће да се примењује надаље…“. До дана данашњег, ова Уредба није стављена ван снаге, али се насилно примењују тзв. „закони и Устав“ Косова. УНМИК Уредба 1999/1/3 гарантује да је статус СПЦ на Косову у складу са Уставом и Законом о верским заједницама Републике Србије, а то значи да никакви „заједнички Комитети“ и ЕУ, а поготову не тзв. Косово, не могу мењати статус СПЦ. Поготову Александар Вучић не може договарати и преговарати о новом статусу СПЦ на делу територије Србије.

„У року од 150 дана након потписивања Споразума, ЕУ заједно са осталим донаторима организоваће конференцију на високом нивоу за усвајање посебног пакета за инвестиције и финансијску подршку (члан 9. Споразума). Никакве исплате из пакета неће бити извршене пре него што ЕУ фасилитатор не закључи да су све одредбе овог Анекса и члана 4. основног Споразума у потпуности спроведене“.

Објашњење – подсетимо се да тај члан 4. Споразума говори о томе да Србија и Косово не могу представљати једна другу на међународном плану и да Србија неће спречавати косовско чланство у било којој међународној организацији, дакле, Србија ће Косову омогућити пун државно-правни међународни идентитет и ауторитет.

Дипломатски ђаво увек је у детаљима. Овде се више не ради о детаљима, већ о лавини ђавољих детаља. Александар Вучић безуспешно је покушао да сакрије Анекс документа. А у Анексу пише баш све оно што нас је кроз медије уверавао да не пише.

Правосуђе мора да реагује, јер је исказана очита намера, а степен кршења Устава и Закона о председнику катастрофалан.

Треба нагласити да члан 7. Бечке конвенције о уговорном праву тумачи да је изјава председника (или премијера или министра спољних послова) довољна да се изрази пристанак државе да буде везана споразумом, без обзира на то шта домицилно законодавство прописује, тако да пренемагање типа „нисам ништа потписао“ не ослобађа од кривичне одговорности.

Да не помињемо текст заклетве председника Републике.

Уколико Републички јавни тужилац не реагује у најкраћем року, постаће саучесник у горе наведеном удруженом злочиначком подухвату, па самим тим и процесуиран – кад-тад.

Извор:
ПРАВДА