Америка се јако труди да се распадне и поједе саму себе изнутра

Дивљање расистичког покрета

Пише: Дмитриј Косиерев

Можда се Америка сутра неће распасти и – из унутрашње мржње – појести саму себе, али се јако труди да се управо то догоди.

Прича је ова: карикатуриста Скот Адамс, који је од 1989. сваког дана (баш сваког дана) црта свог Дилберта, истовремено објављиваног у стотинама новина у Сједињеним Државама и иностранству, сада је кенселован.

Његови цртани филмови посвећени су, у суштини, само једном – идиотском шефу, његовом мученом подређеном Дилберту и псу који у свему учествује.

Е, тај сатиричар је постао херој скандала који је постао готово главни догађај у земљи (као да Сједињене Државе немају других проблема).

Почело је од тога што је он на свом видео каналу објавио да се црначка популација у земљи претворила у групу мржње, да за то нема лека и да белци само треба да се држе даље од црнаца.

То је био савршени разлог-повод за осуду са страница The Washington Post.

Тај лист је објавио да је Адамс „већ неколико година фасциниран теоријама завере и другим екстремистичким идејама“. Такође: да је подржао Доналда Трампа и да је рекао да се Американцима испирају мозгови да би подржавали Украјину.

Чиста је класика све што је уследило.

Када се талентована и популарна личност изопштава, императив је да се објасни да је у ствари нико и да су његови таленти били фикција. Зато сада објашњавају да је Адамс постао лош у цртању и да зато његово изопштавање никога и није узнемирило.

Адамс је одреаговао на праву сензацију – на недавно истраживање социолошке службе „Расмусен“ у оквиру којег је Црнцима постављано шкакљиво питање: да ли је у реду бити белац?

Могли су питати и овако: да ли је нормално кад је неко белац? Друга варијанта могла да буде: бело – да ли је то уопште нормално?

Да јесте нормално сложило се 53 одсто анкетираних, а 26 одсто сматра да нема ничег нормалног и доброг у белим људима.

Остали су неодлучни.

Чак 76 одсто испитаних се сложило са проценом да и црнци могу бити расисти.

Знали су о чему говоре.

Педесет три посто – да ли је америчка чаша до пола пуна или празна?

У сваком случају, чак половина црнаца нема ни љубазна, већ неутрално добронамерна осећања према другим Американцима.

То је у суштини катастрофа анеричке нације.

У сваком случају, док је потпуно расистички покрет Black Lives Matter учествовао у преузимању власти од стране демократа 2020. године (а све се то догодило кроз погроме и немотивисано пребијање белаца), Адамсов савет „држите се подаље од њих” био је веома прикладан.

А шта је расизам? Расизам (питајте његове главне теоретичаре – Британце) – то је када кажу да је нека расна група генетски супериорна у односу на друге, или обрнуто. Карикатуриста Адамс није рекао ништа слично.

Трагедија Америке, наравно, није само у томе што је постала жртва „културе искључивања“, већ и у томе што није успела да интегрише читаву своју мултирасну заједницу у заједничко национално ткиво.

То је и било немогуће урадити `бомбардујући` црнце привилегијама и само новцем, а ни вербалним ентузијазмом поводом њих. Од тога су почели још више да мрзе белце и да верују да им белци дугују све што им је потребно за живот.

Ова лекција се тиче не само људи одређене боје коже, већ и било које друштвене групе. А то је и прича са јасним украјинским акцентом, чији крај тек долази.

Извор:
ИН4С