Зоран Томић: То што је Вучић „обећао или потписао“ у Бриселу нема никакву уставну тежину и правну важност. Свака одлука о КиМ мора да се верификује референдумском већином

vucic kurti lajcak borelj

Професор Правног факултета Универзитета у Београду Зоран Р. Томић изјавио је данас да оно што је председник Србије Александар Вучић „обећао или потписао“ у Бриселу, нема никакву уставну тежину и правну важност.

Томић је агенцији Бета казао да би свака одлука председника Србије Вучића о Косову и Метохији морала да се верификује референдумском већином.

„Оно што је на политичком плану од стране врха државе у погледу промене статуса Косова и Метохије усмено или писано евентуално обећано, односно можда већ и парафирано или чак и потписано пред међународним изасланицима и косовским представником, нема никакву уставну тежину и правну важност, нити било каква правна дејства, све док се тим хипотетичким потезима председника Србије не ‘обуче уставно одело’ и док се парламентарно и референдумско већински један такав судбоносни политички чин регуларно не верификује“, нагласио је професор.

По његовим речима, питање је да ли ће уопште и да дође до свеобухватног споразума „о нормализацији суседских односа на темељу равноправности“ Србије и Косова, „укључујући и формирање Заједнице српских општина (ЗСО) по већ утврђеним правилима“.

С обзиром на такво стање ствари, Томић наводи четири могућа сценарија у погледу даљег одвијања преговора с бриселским званичницима и косовском страном.

„Прво, непотписивање актуелног француско-немачког предлога с циљем да се у даљим преговорима тај документ осетно унапреди у корист косовских Срба и Србије“, наводи он.

У том контексту, Томић подсећа на „велики и дугогодишњи раскорак између, још 2006. године записаног уставног положаја јужне српске покрајине“, при чему тада предвиђен закон о „суштинској аутономији“ КиМ никада није донет, и косовске стварности, тамошњих институција и односа снага.

Друга солуција је, додаје професор, приступање промени Устава искључиво по прописаном уставном поступку (члан 203).

„Уставно се захтева постизање двотрећинске већине гласова од укупног броја посланика републичког парламента, и то у два повезана наврата: најпре за Предлог уставне промене, а онда буде ли тај предлог правоваљано усвојен и за следствени акт о промени Устава, у смислу и формалног државног одрицања од дела територије Србије, односно промене досадашњих уставних граница наше земље“, објаснио је он.

Професор истиче да би скупштинско „за“ посебно подразумевало брисање садржине постојеће уставне преамбуле, посвећене заштити суверенитета државе Србије на КиМ.

„За промену Устава је обавезан потврђујући општенародни референдум који се сматра успелим ако је ‘за’ претходно донету позитивну одлуку Народне скупштине гласала већина изашлих бирача“, казао је он.

Треће, истиче проф. Томић, долази у обзир и оставка председника државе „буде ли изјавио да није у стању да и легално и легитимно распетља косовски чвор, да се одупре спољним и унутрашњим притисцима уједно поштујући највиши правни акт Србије“.

Четврти сценарио, према речима Томића, састојао би се у потписивању понуђеног, „коначно утврђеног, а наметнутог споразума“ и тиме признавања косовске независности „без икакве уставне подлоге“.

„То би било ортодоксно суспендовање Устава, уподобљено и правно и фактички отвореној диктатури актуелног државног поглавара. Што би, опет, могло изазвати, поред опште правне и политичке конфузије, озбиљне друштвене немире непредвидивих размера, паралелно с даљим срозавањем угледа Србије у свету“, нагласио је Томић.

Он истиче да је свака од скицираних „варијанти“ из различитих разлога у садашњем тренутку драстично ризична, и краткорочно и дугорочно.

„Пред историјом, пред грађанима и будућношћу Србије данас је најмање поражавајуће оно опредељење да се даље корача беспоговорним уставним путем. Дакле, почетни корак у смеру промене Устава био би да такву иницијативу поднесе неко од уставно овлашћених предлагача: најмање трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, Влада или 150.000 бирача (члан 203. став 1). Све с неизвесним током и исходом те процедуре“, закључио је професор Томић.

Извор:
НСПМ