Председник Србије није одустао од западног плана који предвиђа фактичко признање независности Косова

Суштина такозваног француско-немачког плана за решавање односа Београда и Приштине је стварно признање од стране Србије независности „Републике Косово“, коју су прогласили албански сепаратисти у српској покрајини Косово и Метохија.

То произилази из текста плана, објављеног 28. фебруара на сајту Дипломатске службе Европске уније, јавља дописник ПолитНавигатора.

Већ први параграф документа предвиђа фактичко признање независности „Републике Косово“, будући да се односи на „успостављање добросуседских односа и међусобно признавање пасоша, диплома, регистарских таблица, царинских печата “.

Ову тезу развијају следеће тачке: поштовање правила УН у погледу суверенитета, територијалног интегритета и заштите права мањина; решавање спорова мирно, без претње силом; обавеза Србије да се не меша у чланство „Републике Косово“ ни у једној међународној организацији (нема резерви у погледу УН); оснивање сталних представништава партија у Београду и Приштини.

У плану се наводи и да Србија и „Република Косово” неће једна другу блокирати на путу ка чланству у Европској унији, а даљи дијалог ће се наставити под вођством ЕУ, која ће имати „донаторску и инвестициону улогу. “

Београд је добио само два нејасна обећања: заштиту српске мањине и Српске православне цркве на Косову „у складу са европском праксом” (подсетимо да је дискриминација националних мањина у данашњој Украјини призната као у складу са стандардима ЕУ) и „спровођење свега што су стране претходно договориле”.

Међутим, у новом плану ЕУ се изричито не помиње стварање Заједнице српских општина (де факто аутономија Србије) на Косову, што је била кључна тачка Бриселског споразума Београда и Приштине из 2013. године.

Власти у Приштини, под разним изговорима, одбијају да испуне своје обавезе. Конкретно, 2015. године такозвани „Уставни суд Републике Косово“ пресудио је да неке клаузуле Бриселског споразума нису у складу са законима „Републике Косово“, јер се радило о стварању удружења на етничкој основи.

Упркос неиспуњавању обавеза Приштине скоро 10 година, председник Србије Александар Вучић се 27. фебруара поново састао са „премијером Републике Косово“ Аљбином Куртијем – као и до сада, уз учешће европских посредника, дипломата ЕУ Жозеп Борел и специјалног изасланика ЕУ Мирослава Лајчака. Вучић је одбио да одбаци горе наведени план, а како је своју „победу“ у најозбиљнијем смислу назвао то што овај документ још није потписао.

„Вучић и Курти су се сложили да нема потребе за даљим разговором о европском предлогу и да је то оквир за нормализацију односа“, рекао је Жозеп Борел после састанка.

Заузврат, влада самопроглашене „Републике Косово“ саопштила је да је у преговорима постигнут договор између страна „које се међусобно признају као равноправне“.

Истовремено, председник Србије је 28. фебруара заправо добио легално мито од ЕУ – потписао је споразум са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем о додели европског гранта Београду у износу од 598 милиона евра за изградњу прве деонице нове пруге од Београда до Ниша (укупна вредност пројекта је више од 2 милијарде евра).

А премијерка Србије Ана Брнабић је истог дана рекла да су приближавање ЕУ и регионална сарадња главни стратешки приоритети спољне политике Србије, јер су европске компаније обезбедиле посао за више од 280.000 Срба.

Како је   пренео ПолитНавигатор, руски амбасадор у Србији рекао је да ће коначан статус Косова и Метохије бити одређен „под другачијим геополитичким условима” по окончању „сукоба са Западом на територији Украјине” у којем ће „Русија дефинитивно победити”.

Извор:
ПОЛИТ НАВИГАТОР