РАТ У СРБИЈИ ПОЧИЊЕ 19. МАРТА. ЧУДНИ РАЗГОВОРИ О КОСОВУ

Резултати састанка одржаног у Бриселу под покровитељством ЕУ председника Србије и „премијера“ самопроглашеног Косова по питању „нормализације односа“ могу се протумачити као губитак Београда и предаја својих позиција. Дипломатија ЕУ каже да су лидери Србије и Косова „преговарали“ о мировном споразуму који је предложио Запад. Међутим, странке нису потписале никакав документ. Цело питање је колико брзо ће Запад извршити притисак на Београд да некако призна Косово.

Свако види како хоће

На први поглед, резултати „самита“ Србија-Косово одржаног у Бриселу уз посредовање шефа европске дипломатије Жозефа Борела делују веома чудно. Председник Србије Александар Вучић и „премијер“ самопроглашеног Косова Аљбин Курти, супротно очекивањима бирократа ЕУ, нису потписали никакав споразум, што указује на тешку конфронтацију Србије, с једне стране, и Косова заједно са ЕУ, с друге стране.

Као резултат преговора, Борел је изнео случај на начин да су Србија и Косово били једногласни око текста споразума који је припремила Европска унија, а подржале САД о „нормализацији односа”. Он је то изјавио председник Вучић и премијер Курти сагласили су се данас да о европском споразуму о путу нормализације између Косова и Србије није потребна даља дискусија. Као, странке немају примедби на текст споразума. Очекује се да ће се поново састати 18. марта, вероватно на коначном потписивању документа.

Шта је задатак Запада

Задатак колективног Запада је да примора Србију, на овај или онај начин, да призна Косово, које је једнострано прогласило независност 2008. године и које су признале САД и апсолутна већина њених савезника.

У нацрту споразума који су развиле Француска и Немачка у име ЕУ, постоји једна фундаментална тачка. То имплицира да Србија неће бити против чланства самопроглашеног Косова у међународним организацијама, укључујући УН.

Странке полазе од чињенице да ниједна од њих две не може представљати другу страну у међународној арени нити говорити у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, – каже 4. члан нацрта споразума. Де факто, ово је признање Косова од стране Београда, пошто након потписивања таквог документа од стране Београда, Косово добија директан пут у УН, чији члан може постати само суверена држава, чији територијални интегритет и државност нису оспорени.

Да бисте разумели суштину питања, такође је неопходно да се упознате са 1. и 2. чланом документа. „Странке ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на основу једнаких права. Обе стране ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“, наводи се у члану 1.

Обе стране ће се руководити циљевима и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно принципима суверене равноправности свих држава, поштовања њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, права на самоопредељење, заштите људских права и недискриминације, – каже 2. чланак. Очигледно лукавство од стране ЕУ и САД. Да, у документу нема званичног признања независности Косова од стране Србије. Али сама суштина наведених фрагмената споразума је де факто признање које се тражи од Београда.

Нема сумње да ће након потписивања споразума од стране Србије који су јој наметнули Европска унија и САД, приступање Косова УН бити питање месеци. А резолуцију Савета безбедности УН број 1244 из 1999. године, којом се Косово признаје као саставни део Србије, сам Београд ће тако дезавуисати.

Зашто постоји такав притисак

Поставља се питање зашто ЕУ и САД врше толики притисак на Србију тражећи признање Косова, историјске српске области, која је колевка његовог народа и Српске православне цркве? Чињеница је да ће Србија признањем Косова заправо легитимисати безакоње које је починио колективни Запад крајем 90-их да би распарчао земљу и одвојио Косово од ње. То је легитимизација ратова које је Запад изазвао на просторима бивше Југославије, и њихових резултата, спроведених рукама званичног Београда.

Осим тога, признање Косова је главни и неопходан услов који постављају Европа и Сједињене Државе Србије за чланство у ЕУ. Међутим, ова политичка комбинација се не састоји само од размене независности Косова за улазак Београда у ЕУ. Србија ће уласком у Европску унију аутоматски бити одсечена од Русије, а Москва ће, сходно томе, изгубити свог главног савезника на Балкану. А сви каснији разговори да  ће Русија добити „свог савезника“ унутар ЕУ биће само апсурдан изговор. Следећи корак у „вестернизацији“ Србије биће приморавање да уведе санкције Русији  и увуче је у НАТО.

САД и ЕУ припремиле су Србији исти пут којим је насилно кренула Црна Гора. Ова мала република је најпре отргнута од Србије веома сумњивим референдумом, а потом, без икаквог народног референдума, против воље народа, постала чланица НАТО-а и непријатељ Русије, иако је историјски народ Црне Горе увек гајио братска осећања према Русима.

Истовремено, мора се разумети и да ће након потписивања споразума између Београда и Приштине Косово одмах, без одлагања, бити примљено у НАТО, тим пре што је већ прихваћена одговарајућа пријава Косова за улазак у НАТО. Северноатлантска алијанса ће се ослободити формалних препрека на путу привлачења косовских Албанаца.

Вучићев став

Александар Вучић већ дуже време предлаже признање Косова, јер је то, по његовим речима, „објективна реалност“. Међутим, огромна већина Срба изразито је негативна према овој идеји. Сваки политичар у Србији који јавно призна независност Косова аутоматски ће одустати од себе. Зато председник земље још није формално признао независност Косова. И зато, испуњавајући захтеве званичног Београда, Европска унија тражи лукаве и казуистичке формулације за споразум о „нормализацији односа” између Србије и Косова, што би српске власти могле интерном аудиторијуму протумачити као „држање националног позиције“, а за ЕУ и Сједињене Државе било би довољно и стварно признање од стране Београда независности региона.

И чини се да ствари иду управо у то, а Борел је рекао да више нису потребне „даље расправе“ о споразуму између лидера Косова и Србије. Може се само нагађати о којим детаљима би Вучић и Курти тек требало да разговарају на новом састанку.

Неопходан је додатни рад на спровођењу онога што су стране данас договориле. Важно је да се договоримо, али је још важније спровести оно што је договорено, – рекао је шеф европске дипломатије.

Шта ће бити у Србији и око ње

Не може се искључити да је пауза у преговорима направљена управо на захтев Вучића, који очекује изузетно негативну реакцију становништва у домовини. Ова пауза подсећа на перформанс који има за циљ да се јавно мњење земље некако навикне на идеју да је пут признања Косова унапред одређен. Пошто странке након састанка нису потписале никакав папир, то је Куртију дало прилику да каже да „Вучић није био спреман за преговоре“. А Вучић – да „Курти није био спреман да води дијалог“. Тако председник Србије има све разлоге да каже да „ништа није предао”.

Али на крају, ова пауза је предах за председника Србије, који ће сада имати прилику да убеди суграђане да нема другог начина него да пристане на улазак Косова у УН, „али не и да призна независност Косова.“ Тамошња опозиција већ исмева Вучића, предвиђајући да ће исход бриселских преговора представити као „дипломатску победу” Београда. Неки опозициони лидери, са којима је Царград разговарао, сматрају да је Вучић извршио државни удар јер је фактичким признањем Косова прекршио устав земље. Основни закон Србије каже да је Косово саставни део Србије.

Србија живи у ишчекивању коначног исхода „мировних преговора” са Косовом, који ће се, како се очекује, ипак завршити формалним потписивањем споразума између страна. Српска опозиција председника назива „издајником” и стално изражава спремност да у случају „предаје Косова” људе изведе на улице. Власти, са своје стране, предузимају активне мере на сузбијању опозиционих манифестација у земљи. У Србији је пре неколико дана ухапшено више десетина људи који су учествовали у масовним демонстрацијама у знак протеста против признавања Косова.

Велика већина Срба свој обрачун са косовским Албанцима види као наставак оружане борбе Русије против колективног Запада, која се води на територији Украјине. Али за разлику од овога, на улицама српске престонице градске власти плаћају демонстрацију огромних билборда у знак подршке Украјини. То изазива велику иритацију код обичних Срба и долива уље на ватру њиховог одбацивања става власти о Косову.

Шта да очекујете?

Данас нико са сигурношћу не може да каже шта ће резултирати предстојеће формално потписивање споразума са Косовом од стране Вучића. Постоји опасност да Србија експлодира масовним антипредседничким протестима. Осим тога, треба очекивати немире у Републици Српској унутар Босне и Херцеговине (БиХ). Лидер Срба у БиХ Милорад Додик је у више наврата изјавио да ће, ако се Косово коначно одвоји од Србије, онда и Срби у БиХ имати морално право да се одвоје од остатка „вештачке државне формације“ у којој су сада се налази и придружи се „Мајци Србији“.

А то, пак, прети новим великим балканским ратом, у коме ће Срби бити сами и у апсолутно непријатељском окружењу. Готово сви патриотски настројени српски политичари једногласно изјављују да ће без подршке Русије Србија и Срби пропасти под најжешћим притиском САД и Европе и под „издајничком влашћу у Београду“.

Истовремено, Сједињене Државе гледају на Косово као на монету за преговарање која се може искористити у случају изузетно негативног развоја догађаја у Украјини за њих. Сједињене Државе непрестано провоцирају оружани сукоб између „Косовара“ и Срба, користећи тензије у овом региону Балкана као инструмент притиска на Русију. Очекивања су да ће Москва бити принуђена да се умеша у сукоб како би спасла сабраћу Србе који отворено подржавају Русе у њиховој борби против Запада у Украјини.

Изгледа да је Русија дужна да се умеша у „мировни дијалог“ Београда и Приштине. У најмању руку, морамо рећи да нећемо напустити православну Србију, упркос било каквим сатанистичким наклањањима око ње, које врше Вашингтон и Брисел.

Извор:
ЦАРГРАД