Портрет „Булдожера“ у светлу балканских ратова

Током рада на Балкану, много пута су ми се путеви укрштали са господином Холбруком – у Сарајеву, Загребу и Београду. Западне колеге су му дале надимке „Булдожер“ и „Разјарени бик“. Ричард Холбрук је постао светски познат у лето 1995. Управо у то време је трчкарао између Сарајева, Загреба и Београда, наговарајући Алију Изетбеговића, Фрања Туђмана и Слободана Милошевића да окончају рат у Босни и Херцеговини. Тада сам први пут видео Холбрука „на делу“.

На једном од таквих путовања у Сарајево у августу 1995, Ричард Холбрук је неким чудом остао жив. У то време, у престоницу Босне и Херцеговине се могло ући само у оклопном транспортеру француских „плавих шлемова“. На Игману, транспортер са америчком делегацијом је стао на мину. Том приликом, погинуо је представник САД у контакт групи, Роберт Фрејзер, члан Савјета за националну безбједност Нелсон Дру, заменик помоћника државног секретара за одбрану САД Јосеф Крузел. Ричард Холбрук није задобио никакве повреде.

После овог инцидента, авиони НАТО су почели бомбардовање Републике Српске. Формалним поводом за извођење операције је постала експлозија на пијаци Маркале у Сарајеву 28. августа 1995. Као и у случају прве експлозије на истој пијаци у фебруару 1994, кривци за трагедију нису били пронађени. НАТО је одмах одговорност свалио на Србе. Истовремено, изражавале су се претпоставке и да је експлозију могла организовати и муслиманска страна. „Намерна сила“ је кренула 30. августа. Авијација САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Турске, Холандије, Шпаније почела је нападе на положаје босанских Срба. Операција је завршена 14. септембра, када су Срби прихватили ултиматум НАТО. То је била прва велика војна операција у историји НАТО-а. За две недеље је извршено 3.515 летова и бачено 1.000 бомби. Лансирано је било 13 крстарећих ракета типа „Томахавк“. У Републици Српској су биле уништене све радарске инсталације, складишта оружја и муниције, командна места, мостови, велики број телекомуникационих центара, радио и ТВ станица, трафо-станица, далековода, цистерни за воду и многи други објекти.

1. новембра 1995 Ричард Холбрук је закључао Изетбеговића, Туђмана и Милошевића у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон (Дејтон, Охајо) на тачно три недеље. Након дугих и мучних преговора, три лидера су пристала на америчке услове и 21. новембра потписали Дејтонски мировни споразум. Тиме је био завршен трогодишњи рат у Босни и Херцеговини. У земљу је ушао контингент НАТО снага од 60.000 војника, од којих су половина били Американци. Након Дејтона, ‘Булдожер’-Ричард Холбрук је био номинован за Нобелову награду за мир.

Срећни „босански пројекат“ није давао мира Билу Клинтону и крајем 1997, он наложе Холбруку да почне „кампању на Косову.“ Уз подршку САД, на југу Србије су се активирали косовски Албанци. Они стварају сопствену војску и воде рат против Југословенске народне армије. „Разјарени бик“ је добро знао да само „Ослободилачка војска Косова“ може дати отпор Београду и Слободану Милошевићу. У почетку, Вашингтон је ставио по страни Ибрахима Ругову, који није имао власт и подршку милитаната. Али не Хашима Тачија.

На разговорима у париском предграђу Рамбујеу у фебруару 1999, Тачи је био присутан не у униформи пољског команданта, већ у скупим оделима. Холбрук му је ставио у задатак да саботира преговоре са Милошевићем и крене у војну операцију против Србије и Црне Горе. Вашингтон и Брисел су били спремни за рат против Срба и Црногораца. Било је потребно убедити јавно мњење у САД и Европи, да за „кризу на Косову“ треба Србе казнити. Средства нису штеђена.
Косоварима су помагали и амерички Албанци. Њих у САД живи готово 400.000. Холбрук је схватио да ће му утицајни албански лоби штедро захвалити за „косовски пројекат“. 24. марта 1999 Клинтон и Солана доносе одлуку да покрену војну операцију против Југославије. Суверена држава је 78 дана и ноћи уништавана из ваздуха. У лето 1999, НАТО је ушао на Косово и Метохију. Уз активну подршку Американаца, Хашим Тачи је успео тако да ојача своју позицију, да је потчинио себи целу политичку и војну елиту Косова.

17 Фебруара 2008 у Приштини је проглашена независност Косова. Косовски Албанци су, не само поставили у центру Приштине споменик Билу Клинтону, већ су овековечили и име Дика Холбрука, назвавши по њему један од најпопуларнијих ресторана. Београдска штампа је више пута писала да је за време предизборне кампање Хилари Клинтон, Холбрук више пута виђан у друштву богатих Албанаца  у Њујорку, између осталих познатог берзанског магната Ричарда Лукаја. Овај албански бизнисмен је био познат по томе да је био председник Албанско-америчког националног савета, и у исто време снабдевао оружјем „Ослободилачку војску Косова“.

Константин Качалин / Глас Русије