Дан без Русије

Пише: Георгије Зотов

… Једног дана је Русија узела и хоп – нестала. Па, ето, тако је испало. Спустила се магла, у стилу Стивена Кинга, или је одједном негде одлетела. Дешава се, укратко. Ко је донедавно могао да замисли да ћемо месецима бити у карантину? Па и овде – Русија је нестала на загонетан начин. Без објашњења и било каквих званичних информација.

… У Сједињеним Државама политичари су се смрзли од ужаса. Новинари Си-Ен-Ен-а разбијали су врата апотека, купујући гајбе седатива. Јер ако Доналд Трамп поново победи, ко ће онда бити крив за мешање у америчке изборе? Русије више нема. Северна Кореја, са својим полумртвим интернетом, није достојан непријатељ. Спикери на екранима су ћутке мрдали устима као рибе, покушавајући да реч „Русија“ некако замене проклињањем режима Белорусије, Венецуеле и Сирије. Није ишло. Сад су подли режими, на које је толико огорчен слободни свет, постали неважни. „Њујорк тајмс“, желећи да колико-толико поправи ситуацију, оптужио је Кубу да манипулише смртним случајевима ЦОВИД-19. Али то нико није хтео да чита – јер су читаоце по питању Кубе занимали искључиво рум и цигаре. Холивуд је као зле ликове у филмовима увео Авганистанце и Кинезе, али је публика фокус групе почела отворено да се подсмева. Председник се закључао у Овални кабинет и дрхтавом руком сипао виски. Било је потребно усвојити нови пакет страшних санкција, али је разлог нестао. Запослени у Стејт департменту лутали су по канцеларијским ходницима, бесциљно покушавајући да убију време.

… Украјина је једноставно изгубила смисао постојања. Прву половину дана узалуд су покушавали да се навикну на оно што се догодило, али су онда почели да лудују. За проблеме у привреди, мито, лажи функционера и политичка убиства није било одговарајућег кривца. Од Белорусије је затражено да преузме улогу Русије, и Белорусија је радо пристала – али је затражила толики новац од Украјине да је од те идеје морало да се одустане. Руководство у Минску тиме није било узнемирено, имало је пречих брига – коме сад увалити млечне производе, кобасице, тракторе и камионе БелАЗ. Толико година су приговарали Русији – ова добра су толико неупоредива да ће се за њих Европа отимати. Али чим се десила ова пизд*рија, испоставило се: Европа ни длаку с руке не жели да чупне, зато што има сопствену павлаку и кобасице.

… Северно од Белорусије настао је прави пакао. Психијатри балтичких земаља појурили су у републичке парламенте и кабинете министара, са товарима таблета и ињекција. Алкохол у локалним продавницама нестао је за пола сата. НАТО је најавио да ће уклонити базе због одсуства војне претње Русије, Европска унија је одбила кредите за одбрану. Грађанима је од сада постало веома тешко објаснити да пад економије и одлазак трећине целокупног становништва на прање ЕУ посуђа уопште нису изазвани интригама ФСБ-а и плановима Кремља.

… Пољска је после сат времена објавила тродневну жалост због пропасти Русије. Пољаци су морали некако да осмисле нову реалност: новине би наредних двадесет година излазиле празних страница због недостатка главне теме. Гомила пропагандиста остала је без посла и стала у ред за бесплатну кромпир-чорбу од добротворних организација. Неки су, ужаснути, доносили цвеће на места порушених споменика Црвеној армији, надајући се да ће провиђење вратити Русију на њено место. Постало је јасно да се руски туристи неће враћати ни након карантина. А ни новац, такође.

Нити бизнисмени који купују пољску одећу и обућу. „Ово је дефинитивно руска завера“, рекао је стари пан Јанек ништа мање старом пану Томеку на клупи на улазу у Варшаву.

… Истовремено са нестанком Русије, у Грузију се вратило милион миграната, који су живели у тој неправедној земљи и сваког месеца слали кући новац. Следећа ноћна мора коју су Грузијци морали да доживе била је чињеница да Јужна Осетија и Абхазија, испоставило се, уопште нису биле везане за Русију. Они озбиљно не желе да буду део Грузије, искрено, часна реч.

… Турска је, у дивљој конфузији, објашњавала – молим вас, не губите наду, потребно је мало стрпљења: сад ће она изабрати некога захваљујући коме опстаје на власти режим Башара ел Асада у Сирији, а Халифа Хафтар у Либији има модерно наоружање.

… Јапан је мртвим погледом посматрао воду, где су до јуче плутала жуђена Курилска острва, болно протрљао очи и схватио да су од сада сва премијерова обећања да ће вратити територије просто бајка. Неће више бити оних лепих излета бродом ради инспекције острва, а прослава Дана северних територија мораће потпуно да се откаже.

… У Чешкој, начелник округа Праг-6, који је срушио споменик маршалу Коњеву, смењен је са дужности. У одсуству империјалне Русије, којој се требало храбро одупрети, одједном је постало јасно: овај начелник уопште није био никакав ватрени родољуб, већ обични магарац, који је глупом одлуком упропастио градску имовину.

… До вечери су се на трговима Америке, Европе и бившег СССР-а окупили политичари, клечећи у сузама. Молили су се Господу за повратак Русије. Нису знали како да живе без ње. Ноћ је протекла у мучном, крајње неспокојном сну.

А ујутро се Русија вратила. И све је почело поново…

Извор:
ИН4С