БУГАРИЗАЦИЈА КОСОВА: Горанце претварају у Бугаре

Организација „Уједињени Бугари“, која је пре четири године отворила канцеларију у селу Горњи Крстац у Драгашу, ради на признавању бугарске заједнице као званичне мањине на Косову, преноси телевизија Т7.

Причу о бугарској заједници на Косову поново је, недавно, покренула потпредседница Бугарске Илијана Јотова, приликом посете Приштини.

Телевизија Т7, која се „дала у потрагу“ за организацијом која ради на томе да Бугари на Косову добију статус мањине, указује да функција канцеларије у селу Горњи Крстац у Драгашу није најјаснија.

Организацију „Уједињени Бугари“, према извештају те телевизије, води Расмин Хамза, заједно са оцем Муртом Хамзом и братом Џемајлом Хамзом.

Они се још од 2019. године залажу за признавање Бугара као званичне заједнице на Косову.

Њихов рођак, Узаир Хамза, који је и шеф канцеларије за заједнице у Драгашу, потврдио је активност организације на признању Бугара као званичне заједнице на Косову.

О признавању Бугара као етничке мањине разговарало се и на последњем састанку тзв. председнице Вјосе Османи и потпредседнице Бугарске Илијане Јотове.

Јотова је чак рекла да је добила подршку за предлог да Бугари имају резервисано место у Консултативном савету за заједнице у близини њене канцеларије.

Међутим, то није потврђено из кабинета тзв. косовске председнице на упит телевизије Т7, али је Хамза потврдио тај разговор.

Председник Националног савета Горанске мањине у Србији Амир Кајкуш поручио је да на просторима садашње Горе, Горанци живе дуже од осам векова под тим именом које и данас користе и да ту чувају свој идентитет.

Кајкуш је то рекао поводом вести бугарске агенције БТА о посети потпредседнице Бугарске Илијане Јотове Косову и областима у којима, према њеним речима, живи бугарска етничка заједница.

Он је, за Косово онлајн, тада истакао да је један од разлога за формирање Националног савета Горанаца у Србији управо био и тај да очувају свој вишевековни идентитет и дају на значају чињеници да Горанци постоје, и по историјским записима, сигурно више од осам векова.

О томе постоје и писани документи у којима се називају Горанцима, нагласио је Кајкуш.

„Због тога истичем став Националног савета да Горанци на просторима садашње Горе живе дуже од осам векова и под тим именом које се и сада користи. Тако да, Горани или Горанци су уствари они који тај назив нису мењали“, рекао је он.

Свесни да су постојали, постоје данас и постојаће покушаји асимилације Горанаца, Кајкуш каже да је због тога са групом ентузијаста договорен и успешно формиран Национални савет Горанаца у Србији, први пут у историји.

Тај Савет, пре свега, у оквиру својих законских права, штити право на језик, на образовање, на идентитет и културу, традицију и обичаје, односно сва права Горанаца, на свим пољима на којима могу да буду угрожена.

Извор:
ПРАВДА