ОТАЦ АНДРЕЈ ТКАЧОВ: ГРЕХ КАО СИСТЕМ

Постоји грех ситан и свеприсутан, као прашина – преједање, раздраженост, падање у малодушност, празнословље… О овом греху се каже – „нема човека који је живео, а да није грешио“.

Али постоји и грех као систем, као нека врста зле цитаделе, окружене дубинском одбраном, и способне да крене у напад.

Кад се каже да је Русија заратила са Вавилонском блудницом, то значи да је објављен рат грешном систему, а не збиру приватних грехова.

Победа зависи од унутрашњег слободе од овог система. Јер је сва снага организованог греха у милионима нити које заплићу људе, и обичне, и оне на власти.

Организовани грех се најјасније манифестује кроз систем лажи и манипулације свешћу (то су медији); кроз фино дотерани систем глобалне крађе (то је џунгла финансијског талмудизма) и кроз легализовану, признату као норму и реплицирану изопаченост (овде не треба боцкати прстом – све је јасно).

Лаж, разврат и крађа су праве главе змаја. Русија не би могла да се одупре светском систему да је била потпуно зубима ових змајевих глава. Али Русија и даље од њих страда, и зато њени успеси нису тако брзи и поразни за непријатеља. У томе се састоји сва двојственост ситуације. То је парадокс. И сама грешна и слаба, тек што се искобељала – па опет не сасвим – из „епохе историјског материјализма“, Русија је витешки бацила рукавицу мрачном и бескрупулозном глобалном Систему.

Непријатеља је могуће победити на спољном плану само откривањем и уништавањем зависности од тог непријатеља у себи. Ако си болестан од полуистина, склон забрањеном, или сањаш о богатству и луксузу, не можеш бити истински јак. Сластољупци, лопови и сплеткароши не могу бити ратници.

Ето зашто је покајање и обраћање Богу, ако је могуће, целог народа или његовог већег дела, чврста гаранција неминовног успеха. Иначе у овој борби неће бити победе.

Непријатељ то осећа и зато у свом избору иде до краја. Он је на мрачној страни. Он је то разумео. Зато се он доследно наоружава против свега светог, зато неуморно лаже, потпуно и без остатка сатанизован. А ми – морамо бити доследни у супротном.

Сатану збацује Архангел Михаило или Свети Георгије. Том идеалу морамо стремити. Ситни демон ће увек изгубити од мрачног господара. Ето одговора зашто се Европа понаша тако безвољно, глупо и кукавички. Баш као мали демон пред пакленим господаром.

Али Русија нема другог пута него да са именом Божјим на уснама постане попут Михаила и Георгија.

Извор:
ИСКРА