Сведочанство свештеника из рата: помоћ светих тајни исповести и причешћа рањеницима

„… Са положаја је доведен војник тешко рањен у бок. Речено ми је, пише свештеник, да морамо да пожуримо, јер је већ у несвести и требало би да умре сваког часа… Почео сам да читам молитву за умируће.

Одједном је рањеник отворио очи, мутни поглед му се разбистрио, с напором, као да се нечега сећа, почео је да шкиљи у мене и повикао: „Не, није то… Оче… драги.. . Дошао си да ме спасеш!“

Рањеник је почео да се труди, почео да се диже, неочекивано за све, сео, широко се прекрстио и посегнуо за крстом, понављајући све исте речи: „Дошао си да ме спасеш!“

Кратка исповест, па причешће Светим Тајнама. Рањен тешким напором, али чврстом руком, прекрсти се, каже: „Хвала Богу, сад је добро“, наслања се на јастук и пада у сан.

Ујутро, прво што сам урадио отишао сам код њега. Поздравио ме је љубазним погледом и поздравом: „Здраво.

– Да ли си ме препознао?

– Како? Па ти си отац. Јуче сте ме упознали и сада се осећам добро.

Рањеник се толико развеселио да је, седећи, пио чај и разговарао са нама неколико минута.

Извор:
К ИСТИНЕ