Вашингтонски споразум: Подривање Резолуције 1244 и јачање суверенитета „Републике Косово“

Пише: Ања Филимонова

Дијалог између „Републике Косово“ и Србије прекинут је крајем 2018. године увођењем царине од 100% на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине на Косово од стране тадашњег „премијера Косова“ Рамуша Харадинаја, неочекивано за све стране. Харадинај је овом приликом изјавио да је „ова мера додатни адут за Приштину у дијалогу”, а „дажбине ће бити укинуте када Србија призна независност Косова” (Хан наручио Приштини.., 2018: Електронски ресурс). Царине су укинуте крајем марта 2020. године, економски губици Србије износили су 477 милиона евра, не рачунајући трошкове преусмеравања робе на друга тржишта и губитке од изгубљене добити од нереализованих уговора (Талијан, 2020 : Ел. ресурс).

Почетком септембра 2020. у Вашингтон су допутовали председник Србије Александар Вучић и „премијер Републике Косово“ Авдулах Хоти. Циљ је био, према иницијативи председника САД Доналда Трампа, да се закључи економски споразум Београда и Приштине. Тада је Бела кућа одлучила да почне да „сече косовски чвор” кроз прву фазу – економску нормализацију. Као резултат преговора, 4. септембра 2020. године потписан је споразум о „нормализацији економских односа“, који се назива Вашингтонским споразумом.

Вашингтонски споразум је кратак документ који се састоји од само 16 тачака са јасним садржајем: изградња аутопута Београд-Приштина; стварање железничке инфраструктуре Приштина-Мердаре и Приштина-Ниш; повезивање Београда и Приштине са луком на Јадранском мору; развој „мини шенгенске” зоне унутар Србије, Албаније и Северне Македоније; узајамно признавање диплома и стручних сертификата; укључивање Министарства енергетике САД у коришћење језера Газиводе као извора електричне енергије и воде; диверсификација снабдевања енергијом са обе стране; коришћење 5Г технологија од стране обе стране и низа специфичних информационих технологија у САД; примена законских одлука у вези са Српском православном црквом; проналажење и идентификација посмртних остатака несталих лица; проналажење трајног решења за избегла и расељена лица; рад са 69 земаља које криминализују хомосексуалност у циљу декриминализације; признавање Хезболаха као терористичке организације и ометање његових финансијских активности у јурисдикцијама обе стране; увођење за Приштину једногодишњег мораторијума на захтев да се одобри чланство у УН и за Србију – једногодишњи мораторијум да компанија повуче признање Косова и одбије да формално и неформално апелује на било коју државу или међународну организацију да не призна Косово као независна држава (ова ставка се одмах примењује); Косово и Израел се међусобно признају (Вашингтонски споразум Косова-Србија, 2020 : Онлине ресурс).

У целини, у уговору, свака клаузула је подједнако упечатљива колико је револуционарна. По садржају подсећа на чувену салату Оливије, у коју је претерано креативна домаћица помешала све мање-више погодне састојке. Дошло је чак и до Хезболаха, са којим ни Србија ни „Република Косово“ немају везе. У другом случају, јер је Хезболах шиитска организација коју подржава Иран, док су исламистички Саудијци и Катари тзв. „укочени“ на простору Косова. добротворне фондације.

Као и сви споразуми закључени током преговарачког процеса Београда и Приштине, Вашингтонски уговор изазива разумне сумње у његову правну природу. Да ли је то трилатерални или билатерални уговор, упркос томе што сваки примерак једнострано потписује – само Вучић или само Хоти? Од 16 клаузула уговора, све су биле идентичне, осим једне: сагласност Србије на премештање њене амбасаде из Тел Авива у Јерусалим до 1. јула 2021. није била у Хотијевом примерку и, сходно томе, узајамно признање Израела и Косова није поменута у Вучићевој копији. Председник Србије и премијер Косова никада нису разменили документа која су потписали, већ су их разменили са председником Трампом. Сваком од њих је уручио различито писмо које је потписао фломастером. Председник Србије Александар Вучић споразум тумачи као два билатерална споразума – Србије са САД и Косова са САД: „Ово није трипартитни споразум. Разлика је веома важна. Дакле, ово је споразум који је Србија склопила са Сједињеним Државама; треће лице није признато као субјект међународног права“ (Споразум о нормализацији.., 2020: Електронски ресурс). Међутим, специјални изасланик САД за преговарачки процес Ричард Гренел је на дан потписивања, 4. септембра, тврдио да између САД и Србије није потписан никакав споразум (Гренел: Србија и Косово.., 2020: Електронски извор). Анализа српских правника доводи их до схватања да је Вашингтонски уговор пре писмо намера или политички споразум у коме су САД гарант или посредник у нормализацији односа две стране (Крстић, Пауновић, 2020: Електронски ресурс).

Сам уговор не садржи изјаве о одсуству међународног субјективитета за Косово, ни међународно ни домаће српско право не познаје изузетке: регион, регион или округ једне државе не може самостално да склапа споразуме са другом државом. А ако следимо логику Вучића, онда није проблем чак ни успостављање дипломатских односа Приштине и Израела, већ потврђивање  суверенитета „Републике Косово“ склапањем међународног споразума са водећом светском силом – Америка. Остваривањем ова два дипломатска циља Вашингтонски уговор заиста доводи „Косово“ на ниво независне суверене државе.

Споразум садржи клаузулу о успостављању дипломатских односа између Косова и Израела. Овај корак, не без разлога, сматра се и признањем државног статуса Косова од стране Србије, јер  у истом уговору Косово не може да се понаша као „недржава“ у споразуму са Србијом и као пуноправна држава у односу на Израел. Тако је Александар Вучић потписао документ који је више него опасан по државност Србије.

Доналд Трамп је Вашингтонски споразум описао као „историјски“ (Папић, 2020: Онлине) и потврдио да се Србија обавезала да ће преместити своју амбасаду у Јерусалим до 1. јула 2021. (Мухареми, 2021: Онлине). Последњи корак подразумева, између осталог, Вучићеву жељу да се додвори израелском лобију и сопствено непознавање Резолуције Савета безбедности УН број 242 од 22. новембра 1967. године, која не признаје резултате Шестодневног рата и занемарује тврдњу. Палестинске власти поднео је Међународном суду правде УН-а 2018. године у вези са трансфером америчке амбасаде у Јерусалиму, одлука суда се још чека. Поводом ове егзотичне блискоисточне клаузуле уговора, на интернету се појавио мем председника Вучића који се односи на тренутак говора председника Трампа непосредно пре церемоније потписивања, када емотивним напоном истиче пристанак Србије да премести своју амбасаду у Јерусалим.

Председник Србије Вучић у овом тренутку изгледа запрепашћено, у неверици вири у папир, окреће га, као да тражи овај предмет, налази га, чита садржај, па забезекнуто гледа надесно (вероватно у своју делегацију) и прекорева, бришући чело и спуштајући очи. Историја ћути шта је изазвало тако двосмислену реакцију А.Вучића, али показује да је он или први пут чуо за премештај амбасаде и буквално не верује својим ушима, или није очекивао да ће, вероватно, усмени споразум би се званично одразио у документу.

Треба напоменути да је и сама церемонија потписивања уговора била јединствена колико и њен садржај. Тако су председник Вучић и „премијер“ Хоти, са десне и леве стране величанственог ледоломца председника САД Д. Трамп, Ресолуте столови, добили цртано-минијатурне столове и фотељу.

Трамп је, демонстрирајући супер-гостољубиво, током преговора наредио да му се приближе Хоти, што су помоћници и учинили, буквално подижући столицу у наручју заједно са прилично крхким Хотијем. Предимензионирани председник Србије, који се није уклапао у скучени простор и није знао где да стави руке и ноге, изгледао је комично и понижавајуће. Трамп га није гурнуо, већ га је оставио да седи на одстојању испред њега, што је у најбољем случају личило на грдњу несавесног ученика од стране угледног директора школе. Сцена је јасно оркестрирана да одражава Трампову доминацију и претерану наклоност косовске стране.

У поређењу са међународним нивоом, преостале клаузуле уговора, чини се, не могу бити тако импресивне, али то је само на површан поглед. Економски аспект, пошто је уговор посебно посвећен економској сфери, укључује не толико сам економски аспект (уопштено говорећи, економским субјектима у овом споразуму, што је чудно, посвећује се минимална пажња), колико војно-стратешки регионални аспект. Прво, споразум је усмерен не само на интеракцију српске и албанске стране, већ и на реализацију регионалног пројекта, који се појавио у октобру 2019. године под називом „мини Шенген“, преименован у „Отворени Балканска иницијатива. Реч је о економском повезивању земаља Западног Балкана („стварање заједничког тржишта рада“ и „слободно кретање људи, роба и услуга“). Друго, споразум говори о формирању логистичких (друмских и железничких) праваца који су стратешки неопходни за кретање и деловање јужног крила НАТО-а.

Након Вашингтонског уговора, 2. октобра 2020. године, у Тирани, под слоганом „Заједно без граница“, одржан је редовни састанак двеју влада Албаније и „Косова“, на којем је, у циљу спровођења одредаба поменути споразум о изградњи железничке инфраструктуре Београд-Приштина и луке на Јадранском мору, потписана су четири споразума и два протокола и још пет меморандума. Заједнички састанци влада Албаније и „Косова“ одржавају се од 2014. године, од тада је потписано више од 70 споразума између „две земље“ (о царинским олакшицама, сарадњи у области безбедности, образовања, здравства итд.). Поред тога, на последњем састанку потписан је споразум о оснивању заједничког фонда за подршку Прешевској долини (јужна Србија). Према речима албанског премијера Едија Раме, (Цветковић, 2020: Онлине ресурс). Обратимо пажњу: лука Албанија се претвара у луку „Косова“, Албанија и „Косово“, заправо, представљени су као целина у изјавама првих лица. Имајући у виду да споразуми обухватају, поред пореског и инфраструктурног, и електроенергетски сектор, једини могући закључак је да су споразуми потписани на заједничком састанку 2. октобра вишестепене стратешке природе и да имају за циљ уједињујући Албанију и Косово у једну или другу врсту државне формације. Поводом закључака усвојених на поменутом састанку Албаније и „Косова“, Београд је упутио званичну протестну ноту Тирани,  што даље не спречава Владу Србије да буде главни покретач „економске интеграције“ региона у региону. облик „Отвореног Балкана“.

Следећа тачка Вашингтонског споразума вредна пажње је  хитна, буквално моментално стављена на снагу, обавеза Србије да заустави кампању повлачења признања независности Косова (која, наравно, није спроведена самостално, већ вероватно уз помоћ Руске Федерације, али јој је од сада забрањено и сопствено деловање у овом правцу и слични захтеви трећем лицу). За Приштину се уводи једна рестриктивна мера: мораторијум на захтев за чланство у УН, али само привремени, ограничен на само годину дана. За Србију је забрана трајна, за Косово једногодишња забрана. Мораторијум је сада истекао и Приштина намерава да обнови своје пријаве за пријем у УНЕСКО и ИНТЕРПОЛ. Косово је већ члан Светске банке, Међународног монетарног фонда, Развојне банке Савета Европе и Венецијанске комисије, Европске банке за обнову и развој, Сталног арбитражног суда, Апостилле конвенције, Егмонт групе Финансијско-обавештајне јединице, Светска царинска организација, Међународни олимпијски комитет, Међународна организација врховних ревизорских институција, Европолов споразум о сарадњи у спровођењу закона и Међународна федерација фудбалских асоцијација. Косово такође има низ дипломатских мисија и конзуларних представништава широм света (Односи САД са Косовом, 2021: Онлине).

Споразум о међусобном признавању диплома у области образовања између Србије и Косова потписан је још раније, под Борисом Тадићем, потом је поништен, али је овим споразумом поново ступио на снагу.

Тачка која се тиче језера Газиводе је једна од кључних по значају. Према Вашингтонском уговору, оно, као неотуђиво стратешко власништво Србије, то више није, уз америчко посредовање, Газиводе као енергетски и водни ресурс, са припадајућим објектима, биће уграђене у „косовску инфраструктуру“. Тако је дошло до „пресретања” и предаје главног енергетског и водоводног чворишта Космета – језера Газиводе – на располагање америчкој компанији. Вучић је поводом ове клаузуле споразума, како произилази из званичног саопштења за јавност након закључења Вашингтонског уговора, указао да „у овом тренутку немамо киловат струје са Газивода. На овај начин имамо само користи, ма колико делили“  (Споразум о нормализацији, 2020: Е-ресурс).

Међутим, 2013. године његов став је био потпуно другачији. Језеро Газиводе (дубине 110 м, површине 24 км² и дужине 24 км), које се налази у јами Ибарски Колашин, уз Рударско-топионицу Трепча, најзначајнији је стратешки и привредни објекат на северу Косова и Метохије. Зарад његовог настанка у социјалистичкој Југославији, вештачки је потопљена територија будућег језера, под воду је отишло 600 српских домаћинстава, две цркве, четири гробља и историјски и археолошки споменик „Двориште Јелене Анжујске из доба Немањића”. Хиљаде Срба је морало да се пресели, многи су се преселили у централну Србију. Најспорније је питање зашто се Газиводе разматрају у контексту тврдњи Приштине, будући да се налазе не само на Косову, и у његовом северном делу Србије, већ се добра трећина језера налази у Србији, на територији с. општине Нови Пазар и Тутин (огромна већина муслиманског становништва). 

Београд након закључења Бриселског споразума  19.04.2013  залагао се да се цео комплекс Газивода пређе под контролу Заједнице српских заједница, а управљање браном (висине 107 м, ширине у основи 460 м и дужине 406 м) и хидроелектране врши општина Зубин Поток, на чијој територији се налазе. Александар Вулин, директор Канцеларије за Космет, је 2013. године изјавио да „Србија према Бриселском споразуму има право да располаже својом имовином, а држава је спремна да све што јој припада да уступи Заједници српских заједница. а не Приштини“ (Нићифоровић, 2013: Ел. ресурс). Газиводе водом снабдевају Приштину и неколико приштинских заједница, хидросистем Ибар-Лепенец водом снабдева део централног Косова и, што је најважније за Приштину, ТЕ Обилић, чији систем хлађења зависи од Газивода, престанак водоснабдевања значи гашење овог највећег електроенергетског објекта на Косову. Штавише, 2021. године, као још један „успех“ у преговорима Београда и Приштине, ова потоња је добила на потпуно располагање дистрибутивну трафостаницу Валач у Рогозни, на самој граници Србије и Косова, која је припадала српском оператеру преносних система ЕПС и снабдевао струјом цео север Косова. Прво, у децембру 2019. потписан је споразум између Косовског оператера тржишта система, преноса и електричне енергије (КОСТТ) и албанског оператера преносних система (ОСТ). Тачно годину дана касније, у децембру 2020. године, Србија је без објашњења обуставила снабдевање електричном енергијом северног дела свог јужног региона. Валач је повучен из српског регулаторног блока и пребачен у албански блок. Тиме је обустављена испорука електричне енергије између српског оператера ЕМЦ („Електромрежа Србије“) и приштинског КОСТТ-а.

Тиме је, с једне стране, прекршен Вашингтонски уговор који је налагао двема странама да у сарадњи са Министарством енергетике САД и другим овлашћеним организацијама америчке владе развију пројекат заједничког управљања ресурсима језера Газиводе. Друго, потпуно је дискредитовано прихватање Београда да поставља услове Приштини, што се односило и на непостојећу и никад створену Заједницу српских заједница (покушај званичног Београда, „предајом“ Косова, да створи привид Републике Српске). У овом случају, како су истакли српске власти, услов да КОСТТ постане самостални оператер био је да српско предузеће Електросервер (чији су оснивачи Електропривреда и Заједница српских заједница) добије дозволу за снабдевање електричном енергијом. Београд намерава да на северу Косова оснује две филијале јединствене српске компаније ЕМС, Електросевер и ЕПС трговину. Приштина је своје кораке правдала договорима постигнутим током техничких преговора да Косово постане посебан енергетски регион, игноришући све услове и намере Београда. Тако је, треће, сепаратистичка власт добила свој независни енергетски систем. Током кризе регистарских таблица у септембру-октобру 2021. године, Вјоса Османи, Блерим Велеа, шеф „кабинета председника Републике Косово”, реагујући на буквално паничне извештаје Београда да Приштина намерава да заузме Валач и да Србима север њихов талац, указао да „српске власти шире лажне информације, као да је трафостаница Валач њихова.

Међутим, појавила се непредвиђена препрека за спровођење Вашингтонског споразума – не у лику председника Србије, како би се логично претпоставило, већ у лику „премијера“ (сада већ „два пута премијер Косова“, од 3. фебруара до 25. марта 2020. и од 22. марта 2021. до данас) Аљбина Куртија, који је одмах изјавио да не прихвата Вашингтонски споразум и сматра га неуставним (наравно, са становишта „Устава Републике Косова“ – А.Ф.). Он је током расправе у „косовском парламенту” оптужио тадашњег премијера Хотија да је починио нелегитимно дело – и то само зато што је споразум садржао једногодишњи мораторијум на изношење захтева за пријем „Косова” у међународне организације (Скандалозан потез.., 2021: Ел. извор). Од свих 16 тачака Вашингтонског споразума, Приштина је спровела само једну: дошло је до „међусобног признања“ Израела и „Републике Косово“, али је и ова мера више зависила од Израела. Косовска министарка спољних послова и дијаспоре Мелиса Харадинај-Стубла и шефица израелске дипломатије Габи Ашкенази потписале су споразум о успостављању дипломатских односа током виртуелне церемоније 1. фебруара 2021. године, Косово је 14. марта отворило своје званично представништво у Јерусалиму. Што се тиче помало комичног обрачуна са Хезбуллахом, Косово је у јуну 2021. санкционисало седам либанских држављана повезаних са Хизбулахом, замрзнувши њихову имовину на Косову и забранивши путовање санкционисаним појединцима (Бислими, Цветковић, 2021: Ел.ресоурце). Није било ни покушаја да се даље расветли судбина несталих, на чему је инсистирала и сама Приштина. УНМИК је у априлу 2021. дао податке о 1.640 људи који се и даље воде као нестали након сукоба на Косову (Извештај генералног секретара, 2021: Е-ресурс).

Са српске стране, у Београду, у згради Амбасаде САД, отворена је канцеларија Америчке међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ), чија је сврха да подржи економску сарадњу Косова и Србије кроз спровођење заједничким пројектима. Један од њих је „Аутопут мира“ (Приштина-Београд). Корпорација Коридори Србија, која има надлежност за изградњу аутопутева, кандидовала је тендер за радове на деоници Ниш-Мердаре, делу аутопута Ниш-Мердаре-Приштина, који ће повезивати Београд и Приштину, али и Србију са Албанском луком Драч на Јадранском мору.

С обзиром на конкретне резултате Вашингтонског уговора, може се донекле иронично закључити да је у несумњивом профиту остала само једна, најнеочекиванија страна уговора, Израел.

Ипак, Вашингтонски уговор је постао још један корак у пракси склапања „чудних“ споразума, чија је форма и садржај у супротности са Резолуцијом СБУН 1244 и штете суверенитету Србије и њеном територијалном интегритету. У имплементацији низа кључних одредби (ресурси Газивода, инфраструктура која повезује Косово са Албанијом и повезује Србију са Северном Македонијом на ову везу), Приштина је отишла и даље од предвиђеног споразума, стицањем и атрибута суверенитета и неопходних алата за њено спровођење. Након закључивања Вашингтонског уговора и свих уступака Београда током преговарачког процеса, покренутог 2011. године под покровитељством ЕУ и који у континуитету спроводе српске власти, без обзира на особе на челу земље, почетком 2021. ситуација је постала крајње јасна: нема више шта да се призна.

1. Гренел: Србија и Косово нису у Белој кући потписали споразум са САД (2020) [Электронный ресурс] // Fakti, 4 сентября. URL: http://fakti.org/alter-america/grenel-srbija-i-kosovo-nisu-u-beloj-kuci-potpisali-sporazum-sa-sad-
2. Крстић И., Пауновић М. (2020) О правној природи и дометима „Вашингтонског споразума” [Электронный ресурс] // BRANIČ Journal of Legal Theory and Practice of the Bar Association of Serbia. Number 3. URL: https://aks.org.rs/aks/wp-content/uploads/2021/01/Branic-br-3-2020-FINAL-17-XI-2020-1.pdf С. 15-16, 26.
3. Талијан Е. (2020) Велики повратак наше робе на Косово: Након укидања такса, Београд поново доминира на тржишту Покрајине [Электронный ресурс] // Novosti, 4 августа. URL: https://www.novosti.rs/c/vesti/ekonomija/909329/veliki-povratak-nase-robe-kosovo-nakon-ukidanja-taksa-beograd-ponovo-dominira-trzistu-pokrajine
4. У Вашингтону потписан споразум о нормализацији економских односа (2020) [Електронски извор] // Председник Републике Србије, 4. септембар. УРЛ: хттпс://ввв.председник.рс/ср/пресс-центер/невс/агреемент-он-нормализатион-оф-ецономиц-релатионс-сигнед-ин-васхингтон
5. Бислими Б., Цветковић Л. (2021) Шта је имплементирано, а шта није? Годину дана од Вашингтонског споразума [Електронниј ресурс] // Радио Слободна Европа, 3. септембар. УРЛ: хттпс://ввв.слободнаевропа.орг/а/србија-косово-васингтонски-споразум-годисњица/31441885.хтмл
6. Han poručio Prištini: Ukinite takse; Haradinaj: Takse padaju kada Srbija prizna nezavisnost Kosova (2018) [Электронный ресурс] // Novosti, 3 декабря. URL: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:763966-Han-porucio-Pristini-Ukinite-takse-Haradinaj-Takse-padaju-kada-Srbija-prizna-nezavisnost-Kosova
7. Цветковић С. (2020) Око 70 споразума између Косова и Албаније [Електронски извор] // Радио Слободна Европа, 2. октобар. УРЛ: хттпс://ввв.слободнаевропа.орг/а/30870708.хтмл
8. Мухареми Р. (2021) „Вашингтонски споразум” између Косова и Србије [Електронски извор] // Америчко друштво за међународно право, 12. март. УРЛ: хттпс://ввв.асил.орг/инсигхтс/волуме/25/иссуе/4/васхингтон-агреемент-бетвеен-косово-анд-сербиа
9. Папић Т. (2020) О Хезболаху, Хуавеју, хомосексуалности, Шерон Стоун и моторној тестери: Споразум о економској нормализацији између Србије и Косова [Електронски извор]) // ЕЈИЛ:Талк! Блог Европског часописа за међународно право, 8. септембар. УРЛ: хттпс://ввв.ејилталк.орг/он-хезболлах-хуавеи-хомосекуалити-схарон-стоне-анд-а-цхаинсав-тхе-ецономиц-нормализатион-агреемент-бетвеен-сербиа-анд-косово/
10. Провокација директно из Вјосиног кабинета: Албанци најављују инвазију на Валач? (2021) [Електронниј ресурс] // Новости, 6 ноабра. УРЛ: хттпс://ввв.новости.рс/вести/политика/1052516/валац-косово
11. Извештај генералног секретара о Мисији привремене администрације Уједињених нација на Косову, 5. април 2021, с/2021/332 (2021) [енглески] // Мисија Уједињених нација на Косову 5. април. УРЛ: хттпс://унмик.унмиссионс.орг/ситес/дефаулт/филес/ен_2021_332_е.пдф
12. Скандалозан потез лажне државе: Скупштина у Приштини одбацила Резолуцију о примени Вашингтонског споразума! (2021) [Електронниј ресурс] // Новости, 6 декабра. УРЛ: хттпс://ввв.новости.рс/вести/политика/1024582/скандалозан-потез-лазне-дрзаве-скупстина-пристини-одбацила-ресолузиу-спроводјену-васингтонског-споразума
13. Субин Ј. (2020) Србија не даје „Валач“: Такозвано Косово више неће бити део нашег редовног блока од средине децембра [Електронниј ресурс] // Новости, 5. децембра. УРЛ: хттпс://ввв.новости.рс/вести/економија/942045/србија-валац-такозвано-косово-средине-децембер-висе-неце-бити-део-насег-регуларног-блока
14. Односи САД са Косовом (2021) [Електронски извор] // Стејт департмент САД, 28. јул. УРЛ: хттпс://ввв.стате.гов/ус-релатионс-витх-косово/
15. Вашингтонски споразум Косова-Србија (2020) [Електронски извор] // Нова Перспектива, 4. септембар. УРЛ: хттпс://ввв.нев-перспектива.цом/вп-цонтент/уплоадс/2020/09/Васхингтон-Агреемент-Косова-Сербиа.пдф

Извор:
СРПСКИ СТАВ