У манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху свечано прослављен празник Сретења Господњег
На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ пископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење протосинђела Димитрија (Ђоковића), протосинђела Јова (Кадила) и јерођакона Георгија (Радојичића). Литургији је присуствовало око 30 верника из Беча и околине. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето причешће.
У својој архипастирској беседи, након тумачења празничног Јеванђеља, владика је поучио присутне вернике:
„Долази чудесни Господ и даје нам Васкрсење, даје нам живот вјечни, даје нам наду да није човјек на Земљи овој без икаквога смисла, да дођемо, да прођемо, да у гроб легнемо, да више нема ништа, као што покушавају да нас уче неки луди учитељи, и не само данас, вјековима су покушавали, али у данашње вријеме посебно се по томе истиче. Па чујемо, јуче нешто причасмо, постоје народи код којих је од седамдесет до осамдесет посто атеиста који кажу да не вјерују ни у шта. О каквога стида, о каквога безумља да они који су знали и уведени и крштени у Цркву Божију, и света браћа преко Дунава пређоше и донесоше Свето Јеванђеље и на словенском језику изговорише: „Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа“, да за себе данас говоре да су безбожници и да Бога нема. Али знамо како завршавају они који кажу да Бога нема, завршавају као лудаци, као безумници као што и каже Свето Писмо: „Рече безумник у срцу своме нема Бога“.
А ми, браћо и сестре, да се трудимо да се сретамо и да се сусрећемо, не само једни са другима, него прије свега да се сретамо и да се сусрећемо са Богом, да Живога Бога у тијела своја примамо у Светој Тајни Причешћа и на Светој Евхаристији. Да се трудимо да закон Божији одржимо, да се трудимо да хришћани будемо да посвједочимо оно што су наши свети преци свједочили, да њиховим утабаним стазама идемо, да не тражимо других путева јер само тако можемо се срести са Господом васкрслим, само тако можемо се срести са овим дивним светитељима Његовим, Светим Симеоном предивним и Светом пророчицом Аном и свима светитељима из рода српског који ова светиња прославља да бисмо и ми тако прослављали Оца и Сина и Духа Светога кроза све вјекове и кроза сву вјечност. Амин. Боже дај.“
Уследила је трпеза љубави на којој је уприличен краћи програм од стране парохијског хора.
Владика је боравио у манастиру од недеље до среде. У уторак је обишао словенске насеобине Велике Мораве из времена Св. кнеза Растислава Моравског, у којима и данас постоје остаци словенских кирило-методијевских храмова. Најпре је посетио тврђаву Девин храд (Дјевин град) код Братиславе у Словачкој, на ушћу реке Мораве у Дунав. То је место за које многи словачки историчари сматрају да су ту Св. Кирило и Методије са својим сарадницима прешли Дунав, где их је и дочекао Св. кнез Растислав са моравским племством. Ту су остаци словенске базилике унутар утврђеног града.
Потом се Владика упутио у Чешку, у место Микулчице, где је велико археолошко налазиште (археопарк и музеј). Историја потврђује да је овде био велики словенски град у 9. веку, који се простирао са обе стране реке Мораве. С обзиром да је Морава данас добрим делом свога тока и међудржавна граница између Чешке и Словачке, то је и овај средњевековни словенски град данас у обе државе. Археолошким ископавањима су пронађени остаци 12 храмова, од којих је један имао форму ротонде.
На крају је епископ посетио и словенску ротонду Св. Катарине с почетка 11. века у чешком граду Знојмо. У овом храму се венчала српска принцеза Марија Завидовић (кћер рашког кнеза Уроша Првог Завидовића) 1134. године са знојмским кнезом Конрадом Другим Пшемислом. До тада је ротонда била посвећена Благовестима Пресвете Богородице, а од тада Св. Катарини Александријској. Данас се у храму не служи, али се повремено (зависно од климатских услова) отвара посетиоцима.
Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
