Заклетва и речи проте Атанасија буковичког на скупу у Орашцу (новембар 1803)

Браћо моја, три пута је боље мрети славно него у робству живети довека срамно!, поручио прота Атанасије буковички на скупу у Орашцу 1803. године

Заклетва Проте Атанасија на скупу у Орашцу, новембра 1803. године

„Ко издао, издало га тело;
Пожелео али не могао поћи,
Нити му се старо и младо у кући јављало.
Од руке му се све скаменило.
У тору не блејала стока, у обору не рикала.
Да Бог дâ да се у сињи камен створи
Да се други на њега угледају.
Нити био срећан ни дуговечан
Нит лица Божја игда угледао!“

Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд

Речи проте Атанасија изговорене на скупу у Орашцу, новембра 1803. године

„Браћо!
Ево толике стотине година прођоше од како се сва наша слава закопа у мрачни и за нас све тужни гроб на Косову. Одонда се ножеви и пушке наше у кладе завлаче. Светли олтари божи, који су под нашим царевима као цвеће Србију украшавали, постадоше коњске штале сада. Жене наше снаје, ћери и све што нам је свето и мило, све то турској срамној похотљивости на жертву да приносимо. Већ земља стење а небо над нама плаче гледајући толика и таква нечувена тиранства нама. Браћо, ми смо робови, нисмо само ми него и наши синови, унуци, праунуци и тако довека; а браћо моја, три пута је боље мрети славно него у робству живети довека срамно!“

Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ