Пепе Ескобар: Хершов извештај се шири као пожар

simor hers

Свако са мало памети већ је знао да је Империја то урадила. Сада из ударног извештаја Симора Херша (можете га прочитати на српском ОВДЕ; прим. НС) нису познати само детаљи како су нападнути Северни ток један и два већ су означена и имена: од токсичног штраусовског неолиберално-конзервативног триа Саливан–Блинкен–Нуланд до главнокомандујућег читача телепромптера.

Може се тврдити да је најжешћа тврдња у Хершовом излагању упућивање на крајњу одговорност Беле куће. ЦИА се, са своје стране, извукла. Читав извештај може се читати као намештање жртвеног јарца. Врло крхког, зарозаног жртвеног јарца – шта са поверљивим документима у гаражи, бескрајном зурењу у празно, обиљу неразумљивог бунцања, и наравно читавој грозној, вишегодишњој корупционој шеми у Украјини и око Украјине? Све то би требало тек да буде у потпуности разоткривено.

Удесило се да се Хершов извештај појави непосредно после смртоносног земљотреса у Турској/Сирији. Ово је само по себи земљотрес истраживачког новинарства, који се протеже преко линија раседа и открива безбројне пукотине под ведрим небом, грумење истине које се бори за ваздух испод рушевина.

Али да ли је оно што је написано све што се може рећи? Да ли наратив држи воду од почетка до краја? И да и не. Прво, зашто је објављен баш сада? Ово је цурење информација – у суштини од неког инсајдера унутар Дубоке државе, Хершовог кључног извора. Овај ремикс „Дубоког грла“ за двадесет први век може бити згрожен токсичношћу система, али у исто време он зна да шта год каже неће бити последица.

Норвешки елемент

Кукавни Берлин – који је током целе ове ствари игнорисао сваки практични аспект дешавања – неће ни зуцнути. На крају крајева, банда „зелених“ је била у екстази зато што је терористички напад у потпуности у складу са њиховом средњовековном агендом деиндустријализације. Истовремено, као специјалан додатак, други европски вазали су добили још једну потврду да је ово оно што их чека уколико не прате упутства Господаревог гласа.

Хершов наратив означава Норвежане као суштински елеменат спровођења терора. Тешко да то изненађује: НАТО Јенс „Рат је Мир“ Столтенберг је играч ЦИА можда већ пола века. И сам Осло наравно има сопствене мотиве да буде део операције; да прикупи гомиле додатног новца продајући све енергетске вишкове очајним европским муштеријама.

Мали проблем наратива јесте што Норвешка, за разлику од америчке морнарице, и даље нема ниједан оперативни авион П-8 Посејдон. Оно што је било јасно од почетка јесте да је амерички П-8 летео напред-назад, уз допуну горивом у ваздуху, од Сједињених Држава до острва Борнхолм.

Руска спољно обавештајна агенција се усредсредила у првом тренутку на МИ6, као и на Пољаке. Оно што додатно учвршћује наратив јесте комбинација људи иза „Бајдена“ која је обезбедила планирање, обавештајне податке и која је координирала логистику, док су завршни чин – у овом случају спуштање сонарне бове која је детонирала експлозив Ц4 – могли извести норвешки вазали.

Проблем је што је бова могла бити избачена из америчког авиона П-8. И нема објашњења зашто је једна цев Северног тока два остала неоштећена.

Хершов начин рада је легендаран. Из перспективе страног дописника који је радио на терену од половине деведесетих година, од Сједињених Држава и Натостана до свих делова Евроазије, лако ми је да разумем како Херш користи анонимне изворе и како приступа – и штити – своју опсежну листу контаката: поверење функционише у оба смера. Његов учинак је апсолутно без премца.

Али, наравно, преостаје отворена могућност: шта уколико је био изигран? Зар ово није контрола штете пуштањем делимичних информација у јавност? На крају крајева, наратив крајње осцилује између пажљиво испланираних детаља и неколико ћорсокака, уз стално остављање повеликог писаног трага, а у фази спровођења укључује превише људи – што увек значи и увећани ризик од цурења информације. Претерано оклевање ЦИА да изведе ударац је нешто што дуж целог текста упућује на опрезност – посебно уколико знамо да идеални подводни извршиоци овакве операције долазе из Одсека за специјална дејства ЦИА, а не из америчке морнарице.

Одговор Русије?

Може се рећи да се читава планета пита шта ће бити руски одговор.

Док посматрају распоред по шаховској табли, Кремљ и Савет безбедности виде да је Меркелова признала како је Минск 2 био само варка; империјалне нападе на Северне токове (они су и раније знали о чему је реч, иако можда нису располагали са свим инсајдерским детаљима које је пружио Хершов извор); бивши израелски премијер Бенет детаљно изјављује како су Англо-американци онемогућили украјински мировни процес који је текао у Истанбулу прошле године.

Зато није ни чудо што је Министарство спољних послова јасно ставило до знања да је, када су у питању нуклеарни преговори са Американцима, сваки предложени гест добре воље „неоправдан, неблаговремен и непожељан“.

Министарство је, намерно, и помало злокобно, било неодређено о кључном питање: „објекте стратешких нуклеарних снага“ које је напао Кијев – уз помоћ Американаца. Ови напади могу да укључују „војно-техничке и информационо-обавештајне“ аспекте.

Када је посреди Глобални југ, оно на шта указује извештај јесте постојање Одметнуте суперсиле, која је џиновским крвавим словима исписала да је државни спонзор тероризма: ритуално сахрањивање – на дну Балтичког мора – међународног права, и чак и империјалног накинђуреног сурогата „међународног поретка заснованог на правилима“.

Шумски пожар

Биће потребно извесно време док се у потпуности не идентификује фракција Дубоке државе која је могла да искористи Херша да промовише сопствену агенду. Наравно да је и он свестан тога – али тако нешто га никада не би спречило да истражи потенцијалну сензацију (три месеца тешког рада). Амерички мејнстрим медији учиниће све до потисну, цензуришу, унизе и игноришу његов извештај; али оно што је важно јесте да се широм Глобалног југа извештај шири попут шумског пожара.

У међувремену, Сергеј Лавров и Дмитриј Медведев су крајње директно указали да су Сједињене Државе „покренуле тотални хибридни рат“ против Русије, у којем су обе нуклеарне силе на путањи директног сукобљавања. И пошто је Вашингтон обзнанио „стратешки пораз“ Русије као свој циљ и тако претворио билатералне односе у пламтећу лопту, више не може бити „све по старом“.

Руски „одговор“ – чак и пре Хершовог извештаја – одиграва се на потпуно другом нивоу; даља дедоларизацијана различитим пољима, од Евроазијске економске уније до БРИКС-а и другде; и тотално реоријентисање трговине према Евроазији и другим деловима Глобалног југа. Русија успоставља чврсте предуслове за будућу стабилност, већ сада предвиђајући неизбежно: време за фронтални обрачун са НАТО пактом.

Што се тиче одговора силом, чињенице на бојном пољу показују да Русија и даље уништава прокси армију Американаца и НАТО у Украјини у режиму „стратешке амбивалентности“. Терористички напад на Северни ток ће увек вребати из позадине. Биће одговора. Али он ће се одиграти у време, на начин и на месту које Русија одабере.

Извор:
ИСКРА