Дипломата који је разбеснео Вучића: За њега је светиња опстанак на власти, 1999. су падале бомбе, а сада пада његов рејтинг

Небојша Вујовић, бивши шеф Мисије СРЈ у УН и учесник дејтонских преговора, каже у интервјуу за “Нову” да је Александар Вучић све преговоре о Косову водио сам и да сада тражи подршку од нас, “борећи се за једну своју светињу“, а то није Косово, већ „останак на власти”. Он за наш лист наводи и да Вучићу сада пада рејтинг и популарност и то током који се не може зауставити.

У директном преносу из Давоса, са Светског економског форума, председник Србије Александар Вучић је одговорност за ситуацију с Косовом, приписао, између осталог, и бившем шефу Мисије СРЈ у УН и учеснику дејтонских преговора, Небојши Вујовићу.

Говорећи о “ултиматуму Запада” у виду немачко-француског плана, он је рекао да је и Слободан Милошевић до последњег тренутка мислио да ниједан бомба никада неће пасти, јер су га сви уверавали да се то неће десити.

“Неки стручњаци који нас данас критикују, по чијем налогу је довео (Влијема) Вокера и сагласио се са доласком Вокера за шефа ОЕБС-а. То је радио Небојша Вујовић и остали, што данас све знају“, навео је Вучић.

У интервјуу за дневни лист „Нова“ Вујовић истиче да је Вучић „атлета манипулације“ и да му тренутно пада рејтинг и популарност.

„Знате, 1999. су падале бомбе, а сада пада рејтинг и његова популарност. И то пада током који се не може зауставити. Значи, грудва је бачена низбрдо. И то иде неким својим током“, наглашава он.

Не знамо шта тачно пише пише у француско-немачком предлогу о Косову, али знамо да се од Србије не тражи да формално призна Косово. Са друге стране, од нас се захтева да не спречавамо чланство Косова у међународним организацијама. Може ли Београд да добије бољу понуду од ове или свака следећа може да буде само гора?

Ово што сте сада рекли је оно – није шија него врат. Не траже формално, али дефакто је то признање Косова, јер без противљења чланства у међународним организацијама, укључујући и УН, ми ћемо апсолутно изгубити Косово. И то је највећи део заслуга господина Вучића, који је све ове преговоре до сада водио сам и сам је себе довео у ову ситуацију. Да је био стабилнији и да је за саветнике поставио, рецимо професора Николу Иванковића или Душицу Лечић Тошевски, најчувеније психијатре у региону, можда би његова позиција и позиција Србије била стабилнија. Сада када је ово све сам извео, на начин на који је извео, хоће да тражи неку подршку и сагласност од нас које је он до сада држао у мраку, борећи се за једну своју светињу, а та светиња је је останак на власти. То није Косово.

Да бисмо стигли до речи Косово, као велике српске светиње, морамо прво да испоштујемо две друге светиње, а то су истина и слобода. Александар Вучић је атлета манипулације. Знате, 1999. су падале бомбе, а сада пада рејтинг и његова популарност. И то пада током који се не може зауставити. Значи, грудва је бачена низбрдо. И то иде неким својим током.

Поменули сте да Вучић преговоре води сам, да нема адекватне саветнике… Да ли Србија још негде греши у преговорима?

Вучић је све ове преговоре водио сам. Имао саветнике ала Небојша Крстић или прелетачи Триван, Ненад Ковач Роминг из бизниса, Бакарец, Миленко Јованов… Окружио се са људима који су само климали главом, а он је све то сам затворио и сам је то држао. Зато сам направио паралелу са психијатрима. Било би лакше и боље да је то урадио. И сада је отворено питање, да ли му сад треба правити излаз из ове ситуације у коју је он нас све сам довео.

Вучић је на седници Скупштине Србије у више наврата помињао генерала Лазаревића и рекао да је у џаку послат у Хаг. Да ли знате како је испоручен Хагу?

Био сам Коштуничнин главни изасланик и главни спољнополитички саветник. Најбоље знам како се понашао и у преговорима у Бечу, који су били врло тврди, али је бранио српске државне, виталне и националне интересе. Није продавао ништа испод стола, као што је радио Вучић у континуитету, као пета колона.

Онда је недавно напао Коштуницу и мене око паковања генерала Лазаревића у врећу и његовог слања у Хаг. Генерал Владимир Лазаревић је добровољно отишао у Хаг. Њега је мој крштени кум владика бачки Иринеј довео у Београд, из неког места где се скривао и ја сам два пута ишао у Хаг и разговарао са Теодором Мероном, председником Суда, и Карлом дел Понте и добио од њих уверевања, не усменам већ писмена. Предао сам их владики Иринеју и Коштуници и генералу Лазаревићу у руке. Да ће ако добровољно оде у Хаг бити одмах пуштен на слободу, да ће остати на слободи до почетка суђења, да ће моћи да одлази на све своје свечаности, на славе, крштења, венчање, да ће се лечити код својих лекара у Србији… И они су све то испоштовали…

Помогли смо му и сину да реши неки проблем око кредита, лично сам се ангажовао, и ауто је добио за породицу. Били смо крајње људски, јер смо ценили тај његов морално високи чин као правог генерала и борца да оде добровољно и скине тај огроман нијаран са наших леђа. И то је отворило цео поступак. Многи су следили тај пример.

Како је изгледао одлазак Лазаревића у Хаг?

Па ја сам га испратио на аеродром и још неколико министара у Влади. Човек је достојанствено отишао и био на слободи дуго до почетка суђења. Може Вучић као атлета манипулације сада да искористи човека који је у озбиљним годинама и који је свашта доживео. Није лако бити у затвору.

Зашто сада има потребу да помиње генерала Лазаревића?

Зато што мисли да пљувањем већег од себе расте. Друго, Коштуница и данас има огроман ауторитет. Он се тога највише боји.

Написали сте у својој књизи да су у време дејтонских преговора Слободану Милошевићу Американци нудили нацрт споразума који је предвиђао широку аутономију за Албанце и изградњу нових институција, а то је требало да значи и останак Косова у саставу Србије. Да је то Милошевић тада прихватио, да ли би сада све било другачије или бисмо опет дошли у овакву ситуацију?

То треба погодити, али лично мислим да је Милошевић тада направио огромну грешку. Када сам му ја предао тај папир, он га је читао десетак минута, устао избезумљеног лица, згужвао га и гађао ме. Ја сам се сагнуо, покупио папир и отишао. И онда ми је страшно одзвањала реч човека који ми је те папире дао у шаке, а то је било “боље да решимо ово овако и мирно, него да дође велика невоља, пре свега, за вас, а онда и за све нас”. Тако је и било. То је велика Милошевићева грешка.

Е сад, шта би било кад би било и колики су апетити Албанаца то је велики знак питања, али ми не би били у ситуацији да добијемо овако тешке батине које смо добили. Ситуација би самим тим била лакша.

Извор:
НОВА