АЗБУКА ТРАДИЦИОНАЛНИХ ВРЕДНОСТИ. ДЕО V „ЈАКА ПОРОДИЦА“

Константин Малофејев
протојереј Андреј Ткачев
Александар Дугин

Константин Малофејев: Следећи део наше „Азбуке традиционалних вредности“ посвећен је породици – слову „С“. У Основама државне политике очувања и јачања традиционалних духовних и моралних вредности, као једна од њих наведена је јака породица.

Протојереј Андреј Ткачов: Почећу цитатом Светог Јована Златоустог, Архиепископа Новог Рима, Цариграда. Он каже: „Свет се састоји од градова, градова – од кућа, кућа – од мужева и жена; дакле, када је непријатељство између мужева и жена, онда рат улази у куће; а када су у метежу, тада су градови немирни; када су градови у метежу, онда је, нужно, цео универзум испуњен збрком, ратом и свађом.

Лакоћа и очигледност ове фразе једнака је њеној генијалности. Да, епохе се разликују једна од друге, и увек се требало борити за породицу. Али  данас је породици објављен фундаментални рат.  Дакле, наш отпор уништавању породице мора бити другачији. Породица је основна, темељна вредност.  Како је рекао римски правник Модестин, „брак је заједница мушкарца и жене, заједница свега живота, учешће у божанском и људском закону“.

Ово је класична формулација која до недавно није довођена у питање. Али пошто је данас то оповргнуто, више се не треба борити за традиционалну, већ  за библијску породицу. И покушао бих да где год је то могуће заменим реч „традиционалан“ са „библијски“ и тада би све било јасно. Уосталом, шта каже Библија? „Христос је глава сваком човеку, муж је глава жени, а Бог је глава Христу“. „Али ни жена без мужа, ни муж без жене није у Господу: јер као што жена од мужа, тако и муж кроз жену; и све је од Бога.

Цео овај скуп кратких и обимних светих текстова, афористичких, попут латинских крилатих израза, требало би да постане својеврсно  речничко оружје. Треба им, сликовито речено, да напуне рог духовног аутомата како би се заштитили од свих оних који доводе у питање тако непоколебљиву вредност као што је породица. Породица је сама себи довољна, мора се чувати без обзира на геополитику или друге факторе. На крају крајева, ако уништимо породицу, убићемо државу. 

И, на крају, запалићемо цео Универзум са четири стране и подвргнути га ватри Содоме. Али, чак и ако не поставимо такав глобални циљ, муж и жена су сами по себи довољни да заштите своје јединство од змије која пузи у Рајски врт. Породица је једини рај који је остао после пада. Све је пропало, али  је породица остала. Таласи Потопа нису преплавили породицу, Содомски огањ није спалио породицу.

Али данас је наставак постојања породице под великим знаком питања. Стога се, наравно, наоружамо Именом Божијим. И не желимо да се Универзум запали одасвуд због вечног непријатељства које ђаво ставља између мужа и жене.

КМ:  Глобална Западна Содома је стигла до породице. Тамо већ уместо маме и тате стоји „родитељ број 1” и „родитељ број 2”, несхватљиво парење сваког са сваким, 56 родова уместо два богомдана пола. Све је у уништавању породице. Они су већ много тога уништили: верску припадност, националну припадност. А сада уништавају оно најважније – породицу. Последња тврђава Мала црква о којој сте управо говорили, коју је створио сам Бог, благословена тврђава.

А.Т.:  Након овога, личност ће се поделити. Неће више имати шта да се дели.

КМ:  Они су већ дошли до овога. Нажалост, како је рекао старац Пајсије Свјатогорец, главне болести 20. века су  рак и развод. Разводи су постали наша пошаст: у Русији, која је достигла врхунац од чак 80% развода из бракова склопљених исте године. Прошле године смо дали историјски максимум у броју развода у читавој историји земље.

Јака породица није само породица без западних перверзија, то је и  обична породица мушкарца и жене који се не разводе.  А сада је постала таква пракса да се не разводи свака друга породица, већ већина. А овај ужас долази управо из чињенице да су заборављене традиционалне вредности о којима говори председнички декрет број 809.  Јака породица је толико велика вредност да је морате чувати свим силама.  Сви то разумеју, јер се ово питање тиче свих.

Врло је лако говорити о ефемерним и теоријским конструкцијама које се можда неће десити у вашем животу. И долази у ваш живот овде и сада, сваки дан. А очување јаке породице је, наравно, наша традиционална вредност, то је традиционална вредност човечанства. Ако то не обележимо, ако не схватимо шта је јака породица, онда ћемо после ове глобалне Содоме летети тамо где више неће бити деце. Јер рађање у муслиманским традиционалним земљама је много пута веће него у богатим европским.

Али демографски проблем се не може решити уз помоћ материјалних добара. У томе постоји известан парадокс, који сваки верник добро разуме. Не ради се о томе колико новца дајемо за дете. Богата Норвешка има исту стопу фертилитета по жени као и наша – 1,5. А у богатим Уједињеним Арапским Емиратима наталитет се преполовио у последњих 30 година. Али младе породице тамо се тек богате.

Зашто се ово дешава? Јер и тамо и овде жену  занемеше. Разбили су кућну цркву, у којој и жена и муж имају своју улогу. Рекли су да је жена „муж“. Рекли су женама: ви сте „мушкарци“. Идите и радите као мушкарци. Изградите каријеру. И овим „лепим“ речима закамуфлирали су оно што су заиста хтели да кажу: не рађај, не плоди се, докрајчи људски род. Јер без жена нико неће родити.

Ако жена престане да буде жена и мајка, ако престане да буде чувар мале цркве, онда  од тога неће бити ништа. Дакле, овде неће бити размножавања. Јер прва заповест жене је да рађа децу у својим боловима.

А.Т.:  Она ће, иначе, бити спасена рађањем.

КМ:  А шта су рекли човјеку? У почетку му је речено: у зноју лица зарађује свој хлеб. А пошто данас не зарађује, не сноси довољну одговорност за породицу, сматра да ако је јако тешко, лакше ће отићи у другу породицу. А жена се тога плаши и каже: онда ћу живети као „жена“, сама ћу решавати сва питања. И човек постаје „мушкарац“. Јер  ако нисам одговоран за све, ако могу да се понашам као жена, онда, у ствари, нисам мушкарац. 

Одатле потичу феминизам и содомија. И, на крају, на сцену ступа малолетничко правосуђе, када дете такве мајке и оца не треба да доживљава као мајку и оца. Они растављају породицу. Феминизам је за жене, содомија за мушкарце, а малолетничко правосуђе је за децу. А да бисте ово поправили, потребна вам је јака породица.

Александар Дугин:  Веома је важно разумети  како  света традиција – не само хришћанска, већ и исламска, и друге традиционалне деноминације – разуме метафизику породице. Најпримарније јединство човека било је у Рају. А сама пуноћа вечног човека састојала се у томе што је он био  један човек. Сви ми треба да повратимо ту једну људскост у себи. Зато што смо део или аспект те једне особе. Али у једном тренутку се поделила и догодила се катастрофа.

Подела човека на два пола била је катастрофа. Био је то покрет ка проклетству, ка губитку раја, јер је јединство било подељено. Али,  захваљујући породици, обновљена је. Дакле, особа није посебна индивидуа. Са становишта традиционалне религиозне антропологије,  човек није појединац, већ најмање две индивидуе различитог пола удружене у породицу.  Односно, када кажемо „особа“, мислимо на породицу.

Није случајно што се у сакраменту венчања каже: „И постаће двоје једно тело“. То јест,  захваљујући браку, поново се ствара јединство првобитног човека. И рађање деце, и међусобна помоћ, и одржавање куће су веома важни, али ипак секундарни аспекти  мистерије брака. Брак који враћа јединство човека. И сви – муж, жена, деца, преци и родитељи – имају улогу у изградњи овог новог јединства.

А модерна култура брак представља  као уговор. И више није важно између кога и с ким – мушкарца и жене, или између два мушкарца, или жене и пса, или козе – изопаченост савременог света већ долази до овога. Ако је брак само уговор, договор између два правна лица, онда је све могуће. У таквом односу према породици већ је својствено негирање њене духовне традиционалне суштине.

Када дођемо до уништења породице већ у планским размерама, морамо схватити да то потиче од игнорисања идеје о личности. Особа није везана само за пол. Човек постаје човек када створи породицу. Он не само да ствара будућност,  он ствара себе. Јер мушкарац је мушкарац не само такав, већ у лицу жене. А жена није само жена, већ у лицу мушкарца. И њихов однос би требало да створи  нови ентитет. Суштина спасења, суштина једне личности.

Човечанство је породица. Не може бити пуноправног човечанства без породице.

КМ:  Додао бих неколико ријечи о улози деце. Знате, протојереј Владимир Воробјов ми је једном рекао да је „дете анђео у породици“. Али тек касније сам схватио на шта је мислио. То се догодило када је мој син имао 16, а ћерка годину дана. И причао сам са њом, наравно, једним језиком, а са њим, тинејџером, другим. И једном сам је држао у наручју, и када је мој син ушао, разговарао сам с њим својим уобичајеним гласом. А онда је беба почела да плаче, јер никада није чула такав тон од мене.

И питао сам се шта се десило? Тако ме је погодило. И схватио сам да са једним од своје деце разговарам потпуно другачијим тоном него што би требало. Он заправо није тако зрео као што мислим. Ово је веома важно, јер деца која долазе право из раја, и која стварно виде добро и зло, обезбеђују неопходну камерону љубави у породици. А  у јакој породици у којој су деца, влада ова љубав. Ова деца царују.

Породица је једина јединица друштва која се заснива на љубави и само на љубави. Ни на чему другом. А ово је царство љубави – породица, ово је највредније и најдраже. Јер док  постоји породица, љубав није умрла на свету. Она ће се природно распршити из породице у државу.

А.Т.:  Да, мислим да у породици има места за све врлине. Свети Василије Велики је рекао да је ово гнездо из којег орлови лете у различитим правцима. Има места за  стрпљење, марљивост, колективну одговорност. Један „забрљао“ – одговарају сви. Има места за искуство, стрепњу, све-све-све. Ово је јасиков колац забијен у грло себичности. То јест,  породица уништава сву себичност у корену, чини да живите не за себе.

Према библијском откривењу, жена је мужева помоћница. Муж мора да има посао. Ако човек нема озбиљно, нормално, добро дело, онда нема ни кошнице, ни породице, ни деце. Углавном, нема ко да помогне. Мушкарац има много притужби на жене, жене имају много притужби на мушкарце. Деца имају потраживања према одраслима, одрасли према деци.

Морамо да престанемо да се жалимо једни на друге.  Морате да заснивате свој живот на откривењу. На оном непоколебљивом и светом, што одређује твоје место у свемиру, твоје дужности. И управо у овом огледалу треба да се проверите „на вашке“.

КМ:  У породици се људи уче послушности.

А.Т.:  Да, само тамо.

К.М.:  Ако сте правилно васпитани, онда ћете бити одличан радник, одличан борац, одличан муж, одличан отац и деда.

А.Т.:  Ево шта је Апостол Павле рекао Тимотеју: „Не прекори старијег, него подстичи старијег као оца, млађе као браћу, старице као мајке, младе као сестре, са свом чистотом. То су породичне категорије.

АД:  Веома је важно да се породица на овој листи традиционалних вредности зове „јака“. Неопходно је да она постане јака, односно породица без развода, без абортуса. Заиста, у ствари,  разводи су забрањени од стране Цркве управо зато што нарушавају ово мистично, дубоко, онтолошко схватање породице. Али како решити овај проблем? Немогуће је то решити кроз новац, кроз неке вештачке услове који се стварају споља.

Како каже социологија, услови живота у традиционалном друштву (односно на земљи, боље у својим домовима, у ограниченом тиму, где познајете све) аутоматски стварају јаку породицу. Односно,  јака породица је само прелаз из модерног друштва у традиционално. Од урбаног до руралног. Повратак на земљу је једини облик и решење демографског проблема.

Све вештачке методе уопште нису погодне. Дакле, једини начин да ојачамо породицу – а сада, нажалост, код нас то уопште није – јесте да пређемо на традиционално друштво, на његове вредности.

Све вредности о којима разговарамо преливају се једна у другу, једна потврђује другу. Постоји цео  поглед на свет,  цела теорија како да спасемо Русију, како да спасемо народ, наше друштво, нашу државу, наше породице.

КМ:  Било је то слово „С“ – породица.

Извор:
КАТЕХОН