Павић: Да ли си куповао време да државу учиниш још зависнијом од Запада који нам отима територију?

РЕЧ НА ПРЕДСТАВЉАЊУ „СВЕТОСАВСКОГ ПРОГЛАСА ЗА СПАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ“

* „Исцурело” је неколико верзија плана, врло сличних, али странци боље знају шта је у том плану него што зна јавност Србије које се то највише тиче. На шта то личи?! Више је него оправдано побунити се против тога, устати против тога

* Отпор траје преко десет година. Отпор против чега? Против предаје Косова и Метохије. Власт тај отпор покушава да сатанизује све време, што нам даје за право да посумњамо у њене намере. Да не говоримо о резултатима. Није важно шта су ваше намере него резултат, а он није 5: 0 него обратно, 0:5. А ја бих рекао 0:15!

*  Не верујем у добре намере власти и у њену преговарачку способност. Ово су најгори преговарачи у нашој историји. Ако преговарају у доброј вери, ја о овако лошем преговарању нисам читао у било којим историјским књигама за било коју државу. Сигуран сам да, кад се праве владе, боље се преговара о управним одборима за пијаце, него за ово. Да унапред све даш ономе с ким преговараш, а да га после мољакаш да он испуни свој део – то нема нигде. Само два одговора имају за то. Или си потпуно неспособан или си унапред договорио да то урадиш, а споразум ти служи само као покриће

* Један од главних аргумената које чујемо је да ће да буде пропаст пошто је скоро сва наша трговинска сарадња са земљама ЕУ. Куповина времена је требало да значи да си у том међуврему диверсификовао своју трговину. Ако је мала Србија, а стварно је 1906-те била мала, могла да изађе на крај са Аустроугарском и да победи у Царинском рату, да нађе нова тржишта, нико не може да ме убеди да то не може данашња Србија кад се буквално ради о промени светског поретка и градњи мултиполарног света

   Пише: Александар Павић,
политиколог и публициста

БИЛИ смо на улици 10. 12. 2012-те. Многи од нас овде.

Зашто?

Тада се још није говорило о Бриселском споразуму, али тада смо први пут протестовали против нове косовске политике напредњачко-социјалистичке политике. То је било поводом споразума о интегрисаном управљању границом.

Он нам је свима представљен као европски стандард: да то није ништа страшно и да тако меко изгледају и границе између држава чланица ЕУ.

Када смо упозоравали да се ту, наравно, ствара тврда граница, тада су кренула оспоравања од власти, а погледајте како данас изгледа та граница – они могу коме хоће и кад хоће да забрањују да уђе. Увели су и визе.

Тог децембра се окупило неколико хиљада људи, на -10 степени. Три сата смо били напољу да их упозоримо и тражили смо пријем код председника, председника Владе, у Скупштини и Уставном суду.

Покушали смо институционално да представимо наше аргументе, али нас нису удостојили ни одговора.

Откако је формиран Покрет за одбрану КиМ, и нека неко само каже да то нису људи од угледа и без мане – у нормалној држави би се очекивало да вас бар ради форме неко позове и прими.

Био сам у председничком кабинету у РС и примио сам, као политички саветник председника, много људи, па и појединце – да би их уважили.

Листа потписника овог Прогласа садржи имена људи од угледа. Било би нормално, у нормалној држави, да бар шеф кабинета председника државе прими представнике овакве једне иницијативе која само захтева поштовање Устава и резолуције 1244. Али, до дан данас тога није било.

Када је дошло до напрасног потписивања споразума о интегрисаном управљању границом, на северу КиМ су постојале 4 општине које су тада још радиле у пуном капацитету, чији су представници били изабрани по законима државе Србије.

Упознао сам многе од тих људи, захваљујући којима је север Косова, пре доласка ове власти, био као тврђава. Упознао сам председнике општина и многе одборнике изабране по законима Републике Србије и питао их да ли их је ико из власти звао да им објасни да ли постоји нека мудра политика, нека двострука игра.

Ако морају да се дају уступци – бар да вас охрабре, да вам кажу “нећете бити остављени, морамо да глумимо неку игру према странцима, али то ће бити тако и тако.”

Власт је приватизовала политику према Косову и Метохији, најважнијем државном питању

Ни са ким власт није разговарала.

Ни са ким!

Како не уважава угледне потписнике оваквих апела, није уважавала ни законите представнике изабране по законима Србије.

То нам свима даје за право да кажемо да је власт приватизовала политику према Косову и Метохији, најважнијем државном питању.

Приватизована је.

Ми дан данас не знамо о каквом се тачно плану ради, што је посебан скандал.

“Исцурело” је неколико верзија, врло сличних, али странци боље знају шта је у том плану него што зна јавност Србије које се то највише тиче.

На шта то личи?!

Више је него оправдано побунити се против тога, устати против тога.

Отпор траје преко десет година. Отпор против чега? Против предаје Косова и Метохије.

Власт тај отпор покушава да сатанизује све време, што нам даје за право да посумњамо у њене намере. Да не говоримо о резултатима. Није важно шта су ваше намере него резултат, а он није 5: 0 него обратно, 0:5.

А ја бих рекао 0:15!

У 2012. сам могао са Русима да долазим не само на север него и јужно од Ибра. Годину дана касније, ишао сам са једним Русом, шверцовали смо га алтернативним путевима. То је само један од резултата те мудре политике, да не говорим о понижењу да Росу ради шта хоће на северу КиМ.

Ово су најгори преговарачи у нашој историји

Не верујем у добре намере власти и у њихову преговарачку способност. Ово су најгори преговарачи у нашој историји.

Ако преговарају у доброј вери, ја о овако лошем преговарању нисам читао у било којим историјским књигама за било коју државу. Сигуран сам да, кад се праве владе, боље се преговара о управним одборима за пијаце, него за ово.

Да ти унапред све даш ономе с ким преговараш, а да га после мољакаш да он испуни свој део – то нема нигде. Само два одговора имају за то.

Или си потпуно неспособан или си унапред договорио да то урадиш, а споразум ти служи само као покриће.

Значи, имамо право, после свих ових катастрофалних резултата, куповине времена, да поставимо питање – за шта си куповао време ових десет година?

Да Русија и Кина ојачају?

Ојачале су.

И, шта се десило?

Русија и Кина се не помињу ових дана, искључиво са Западом се разговара ових дана, искључиво са непријатељем који хоће да ти отме територију.

Да ли си куповао време да направиш државу још ‘зависнијом од Запада – од САД и ЕУ које хоће да ти отму територију? Изгледа да јеси!

Јер, један од главних аргумената које чујемо је да ће да буде пропаст пошто је скоро сва наша трговинска сарадња са земљама ЕУ.

Куповина времена је требало да значи да си ти у том међувремену диверсификовао своју трговину.

Ако је мала Србија, а стварно је 1906-те била мала, могла да изађе на крај са Аустроугарском и да победи у Царинском рату, да нађе нова тржишта, нико не може да ме убеди да то не може данашња Србија, јер се буквално ради о промени светског поретка и градњи мултиполарног света који је далеко многољуднији него што је овај који покушава да нам отму територију.

Дакле, има много разлога што сам ја потписао и зашто многи људи ово потписују и зашто осећамо потребу да ово радимо: да у својој држави објашњавамо зашто смо за очување Косова и Метохије у саставу Србије.

То је ствар о којој раније уопште није требало ни морало да се дискутује.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ