ДО ЧЕГА ЈЕ ВУЧИЋ ДОВЕО СРБИЈУ У 2022. ГОДИНИ: Пресек дешавања

Пише: Владимир Фролов

Изложен критици због намештених парламентарних избора у 2021.години, који су довели до формирања двостраначке скупштине, и то странака на власти, АВ  је подузео козметичке радове на стварању тобожње „патриотске опозиције“, уз истовремене интензивне припреме за ванредне изборе.

Међутим, спроводио је обавезу из потписаног Вашингтонског споразума да не настави даљу акцију отпризнавања лажне државе Косово, иако су Шиптари отворено кршили тај споразум, низом активности на покушају пријема у међународне организације UNESKO и INTERPOL, што би им омогућило даље јачање наводне државности.

Упркос отворене кампање приштинског МИП да је повлачење наводног признања  заправо активост руског министарства, српски министар је као папагај понављао да Србија неће кршити своје међународне обавезе, које ни америчка администрација није много поштовала, не инсистирајући на том наводном трочланом договору, који је све више попримао форму обавезе само за српску страну.

Видљиво је испољавано захлађење односа са руским државим руководством и потпуно избегавање да се помиње Резолуција 1244 SB OUN када српски званичници дају изјаве о наводном „дијалогу“ са самопроглашеним органима Косова ,који се у међусобним односима ипак третирају као званични органи неке државе.

Потпуно је престало инсистирање српске државе на коришћењу оне звездице за Косово, коју је као смоквин лист наметнула сама ЕU, као своју наводну неутралност у дијалогу, који је све више попримао форму монолога са обавезујућим предлозима, али само за српску страну.

Александар Вучић је почетком године почео интензивну припрему за провођење ванредних избора уз свој реизбор, тако заправо вешто спречавајући медијски наступ ионако расцепкане опозиције, која је прихватила предизборно надметање поткупљено смањењем цензуса на свега три посто, како би уласком у скупштину стекла извесне бенефите, притом потпуно препуштена сама себи, јер су страни спонзори правилно проценили да треба подржати Вучића да формира привидно вишестраначки парламент, како би се створио лажни привид демократских слобода избора, те тако створило позиције за коначно решење наводног „косовског питања“ које уопште не постоји, јер је Резолуција 1244 SB ОUN већ решила то питање, које од петооктобарских догађања у Србији упорно и систематски крше колаборанти на власти, које окупаторски NАТО користи као тоалет папир да дефинитивно отме део територије Србије, и настави даље дробљење српског етничког простора на тзв „западном Балкану“, отпочето крвавим распадом заједничке државе Југославије!

Током самих припрема за провођење избора, Вучић је постао свестан да су стигли на наплату споразуми које је он потписао пре неколико година у пакету „Брисел-2“, а на које није благовремено припремио српску јавност, тачније своју странку, те је за сваки случај предузео кораке да пролонгира сам ток избора, играјући на понављање избора (и то у шиптарској средини општине Бујановац), све док то није постало довољно да премости лето и процес формирања будуће владе довуче до касне јесени.

Овако сложене игре без граница, нагло је оголила руска специјална војна операција денацификације Украјине, која је била изненађење за многе, јер је вишегодишња толеранција покушаја доласка на територију Доњецка и Луганска снага NАТО пакта под плаштом неонацистичког одреда АZOV, погрешно процењена као наводна руска слабост!

И ЕU и NАТО, одреаговали су хистерично, те је брутално огољена притајена антируска мржња која траје већ вековима код свих оних народа који су били колонијални окупатори уАфрици, Азији, Јужној Америци и Аустралији, притом сањајући како комадају Русију, која је у два таква ратна покушаја била победница, свесна цене коју је платила!

Отворено користећи NАТО као свој адут, Америка брутално намеће решења ЕU, која мора да их проведе макар и на своју штету, те се сада у тако насталим околностима процес „дијалога Србије и Косова“ под наводним патронатом ЕU рапидно убрзава, уз све отвореније уплитање Америке као неприкосновеног господара!

Суочен са отвореним диктатом да мора увести санкције Русији, Вучић се беспомоћно копрца, чак покушавајући да прикаже како је наводно Путин кривац за такво стање, јер тобож потеже наводни преседан Косово као решења за статус Доњецка и Луганска,  притом превиђајући да су Руси тамо народ а не национална мањина, као Шиптари на Косову!

Србија је у Генералној скупштини ОUN гласала за све резолуције којима се осуђује нарушавање територијалног интегритета и суверенитета Украјине, али још увек није увела санкције Русији, и одбија да то учини, позивајући се на економске и националне  разлоге, јер је Србија у време енергетске кризе себи обезбедила повољнију набавку руског гаса!

Због појачаног притиска да се усклади са ЕU, у јуну је отказана посета руског министра Лаврова, а потом је у Београд дошао немачки канцелар Олаф Шолц и директно затражио да Србија уведе санкције Русији, и да постигне споразум о међународном признању са самопроглашеном државом Косово!

Све већа колизија између београдске власти и Вучића са једне стране и српског народа са друге по питању увођења евентуалних санкција Русији, намећу компарацију са оном политичком игром у краљевини Југославији око приступања Тројном пакту, чега је Вучић свестан, док му сугеришу „храбри потез“ Тита (доказано британског играча)!

Избор нове владе јасно је показао да ће Вучић покушати наставити игру балансирања, како би и даље остао фактор за огољену клацкалицу ЕU-Србија-NАТО, која поприма значај „утјешне награде“ када Русија оконча своју специјалну операцију у Украјини,  која је заправо већ бесповратно променила односе у још увек монополарном свету америчке доминације.

Именовање разних „специјалних саветника“ земаља Квинте и Америке које је потом уследило, јасно казује да се Србија третира само као територија, али не и независна држава, што изазива бес код српског народа који је историјски државотворан, и тежи свом државном јединству, упркос покушаја разних манипулатора великих сила да га трансформишу у своје послушнике, притом користећи саму српску „дубоку државу“ у томе!

Најновији циклус дешавања на КиМ, који је почео са покушајем приштинске власти да натера Србе са северног Косова да пререгиструју своја возила на тзв косовске таблице открио је чињеницу да је пре три године Вучић потписао да ће српске власти укинути регистрације за градиве на КиМ, притом не обавештавајући српски народ о тој одлуци. Криза настала тим поводом, решена је договором о употреби стикера (прелепак) на регистарским таблицама, те се тако возила из Србије сада крећу покрајином КиМ без ознака своје државности, и то чак и службена возила државних органа Србије.

Охрабрен тим решењем, косовски премијер је кренуо у отворену окупацију северног дела покрајине где су Срби још увек компактно становништво, почињући изградњу низа утврђених полицијских пунктова, што је омогућено ранијом одлуком косовског парламента за коју су гласали и посланици Српске листе, странке под патронатом Вучића, који је тај потез искористио да иницира излазак српских представника из свих институција приштинске власти, како би добио маневарски простор за минималне уступке, али су приштински играчи добили отворену подршку земаља Квинте, а ЕU није уопште реаговала на ту шиптарску самовољу. Одмах су расписали локалне изборе у четири општине на северу покрајине, али су Срби најавили бојкот избора, те су посредовањем САД ти избори одложени за април 2023.године!

Београд инсистира да је ЕU гарант провођења Бриселских споразума,што намеће обавезу формирања ЗСО (Заједница српских општина) са извршном влашћу, што сепаратисти одлучно одбијају, а ЕU упорно покушава да наметне неке нове форме без елемената извршне власти!

Србија је у насталој кризи затражила од КFOR да у складу са резолуцијом 1244 SB ОUN  омогући распоређивање до хиљаду полицајаца и војника на КиМ, чему се Америка одмах жестоко успротивила, те ни сам Београд не очекује позитиван одговор, иако је по резолуцији обавеза КFOR да то омогући, а не да о тиме одлучује!

Користећи потез са изласком тзв Српске листе из приштинских институција, Срби са севера КиМ су самоорганизовано подигли барикаде, тако покушавајући да натерају представнике ЕU и NАТО да обрате пажњу на отворени шиптарски терор, али су КFOR и ЕULEKS одлучно натерали АВ да се уклоне српске барикаде без видљивих уступака Србима, што сада неминовно доводи до подела у српском корпусу на КиМ, и не само на КиМ!

Охрабрени међународном подршком ЕU и NАТО, Шиптари настављају терор, плански отежавајући сужени маневарски простор АВ, који ни не покушава да проблеме решава у SB ОUN, једином међународно надлежном телу  по Резолуцији 1244!

Србија је током 2022.године стала у процесу европских интеграција, без иједног отвореног поглавља, и са не баш оптимистичним извештајем ЕК о свом европском путу.                                                                                                                                                  Нарочито је инсистирано на испуњавању услова за поглавље 23 и 24, иако је Србија у фебруару провела референдум о условима формирања независног судства, на чему је инсистирао ОЕBS, који није реаговао на одлуку приштинских власти да не дозволе провођење референдума на територији КиМ!

******************************************

Након потписивања Вашингтонског споразума који је предвидео тзв „диверсификацију енергетских извора“, што је заправо одустајање од руске нафте и природног гаса, који су за Србију били по веома повољним условима, почео је отворени процес усклађивања са ЕU око форсирања америчког гаса из шкриљаца који је далеко скупљи, учешћем у радном договору око градње прикључка на будући терминал за укапљени амерички гас у грчкој луци Александрополис.

Истовремено је почео и процес преорјентације на нафту из Азербејџана, која се форсира као пројекат британског ŠEL-а, који упорно покушава да се наметне као посредник.

После руске специјалне операције у Украјини, брутално су саботирани гасоводи Северни ток 1 и 2 ,како би се наметнуо амерички укапљени гас, као једина солуција. Хрватска упорно покушава да наметне Србији да се орјентише на снабдевање америчким гасом из будуће станице на Крку, која још није ни прихваћена за изградњу, иако је Турски ток солуција која је реална, поготово што је форсира Мађарска као пут за снабдевање централне Европе.

Зато Хрватска натура одлуке ЕU којима се забрањује снабдевање руском нафтом преко Јанафа, иако Србија није чланица ЕU, те не подлеже обавези саботирања купње руске нафте, али нема техничке могућности сигурног снабдевања нафтом изузев Јанафа! Такве потезе је отворено подржавала бивша министарка енергетике, која је због неуважавања Вучића остала без фотеље у новој влади, али је замењена погодном, која наставља већ трасираним путем.

Иако је још 2017.године скупштина усвојила дуготрајну програмску орјентацију енергетске безбедности, чији је оперативни план потписао лично Вучић као тадашњи премијер владе, процес намерног пропадања ЕПС као јавног предузећа се несметано проводи, те је прошле зиме ЕПС морао да константно увози ел струју, пошто су делови система били ван погона због квара,али и незавршеног ремонта ТЕНТ и довршења ТЕ Костолац. Та ситуација је искоришћена за напрасну тајну ангажованост норвешке фирме за  израду ревизије постојећег стања, што је заправо припрема за промену статуса јавног предузећа и увођење сувласништва у предузеће које је гарант социјалне сигурности српских домаћинстава, али и индустријске снабдевености релативно јефтином струјом, што је један од главних чинилаца за долазак страних инвеститора,уз јефтину радну снагу!

Увођење странаца у сувласништво ЕПС, крије у себи опасност од планског сузбијања кинеских инвестиција (железара Смедерево и  РМК Бор), које су велики потрошачи електричне енергије, и неће лако дозволити губитак у свом пословању, које доноси корист и држави Србији!

Током прошле године у склопу преговора са приштинском страном, Вучић је препустио у целости газдовање језером Газиводе и контролном станицом Валач приштинским сепаратистима, иако су то делови система ЕПС, веома битни за енергетску стабилност покрајине КиМ!

НИС, као модерно и успешно предузеће у већински руском власништву, посебна је прича у овим сложеним односима након почетка руске специјалне операције у Украјини, постао је предмет интересовања могуће наводне „национализације“, иако нема примера да је нека држава до сада потегла такав потез наспрам руске имовине, која јесте сада блокирана у многим државама ЕU, али још није национализована!

НИС је пожељан залогај за велике компаније, пошто је руски власник у целости реконструисао рафинерију, и почео процес производње квалитетног еуродизела, који је тражен у региону.

Зато је  као створен за погоршање односа између Србије и Русије, која једина у SB ОUN чува јужну српску покрајину, из принципа очувања међународног јавног права у овим околностима упорног покушаја Америке и НАТО да натуре принцип силе, а не принцип очувања међународног права!

***********************************************

Кампања насртаја на СПЦ настављена је током целе прошле године. Пошто је СПЦ једини признати кохезиони фактор на српском етничком простору,то је насртај испољен преко разних NVO које покушавају да се наметну као некакве „аутохтоне матичне цркве“ (CPC–CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA), или покушаја стварања непостојеће „Kосовске цркве“, која би требало да господари српским светињама на КиМ!

У Хрватској покушавају да оживе пројекат „Hrvatske pravoslavne crkve“ проглашене још у NDH, али им почињени геноцид над Србима отежава агресивнији наступ.

Међутим, у самој Србији је далеко агресивнији наступ LGBT заједнице, нарочито после потписивања Вашингтонског споразума, јер та наводна заједница брутално насрће на традиционалну породицу као основну ћелију друштва,покушавајући натурање неприродних односа прихватањем некакве породице коју чине два мушкарца или две жене, који имају право усвајања и одгајања деце!

Зато се агресивно преко школског система спречава Веронаука као редован предмет у настави, иако се више од две трећине Срба декларише да су верници!

Упорно се покушава натурити да српски парламент усвоји закон о истополним заједницама, који би озаконио агресиван наступ LGBT,иза које стоје бројни страни интереси!

Зато је Еуропрајд који је заказан за септембар изазвао бројне реакције у Србији, јер је сама кандидатура још 2017.године прошла скоро неприметно код шире јавности, али објављени програм целоседмичног празновања по Београду, уз бројне манифестације које су требале да се јавно одрже, притом реметећи редован живот велеграда,уз бомбастичну најаву доласка 50000 страних учесника, изазвао је оправдани револт јавности.

Стицајем околности, један од првосвештеника СПЦ је јавно осудио ту манифестацију, а брутални одговор LGBT челника је потакао вернике да почну талас литија, које су расле из седмице у седмицу, достижући критичну масу коју власт није више могла да контролише, и Вучић је објавио да ће Еуропрајд бити отказан, што је изазвало реакције амбасадора земаља ЕU,уз захтев за „испуњавање преузетих међународних обавеза“, иако тзв LGBT заједница нема статус службене међународне организације!

Настали спор је лично решио амерички амбасадор који је најавио Еуропрајд, који се одржао упркос отпора српског народа, а актуелна власт је довукла полицију из целе републике како би спречила евентуалне инциденте ,које су појединци-учесници те манифестације упорно злонамерно покушали да изазову.

Штету је претрпео врх СПЦ, јер је његово немушто реаговање пољуљало поверење народа у ту институцију, као заштитника народне воље!

Агресивност активиста LGBT не престаје, што показује и најновије емитовање серије о животу пароха, са тенденциозним детаљима који нагризају значај вере, што је у католичкој ЕU већ увелико успело активистима LGBT, јер Ватикан видљиво покушава са њима да води дијалог, те се њихова пажња сада фокусира на Православље као тврдог чувара традиционалне породице, што у околностима антируске хистерије у ЕU и NАТО, има и додатну политизовану компоненту!

Извор:
ПРАВДА