ПРАВА ХРИШЋАНСКА ВЕРА ЈЕ БЕСМРТНА. ТАТЈАНА И ДАРИЈА

архимандрит Симеон (Томачински)

Данас, када се сетимо живота римске девојке, свете мученице Татјане, можемо се запитати: зашто је било потребно да је убијемо?

Па, да, није хтела да се поклони римским боговима, идолима… Па, да, била је мучена, мучена, исмевана. Али на крају су и могли да је стрпају у затвор на дуги низ година или да је пошаљу у прогонство у далеку провинцију. Зашто убити младу девојку? Какву опасност је представљала? За моћно Римско царство – овог колоса, дива који је освојио пола света? За империју са својом непобедивом војском, гвозденом дисциплином, промишљеним правним системом, углађеном реторичком традицијом? Шта је опасно у крхкој младој девојци?

Али нису узалуд Римљани освојили пола света и изградили моћно царство. Схватили су да главна снага лежи у идејама. Татјана је убијена због идеје.

Идеје су оно што покреће свет. Перо је моћније од мача, каже енглеска пословица. Перо је јаче од мача. Реч је јача од оружја. Као што наглашава апостол Павле, „оштрији од мача са две оштрице“. „Историју покрећу идеје и страсти, а онда пуцају топови“, рекао је митрополит Венијамин (Федченков).

Други велики мислилац из римског света, блажени Августин из Хипона, написао је огромно дело о томе – De Civitate Dei, „О граду Божијем“. Пажљиво испитујући људску историју, показао је, у донекле уопштеној форми, да у земаљском постојању постоји стална борба између две тежње, два појма, два града. „Дакле, два града су настала двема врстама љубави, и то: земаљском – љубављу према себи до занемаривања Бога, небеском – љубављу према Богу до заборава на себе.

У борби између ове две тежње ствара се људска историја. Идеје владају светом.

Ово се дешава данас. Била је једном студент Московског државног универзитета, као и многи од оних који су овде стајали. Студирала је на Филозофском факултету Московског државног универзитета, а затим на постдипломским студијама. Млада девојка, неуморно је радила, читала књиге: Платона, Дериду, Кјеркегора, најмодерније постмодернисте, Дионисија Ареопагита, руску књижевност.

Неуморно је учила. Радила на речнику; била је везана за језик – али је постала одличан говорник. Течно је говорила неколико језика. Компоновала је музику и писала поезију. Молила се Богу, ишла у цркву. Објављивала је своје чланке, говорила на конференцијама, на радију, на интернету и на различитим језицима. Схватила је да идеје владају светом, идеје покрећу историју…

Али овог лета, у августу, она је дигнута у ваздух у аутомобилу, извршен је терористички напад. Звала се Дарија Дугина.

Они који су то урадили схватили су да су идеје најмоћније оружје, идеје владају светом.

Али шта: да ли смрт значи пораз? Да ли то значи да је Град Божији изгубио?

Али знамо да је и Христос Спаситељ био убијен, разапет на крсту, али је „смрт погазио смрћу и дао живот онима у гробовима“. Животворна смрт Спаситеља постала је победа хришћанске идеје, тријумф Града Божијег.

Исто тако, крв мученика је семе хришћанства. Римска девојка Татјана је убијена у 3. веку, али је прошло 18 векова, и ми свечано славимо њен спомен, од ње учимо право хришћанство. Она такође подучава такве девојке као што је Дариа Дугина. Московски универзитет носи име Свете Татјане, у њену част је освећена кућна црква Московског државног универзитета, а сам универзитет обележава њен празник као своју главну прославу.

Јер права хришћанска идеја је бесмртна. А Град Божији је непобедив и вечан!

Извор:
КАТЕХОН