У Богородичином манастиру у Новим Козарцима свечано прослављен празник Њене иконе Млекопитатељнице

Милошћу Божијом, 25. јануара, у манастиру посвећеном чудотворној икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице у Новим Козарцима, на дан када света Православна Црква прославља Њен предивни празникСвету Архијерејску Литургију тим поводом је служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Софронија (Ердељана), јереја Славена Стевановића и ђакона Зорана Крстића.

Након Литургије Владика Николај је извршио чин резаља колача и благосиљања жита које је у част Чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице принео настојатељ манастира протосинђел Паладије и братство манастира.

Овом приликом је обележено зимско празновање иконе Богородице Млекопитатељнице, иначе главно празновање празника иконе Богородице Млекопитатељнице и манастирска  слава биће 16. јула.

Овом свештеном сабрању присуствовало је око седамдесет светосаваца из разних крајева Србије и расејања.

Верном народу се архипастирском беседом обратио Владика Николај:

„Да да Бог да благодат Духа Светога увек нас сабира и увек да нас Господ благодаћу својом покрива, да нас благослови, укрепи да у ове тешке дане отпадије и отпадништва, издаје вере, издаје свега, издаје благочешћа и истине, да ми останемо у истини, да останемо у благодати, да благодатна сила Божија нас све покрива и испуњава, да нас штити од свега онога што нас одваја од Бога.

За чистоту вере наше, за чистоту вере православне борио се пре свих наш духовник, владика Артемије који је милошћу Божијом и његовим трудом ми смо ето, како да кажем, Бог је благословио да нас има по целој Србији, па нас има и у иностранству и готово по свим континентима. Таква је благодат Божија, такав је благослов Божији. Где Бог хоће ту се мења природе чин, и без обзира на силу ових световних владара и ових отпадника и безбожника, без обзира на њихову силу и на њихову власт коју имају на Земљи ми ето живимо, славимо Бога и молимо се Богу и окупљамо се овако и да да Бог да се увек овако окупљамо и да благодат Духа Светога буде са нама и у нама и да тако живимо овде на Земљи, тако да живимо да нас препозна Господ и прими као истинске слуге своје јер ми на крају крајева овде на Земљи не можемо остати вечно, ми одавде једнога дана морамо ићи. Зато, мудри су само они људи који се сећају свога краја и своје смрти и онда ће мање грешити. И ми зато трудимо се да се сећамо свога краја и своје смрти, да мање грешимо и да нас Господ тако благослови и да умножи свако добро у нама и око нас.

Јер, верујте, ако се овде не трудимо и ако овде не осетимо благодат Духа Светога и ако то не доживимо овде на Земљи нећемо се ни спасити, то значи да благодати у нама нема и нећемо то осетити ни у оном животу. Зато да се трудимо овде док смо у телу, овде можемо, овде сада Господ помаже и благосиља, после смрти нема покајања, сад је време покајања, сад је време исправке, сад је време труда а доћи ће, ако Бог да, и време награде. Мали је сваки труд у односу на оно за шта се трудимо, мала је свака мука на Земљи и сваки труд у односу на ону благодат и на ону силу благодати.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је припремило манастирско братство.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ