Љепојевић: Проблем Косова и Метохије сведен је на – приватни посао

КиМ ЈЕ ДРЖАВНА ТЕРИТОРИЈА КОЈА СЕ СИЛОМ ОТИМА, НИЈЕ ВАЖНО КО ТАМО ЖИВИ – МОГУ И КИНЕЗИ

* Ми уопште не знамо о чему се преговарало. Углавном смо сазнавали из албанске штампе, из Приштине. Према томе, то је приватни посао који је сада доведен до нечега што ти људи, у Београду, који су приватизовали тај посао, једноставно не смеју да признају јавности јер су је лагали 

* Ова власт је обећала америчком инвестиционом фонду Блек рок да преузме све што је остало у овој Србији од ЕПС, електрана, пољопривреде и другога, односно да и оно што нам је остало од државе Србије продамо да би једна група људи политички преживела још неко време

* Ипак још има простора да се избегне катастрофа. Да ли ови људи који су сада на власти имају капацитет да је избегну – то је друга ствар, пошто су се притисци на Србију претворили у личне уцене

___________________________________________________________

СИНИША Љепојевић рекао је агенцији ФоНЕТ да је позиција Запада одувек јасна јер жели да Београд присили на правно обавезујући документ, у суштини – споразум, којим би Србија признала Косово и тако легализовала и НАТО бомбардовање.

Љепојевић је своју позицију образложио овако и још додатно рекао:

– То је државна територија. није битно ко тамо живи. Може да живи и Кинез. То је државна територија која се силом отима. То је државни проблем Србије, али је, на жалост, последњих десет година сведен на приватни посао.

Ми уопште не знамо о чему се преговарало. Углавном смо сазнавали из албанске штампе, из Приштине. Према томе, то је приватни посао који је сада доведен до нечега што ти људи, у Београду, који су приватизовали тај посао, једноставно не смеју да признају јавности јер су је лагали.

Који су то економски притисци? То ми не знамо. То је манипулација. Са чиме може бити суочена Србија – да не може добити нове кредите? То је врло вероватно. Ова власт је обећала америчком инвестиционом фонду Блек рок да преузме све што је остало у овој Србији од ЕПС, електрана, пољопривреде и другога, односно да и оно што нам је остало од државе Србије продамо да би једна група људи политички преживела још неко време.

Још има простора да се избегне катастрофа. Да ли ови људи који су сада на власти имају капацитет да је избегну, то је друга ствар, пошто су се притисци на Србију претворили у личне уцене.

Ово су уцене, ово није политички притисак, то се лажно представља.

Према томе, не знам шта ће бити, али у сваком случају је врло тешка ситуација, јер, кад нешто потпишете, онда ћете то врло тешко вратити без неке велике катаклизме.

Мени је жао што је резолуција Европског парламента добила у Србији публицитета више него што иначе има било какав значај. То значи да овде постоји политичка екипа која – оно што они треба да ураде – покушавају да се сакрију иза тих бирократских институција у Бриселу.

Генерално, мислим да се у Београду претерује са давањем значаја ономе што кажу разни посланици. Овде посланици ЕП имају статус као да су министри спољних послова Америке.

Они не постоје на мапи. Они постоје само у Србији и нигде више.

ЕУ, као и цела Европа је једна од жртава рата у Украјини.

ЕУ је потпуно маргинализована и питање је велико шта ће бити од те интеграције. Коначно, она у реалности већ не постоји. Она постоји у путовањима њихових бирократских функционера по Србији или Босни или већ некој земљи која није у ЕУ.

Ја се на то не бих обазирао. Међутим, много је важније да Србија заузме по питању санкција Русији један принципијелни став због онога што ће касније доћи. А касније ће доћи – санкције Кини!

Извор:
ФАКТИ