АПЕЛ ЗА СПАСАВАЊЕ СРПСКОГ ШКОЛСТВА

Поводом катастрофалног стања у српском школству и просвети 

• Власт је одлучила да угаси Завод за уџбенике и наставна средства као најзначајнију српску националну институцију, да га сведе на ранг уличне тезге и да на његово место доведе немачки пљачкашки Концерн Клет и његове жужул-ждерићке филијале.
• Бивши министар просвете и актуелни саветник Председника и Премијерке Младен Шарчевић се понаша као портпарол Клета и његових „Удружених издавача“.
• Пре него што Младен Шарчевић, новопостављени директор Службеног гласника уништи и Службени гласник као што је уништио Завод за уџбенике, вреди макар упозорити на то да су његове замисли погубне и ове редове треба разумети као покушај да се оне онемогуће. И да се путеви спасавања српског школства и српске науке траже без његовог учешћа и његових талената усмерених на служење окупатору

 Пише: др Драгољуб Петровић,
лингвиста и слависта

Српско школство „реформише се“, тј. разара, већ више од шест деценија и најстрашнији удар на њега извршен је недавно, кад је нека неука власт, уз предлог или подршку истог таквог министра просвете, науке и „још нечега сличног“, одлучила да угаси Завод за уџбенике и наставна средства као најзначајнију српску националну институцију, да га сведе на ранг уличне тезге и да на његово место доведе немачки пљачкашки Концерн Клет и његове жужул-ждерићке филијале. Лако ће се, ваљда, утврдити је ли све то почело онога тренутка кад је „неко из српске власти“ попустио под притиском извесног европског разбојника МекАлистера и из скупштинске процедуре повукао Закон о уџбеницима, а после тога бивши министар просвете и актуелни саветник Председника и Премијерке Младен Шарчевић почео да се понаша као портпарол Клета и његових „Удружених издавача“.

И остао упамћен, између осталога, и по томе што је о Заводу за уџбенике изрекао много ружних речи заборављајући да је та Институција српској просвети, науци и култури приложила више од 400 милиона примерака уџбеника и мноштво капиталних књига и едиција. И, узгред, сваке године „задржавала“ у Србији макар по 180 милиона евра – које Младен Шарчевић и Клет сад износе преко границе (они, истина, тврде да је српско уџбеничко тржиште „безвредно“, али не објашњавају зашто се око њега отима чак 78„лиценцираних“ пљачкаша).

Као на директну последицу разарања школе треба гледати и на разарање науке и у томе је одлучујућу улогу имао „болоњски реформски концепт“ који је, најблаже речено, довео до слома и људске памети и људскога морала, пре свега по томе што се „расцветало“ схватање да се у приватну сферу пребаци свака државна иницијатива за отварање нових вртића, школа и факултета. А за те је послове наш министар специјализованији од свих својих претходника, посебно по томе што је био врло агилан у отварању приватних школа и у Србији и „у региону“ (понекад с високим „процентом власништва“, а новине пишу о неким његовим „трансакцијама“ вредним стотине хиљада евра), али се не зна да ли је он (или неки као он) умео „акредитовати и неке факултете или универзитете“ на којима се студира не до последњег испита него до „последње рате“ (и за такве се „студије“ мењају испитивачи, као што се за њихове уџбенике мењају рецензенти – док се не нађу најјевтинији).

А да од својих замисли не одустаје, Шарчевић потврђује наводом да је „у току двогодишњег боравка на високој саветничкој функцији мало говорио у јавности, а много радио, нарочито на реформи високог струковног образовања и даљем развоју образовне стратегије на разним нивоима“. На те његове речи треба гледати као на најаву да ће бити разорено и оно што му је досад измицало и да ће Клету и његовим „Удруженим издавачима“ даровати још штошта од онога чега се они, може бити, још нису сетили да би могли опустошити.

Пре него што се то деси, и пре него што Младен Шарчевић, новопостављени директор уништи и Службени гласник као што је уништио Завод за уџбенике, вреди макар упозорити на то да су његове замисли  погубне и ове редове треба разумети као покушај да се оне онемогуће. И да се путеви спасавања српског школства и српске науке траже без његовог учешћа и његових талената усмерених на служење окупатору, тј. на оно што се у српском језику једноставније зове – издаја.

4/22. јан. 2023.

Апел су подржали:

Проф. др Драгољуб Петровић, лингвиста и слависта
проф. др Слободан Реметић, потпредседник Академије наука и умјетности Републике Српске
Мр Радојка Цицмил Реметић, професор
Проф. др Рада Стијовић, научни саветник САНУ
Проф. др Јелена Јовановић, ванр. проф, Филозофски Факултет
Проф. др Милан Миле Томић, менаџмент спорта
Др Иван Димитријевић, преводилац и лектор за српски језикОдељење Славистике на Факултету за стране језике и књижевностиУниверзитета у Торину
Мр Дејан Милорадов, стручни сарадник Матице Српске
Илија Петровић, историчар
Проф. др Љиљана Чолић,оријенталиста, Филолошки факултет
Павле Станојевић
Хаџи Јово Вукелић, публициста, уредник сајта „Између сна и јаве“
Славко Живанов, публициста, уредник сајта „Између сна и јаве

П.С.

Чињеница да овај Апел није добио „ширу подршку“, доводи његовог предлагача до уверења да српска национална памет пристаје на то да буде бачена на светско интелектуално и морално ђубриште.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ