АБЦ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ВРЕДНОСТИ. ДЕО II. „ДУХ“ Д (ДОБРО)

Константин Малофејев:  Настављамо нашу „азбуку традиционалних вредности“, а сада ћемо говорити о слову „Д“ – „приоритету духовног над материјалним“, садржаном у Основама државне политике за очување и јачање традиционалног духовног. и моралне вредности.

Протојереј Андреј Ткачов:  Ово је главна и интегрална тема која звучи у супротности са тако познатим стварима као што је, на пример, идеја профита. Ако је, рецимо, градња небодера на гробљу економски исплатива, онда је духовно потпуно богохуљење. А приоритет се, наравно, мора дати поштовању мртвих. Јер ко не поштује мртве лако ће убити живе.

Постоје ствари које се никада не продају . Можете продати своју дачу, свој ауто, па чак и бубрег, али не можете продати своју мајку и отаџбину. Генерално, потребно је да направите списак онога што се не може продати. То је, заправо, приоритет духовног над материјалним. Иначе, све прераста у озлоглашени систем три шестице. Јер три шестице симболизују оне дане Стварања, када је све већ било створено. За шест дана Господ је све створио, али још ништа није благословио. А седмог дана ништа не учини, него све благослови.

Када питате човека „шта хоћете“, он каже: „све“. А благослови? „Не“. Биће „шест“. А ако три пута поновите исто у односу на Оца и Сина и Светога Духа, онда ће ово бити „666“. Односно, душе и тела свих људи који не желе Божији благослов, којима Бог није потребан, запечаћени су печатом три шестице. А „777“ је кад  хоћу са Богом, хоћу Бога, а онда – шта ће Бог дати.

Заправо, ово је питање: да ли желите печат Антихриста „666“? Односно, важне су вам само материјалне ствари, само оно што се намаже на хлеб или ставља у џеп? Или имате нешто у свом тезаурусу, у својој ризници, што је  предмет праве вредности, али се не мери у џулима, километрима, килограмима и новчаним јединицама? Ово је архивско метафизичко питање, без којег људи престају да буду људи и велике Империје пропадају.

Александар Дугин:  У овом пасусу набрајања традиционалних вредности о „приоритету духовног над материјалним“ ради се о правој револуцији – културној, па и светоназорској. Навикли смо да су материјализам, материјално благостање, материјални комфор, материјални напредак мерило свега: успеха, развоја, животног стандарда. Односно,  живимо у свету где је материјално свуда – у држави, у економији, у моралу – превладава над духовним.

И одједном се сетимо да је то погрешно, да  не би требало да буде тако. А чак и да је то тачно, то је у супротности са свим нашим традицијама, целокупним нашим историјским путем, целокупном нашом културом. То значи да  смо у једном тренутку погрешили  – заборавили, изгубили благослов, по речима оца Андреја, изгубили духовну димензију. На неком преокрету наше историје променили смо се, издали дух и  придружили се цивилизацији Антихриста. Сада се такмичимо ко може брже и боље да га изгради.

Приоритет духовног над материјалним је промена свега, промена природе саме Руске Државе. Држава више није „ноћни чувар“, не нека врста механичке структуре која треба да нас чува од крајности, како верују либерали и материјалисти. Држава мора да има циљ,  мисију. Тада оно престаје да буде десакрализовано, профано и постаје  свето. То јест, стање, у коме је духовно више од материјалног, позвано да постане идеално, мора тежити вишем циљу. Ово је била империја. Свето царство. Света сила, свети Владар, свети Владар, свети људи-богонсетови. Царство је или свето и има вишу духовну мисију, или више није Царство.

И живот људи од сада мора бити оријентисан на сасвим другачији начин. Не за личну удобност и стицање, већ  за служење, за племенитост, за љубав, за пријатељство, за милост, за саосећање.

Све духовно је постављено изнад материјалног. Из овога произилази најважнији закључак:  на овом принципу сада треба да се заснивају култура, образовање, економија, политика, информациона сфера.  На крају, и одбрана и безбедност и релевантне институције такође морају бити реструктурисане. Не материјална моћ, већ служење духовним вредностима треба да буде главни циљ. И класа ратника мора да се промени. Њихов херојски подвиг треба да поштују сви, а њихов статус треба да поштује. А улога свештенства се мора повећати, Црква мора смело да се укључи у живот друштва, учини га чистијим и узвишенијим. А поштен и бесплатан рад мора се ставити на пиједестал.

Односно, ако доследно примењујемо ову традиционалну вредност, која сада постаје један од темеља државне политике,  треба да променимо цео свој живот. Апсолутно све. И то не на неки неочекивани, невиђени начин. Треба  да се вратимо у Свету Русију. У ствари, ова теза афирмише приоритет Свете Русије и светости у свему. Не само религиозност као институција, већ дух који прожима све аспекте живота. Укључујући привреду и право.

КМ:  Први пут од 1917. године – 105 година након Руске империје, која је признала доминантан положај Цркве – потврђујемо приоритет духовног над материјалним. Ово је велика правна прекретница, изузетно важна у смислу чињенице да  сада наша доминантна идеологија није марксизам или либерализам.  Односно, не западни, материјалистички, зверски однос према човеку и његовој судбини, његовом животу.

Шта нам је рекао марксизам, који је од 1917. године, када су бољшевици дошли на власт, постао „научан“? Говорио нам је о материјалној основи и идеолошкој надградњи, о материјалистичком погледу на свет. А материјалистички поглед на свет само претпоставља приоритет материјалног над духовним. И тако смо живели до краја совјетске власти, након чега смо ушли у перестројку. Али ништа се није променило: са идеолошке тачке гледишта, материјализам је и даље владао.

АД:  Било је само горе.

КМ:  Идеолошка духовна димензија је коначно изгубљена. У касном Совјетском Савезу настала су разна учења, али „да се разумемо“, непоколебљива основа марксизма остао је управо материјализам. И данас, први пут у Основама државне политике, прописујемо одбацивање материјализма, откривајући за себе огромну верску, духовну сферу, трећу димензију нашег живота.

Наш живот више није конзумеризам. Ми, Русија, као држава, признајемо да је дух приоритет државне политике, наша традиционална вредност, коју ће држава штитити, штитити и неће дозволити да уништи. И сада не можемо рећи да су потрошња и БДП по глави становника једини и главни показатељи благостања. То значи да духовно, културно, идеолошко код нас постаје део државне политике. Главни критеријум успеха и среће људи. И ово се десило први пут у нашем сећању.

А.Т.:  Цивилизација Достојевског треба да замени цивилизацију Фауста. Ово је велики увид Светог Јустина (Поповића). „Руски момци” Достојевског баве се једним питањем: има ли Бога и душе, или нема Бога и душе? Јер са различитим одговорима на ово питање, морате живети на потпуно различите начине.

Чак ни совјетско доба, иначе, није потпуно уништило овај концепт. Јер „Стаљинови соколи” су певали: „Да би тело и душа били млади, не бојиш се ни врућине ни хладноће. Чак је и Јосиф Виссарионович читаву кохорту писаца назвао „инжењерима људских душа“ – барем „инжењерима“, али ипак „душама“.

Савремени модел нам говори: нема душе, нема бесмртности, нема савести, све су то рефлекси, инстинкти. А против овог  свакодневног сатанизма , наравно, треба да узмете оружје – као витез који је свој мач посветио Девици. Морамо се вратити јеванђеоским значењима.

Душа је драгоценија од тела , тело је скупље од одеће. Мирна савест је драгоценија од сваког успеха. Бесмртност душе се ничим не откупљује. „Какав ће откуп дати човек за душу своју?“ – записано у Јеванђељу. Каквим ћеш благом платити своју душу? Ниједан – душа је драгоценија од свега другог. У ствари, људска душа је толико драг предмет да је Господ удостојио да пролије своју крв на крсту  за људску душу. Цена душе је цена крви проливене на Голготи. Душа је заиста драгоценија, јер је  бесмртна.  Ово је Божје љубљено дете.

Прогласивши то, извлачимо, као из чахуре, лагане нити огромне дужине. Што ће се онда манифестовати у области образовања, породице, живота и свега осталог. Јер, заиста, наши преци су људи који су увек говорили: „Не кидај џеп, не упропасти душу“. Ово је супротност стицања спасењу душе. Односно, како ћете платити своју бесмртност у последњи дан, којим сузама и уздасима? А продирање ових високих значења у текстове државних закона је догађај који се не може преценити.

АД:  Ово важи и за науку. Чини се да је наша наука објективна, неутрална. Ништа тако,  идеолошки је  оријентисан – модеран је и материјалистички. Некада, пре Њутна, пре Новог доба, била је духовна – грађена је на Богу, на теологији, на души, на Вечности. Али када је дошло доба материјализма, све се у науци окренуло наглавачке. Почели су да се смеју анђелима, порицали су бесмртност душе, прво су поставили Бога као хипотезу, а онда су га сасвим заборавили.

А сада, на основу ове одредбе Уредбе број 809 о предности духовног над материјалним, такође треба да преиспитамо основне принципе науке. А ово је огроман посао! Односно, потребна нам је  духовна  академија наука. Академија наука треба да поново размисли о својим основама: да ли то раде наши научници, који развијају вештачку интелигенцију, покушавају да дешифрују геном и стварају оружје које може да уништи свет? Уопште, да ли добро разумемо шта је наука, шта је ученост? Да ли то радимо, чак и ако се искрено, потпуно и бесплатно предамо овој  материјалистичкој  науци?

Ревизија самих основа науке сада је такође део нашег програма, руске идеје. Јер ако је духовно више од материјалног, онда  живимо у знаку идеје . Наша дубока идеја, традиционална идеја.

Мислим да је веома важно да се пробуди и теолошка мисао. Наша црква се све време бранила, све време говорећи: ми не претендујемо на много, не циљамо на ваше политичке институције и научне идеје, е, дајте нам бар неко место у друштву – макар и само за наступ ритуалне службе. Али у ствари, теологија је велика ствар, незаслужено одбачена, заборављена. Теологија је права духовна наука. У теологији је дух супериорнији од материје . И чини ми се да Црква мора да напредује.

А.Т.:  Време је, наравно. Али Кјеркегор је рекао да је богословље његовог времена (XVIII – XIX век) девојка руменог лица која седи на прозору и клонулим очима гледа у кицоше који пролазе. А денди, ово је, у ствари, напредак, наука, материјализам и…

АД:  „666“.

А.Т.:  Да, „666“. Наравно, историја универзитетског покрета показује колико је наука уграђена у теологију. Универзум се схватао управо кроз теологију, а тек онда је дошла аритметика, и музика, и астрономија, и тако даље. Тако је, иначе, било у земљама Централне Азије и Истока. У великој Улугбековој медреси изучавала су се 52 предмета, укључујући физику и метафизику, хемију и алхемију.

КМ:  Наука је постала наука у доба Френсиса Бекона, када је магија преименована у науку. Алхемија је била растављена на различите специјалне предметне дисциплине, које се данас сматрају псеудонаучним. Након тога су објавили да постоји научни метод. Што је поштено: научни метод постоји, и то је логично. Али из неког разлога, одмах су заборавили на научни метод када су почели да измишљају, одакле је све дошло. Како се појавио човек, како се појавио свемир. Научни метод је одмах заборављен, а ми смо имали нове теорије.

Иначе, желео бих да кажем неколико речи о „физичарима“ и „лиричарима“. Чак и у совјетско време, у најватреније време материјализма, када је Хрушчов обећао да ће на ТВ-у приказати „последњег свештеника“, било је „лиричара“. „Физичари” су углавном немогући без „лиричара”. Без тога немате полет маште, немате слободно кретање мисли. Не можеш ништа ако ти душа не пева. А чак и да вам је било забрањено да верујете у Бога, вероваћете у неку истину. И даље ћете тражити. Генерално, ово је веома руски осећај – тражити оно високо, главно. То су наше традиционалне вредности.

А.Т.:  Завршавајући данашњу велику тему, рећи ћу да се Руси деле на две категорије: на оне који су читали и на оне који нису читали Достојевског. Они се, као уље и вода, не мешају. А ако читамо Достојевског, онда у Браћи Карамазовима, узгред, каже: реци ми, Аљошка, има ли Бога или нема? Постоји Бог. И постоји душа. Ово је приоритет духовног над материјалним.

К.М.:  Ту ћемо завршити наш дивни део, посвећен приоритету духовног над материјалним.

Извор:
КАТЕХОН