ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: РЕПУБЛИКА СРПСКА

Ми нисмо тзв. РС, ми нисмо геноцидна творевина, ми нисмо ничији привезак, ми нисмо „репа без корјена“ – ми смо Република Српска створена у Дејтону,  међународним споразумом, жељом и вољом српског народа. Зато молим ове нове популисте, који имају задатак да буду гласноговорници сарајевске политике у Републици Српској, да схвате реалност и заједно са Србима и другим који живе у Републици Српској крену у заједничко обиљежавање 31. годишњице постојања Републике Српске. Позивамо их да поштују законе и институције Републике Српске како би заједно живели овдје у нашој Републици од Новог Града до Требиња. Заложићемо се да имају иста права код нас као што Срби имају код њих у ФБиХ. Ништа мања него Срби Илијаша – који су 1991, године били већински народ у тој општини, а сада су статистичка грешка. Тамо је погинуло преко 1.000 Срба чувајући своја огњишта. Исто  као Срби из Сарајева њих 170.000 које протјераше са својих вјековних огњишта и за које повратка у Сарајево више нема. И тако широм Федерације нестадоше Срби. Треба да схвате на вријеме да у Републици Српској живи преко 80% Срба, као што и ми Срби схватамо да у ФБиХ живи преко 95% Бошњака и Хрвата. Шта и коме овдје није јасно? Свако наметање мимо Дејтона је рушење уставног поретка. Али ако је њима “неко“ шапнуо нешто друго у Дејтону онда и ми „знамо за јадац“. Без обзира шта они желе – ми знамо шта хоћемо и знамо шта ћемо радити. Наше страдање нико не може минимизирати. Ми ћемо након силних резолуција против Републике Српске послати овог 9. јануара поруку свијету да Република Српска живи,да се развија и да је надживјела Краљевину СХС и да је то наш завјет за све историјске неправде према српском народу у 20 вијеку. Република Српска је наша слобода,наша стварност.

Истина о страдању Срба у Сребреничком срезу у ХХ вијеку је  историјска неправда над српским народом Сребренице. Морају млађе генерације знати да су све наше “солунце“ који су дигли устанак у Подрињу 1941. године послали у затворе и „Голе отоке“, после 1945. год исти они који су 1944. године из усташа прешли у партизане и били “нове аге“ у Подрињу, у “Титиној лијепој нашој“ у којој су Срби били само мета и протјеривани преко Дрине систематаки и планирано под заставом братства и јединства. Па усташе нам убише од 1941. до 1945. 2.264 Србина,напунише два бурета српске крви у Дрињачи 1941. и те гробнице потопише Зворничким језером да се та истина никад не сазна само ради њиховог братства и јединства. И опет после овог рата добише Срби на Сребреници преко 1000 година затвора, Хашким и Сарајевским инквизиторским судом, само да би срушили Републику Српску за коју само у  Средњем Подрињу животе даде 3.267 Срба. Погледајте пописе становништва у БиХ од 1931. до 2013. Све је јасно. Циљ је унитарна БиХ без Републике Српске. Те шарене лаже о немогућој држави како рече професор Кецмановић сваки дан су нам пред очима. Наша Република држи се усправно и вјечно као Јаблан из Кочићевих прича и поносно опомиње свијет на сва наша страдања у задњих 100 година и све неправде према српском народу у БиХ. Е да нам се поново не деси “Лијепа наша“ ми морамо бити мудри, опрезни и јединствени сада као и 1992. када је стварана наша Република, како нас реторика из Сарајева, Брисела и Лондона – о угрожености Бошњака са циљем рушења Република Српске не би заплашила. Бошњаци наше жртве не признају, српска страдања негирају, заједничке иницијативе на те теме одбијају. Ми смо за њих агресори. За њих важи само њихова истина и правда. Они знају свој циљ а то је рушење Републике Српске и Дејтонске БиХ преко Сребренице, Брчког, путем суда БиХ, или Високог представника сталним причама о угроженисти Бошњака у  Републици Српској по тачно одређеном сценарију. Неко им шапну те 1995. године у Дејтону да је Република Српска привремена творевине. Ту су се зезнули. Сви покушаји у задњих 30 година на ревизији Дејтонског споразума нису успјели. Од некада у другом сазиву 17 посланика Бошњака у Народној Скупштини Републике Српске до 3 на задњим изборима 2022. године јасно показују њихову снагу рушења Републике Српске.вСви ти покушаји пали су у воду. Политика из Сарајева је изгубила утакмицу са Републиком Српском. Први пут губи Бакир. Први пут се пита Република Српска. Враћа се јединство српског народа мудрошћу нашег предсједника. Побједила је воља народа. Док су страни плаћеници и домаћи издајници радили на рушењу Републике Српске наш народ је поручио њима“ Знамо за јадац“. Ми волимо Републику Српску. Бранићемо је нашим карактером, нашом истрајношћу, бићемо упорни и чуваћемо нашу Републику „ко зјенице нашег ока“. Ми желимо да покажемо нашу ширину за све који у њој желе да живе. Желимо да прихватамо и друге и другачије и све оно што доноси мир и напредак. У Републици Српској живи тај ехо слободе,истине и правде. Гласаћемо за Републику Српску. Побједићемо. Побједили смо.  Нек ти је срећан 31. рођендан наша Републико. Воли те твој вјерни народ. Воли те Сребреница и сви наши градови од Новог Града до Требиња. Подигнимо наше заставе 9. јануара 2023.

Др Радомир Павловић Сребреница

Извор:
ИСКРА